Стручњаци уместо политичара

Међу економским мерама које је најавио премијер реконструисане Владе Мирко Цветковић биће и реформа јавних предузећа. Подразумеваће укидање монопола, увођење професионалног руководства, али и смањење субвенција.

Опсежне мере реформи спремају се пре свега у "Железницама Србије" и "Путевима Србије", сазнаје РТС.

У Немањиној 11, тврде да имају план за довођење најбољих менаџера, а прве конкурсе за избор најављују до краја мандата. Осим професионализације, нека јавна предузећа чекају и друге реформе.

"За предузећа која су тренутно актуелна с обзиром на висину дугова попут 'Путева' и 'Железница' извршиће се дубока анализа, умањити субвенције, и видети да ли неке функције можда нису потребне", рекла је Татјана Исаковић, саветница премијера за привреду и финансије.

Мора се променити то што су јавна предузећа деценијама "сигурна кућа" за партијске кадрове, годинама упозорава стручна јавност. Једно од решења виде у идеји Владе о јавно-приватном партнерству.

"Између осталог, то значи и улазак приватног капитала у јавна предузећа, као што је ушао у 'Телеком', може и у ЕПС, не мора да буде већински. То, такође, важи и за комуналана предузећа, о чему се, такође, говори", рекао је Мијат Лакићевић из НИН-а.

Према његовим речима, добар део комуналних потреба може да се препусти приватницима, само треба да постоји јасна концепција.

Ипак, остаје питање да ли ће уласком у предизборну кампању обећања о реформама бити занемарена? Како рок трајања реформисане Владе истиче за око годину дана, аналитичари сумњају да је до тада могуће завршити реформе.

"Конкурси не решавају све, чак и да директор није из партије, има ту других проблема. Мора постојати контрола, за почетак нека држава обезбеди инспекторе који ће да контролишу јавну потрошњу", рекао је Немања Ненадић, програмски директор "Транспарентности Србија".

Мада се штедња кроз реформу јавног сектора помиње још од 2005. године, тек је економска криза приморала државу да озбиљно промисли о томе да осим 'Телекома', остали послују са губицима. Тако оптерећују и буџет и грађане, а већина има и вишак запослених.