Интервју: Расим Љајић

Гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у, Расим Љајић, министар рада и социјалне политике рекао је да је након посете Лесковцу мислио да је то нешто најгоре што човек може да види и чује када је у питању социјална ситуација у земљи, али да је потом посетио Мали Зворник и видео да и од лошег има горе.

(Снимак "Сведока" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије)

"То је најбоља социјална слика, никакве анкете не могу заменити оно што вам ти људи кажу, ми смо прошле године обишли око 70 општина, видели тешку ситуацију, неуспешне приватизације, разговарали са људима, али у личном разговору ви видите и на њиховим примерима колико је уствари криза узела данак и колике су последице", рекао је Љајић и додао да не може ту слику да улепшава, јер људи немају елементарне ствари у животу.

Није циљ социјалне политике да људи живе од социјалне помоћи, него да се изађе из таквог стања, да народ има посла, а то зависи од економске слике друштва.

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића, да ли му људи по сиромашним општинама траже дрва, угаљ, обућу, лекове, рекао је да траже и пегле, радијаторе, веш машине, цреп за кровове...а у буџету за толике потребе нема средстава, па се онда зову људи, подстиче друштвена одговорност предузећа.

Сиромаштво узело маха

О томе колико им држава помаже, Љајић каже да се труди да се не створе превелика очекивања, и да се не увећава њихова нада, али и да не може да помогне колико би хтео, јер није то само до политичке воље, зато што ипак народ у сваком представнику власти види некога ко може да му реши проблеме.

Што се тиче примера "бирократске бездушности, да нешто може да се реши, али се одуговлачи", рекао је да се највећи број тужби пред Судом за људска права у Стразбуру и односи на дуге поступке пред нашим судовима, али да је заиста потребан некада само један позив телефоном да се случај реши, али се у таквим ситуацијама ради о немарности.

Највећи корак, каже Расим Љајић, учињен је када је Влада донела уредбу којом је повезан стаж за 97.000 људи у 331. предузећу које је било у поступку приватизације, и тако се дошло до минимума сигурности.

О томе да и сам често говори да је наш проблем што у Србији 900.000 запослених „издржава" оне који примају неки облик социјалне помоћи и око пола милиона оних који раде у јавном сектору, рекао је да сви људи који траже неку помоћ кажу да желе посао, а не социјалну помоћ, и да је суштина великих фирми да обезбеде радна места, да економија стане на ноге, без тога нема решења. "Нама су потребни конкретни програми да земља изађе из кризе, и ми отворено кажемо да више нема Тита, да смо на великом глобалном тржишту на којем има места за најјаче, најбоље, најквалитетније, о којем год занимању да је реч".

Стижу рачуни из прошлости

О средњој класи у Србији, која је уништена деведесетих, каже да је тачно да је криза погодила насјиромашније, што није био случај у свету, али да смо ми већ 20 година у кризи, друштвеној, ратној, послератној, данас и класичној економској. Наша брига су 650.000 људи који не живе нормално, јер немају средстава за основне потребе.

Што се тиче питања да ли држава може да обезбеди да не буде гладних, рекао је да је сигуран да потенцијал постоји, као и да би за државу био велики пораз ако тај минимум сигурности не обезбеди. Пуно је учињено, трудили смо се да средства оду у праве руке, али пуно је и старих процедура и закона који нас онемогућавају да помоћ стигне до људи. Новим законом ћемо покушати и да исправимо неправде те врсте.

О томе да ли остаје при тврдњи да ће људи гласати за оног ко уверљивије људима обећа хлеб и посао и да у будућности неће бити великих политичких тема, Љајић је одговорио да је више него сигуран у то, да ће то бити главни аргумент странака.

"На страну то што ова влада за много тога није одговорна, јер сада долазе на наплату и рачуни из прошлости, због погрешних одлука, и економских и политичких, на све то и криза, наравно и појединачне грешке, али је чињеница да је ово прва увезена криза. Било која влада да је сада на власти имала би исте изазове, и људи би у том односу перципирали кривце, јер људима је тешко, а криви су им увек они на власти. Тиме ће се руководити, и то је наш хендикеп, што разлоге посрнућа нећемо моћи да објаснимо, а морамо да поправимо тај положај", тврди Љајић.

Време за шири друштвени консензус

Део опозиције говори да је народ остао без наде, говоре о гневу због овакве економске ситуације, неки од њих помињу чак пред револуционарно стање, а Љајић каже да то види као коришћење ситуације, коришћење јефтине популистичке реторике која пада на плодно тле.

Нема предлога како даље, али људе не интересује шта би се десило да је неко други на власти, па су такве политичке поруке у овом тренутку добродошле. Ипак, каже Љајић, „мислим да друштво на тај начин неће бити здравије, јер је време за шири друштвени консензус и договор са опозицијом, да такав модел буде основна вредност у даљем политичком животу, да се не своди читав политички живот на то ко ће победити, а ко ће изгубити. Ко год то био, треба се тада договарати о промени изборног закона, а не сада".

"Криза је оголила и учинила немоћни један модел развоја, и мислим да ће то бити довољно да променимо систем економског напретка", оценио је Љајић.

О томе има ли бар неких неискоришћених ресурса, је се ових дана говоре о бар милијарду евра које нестану приликом јавних набавки, Љајић каже да је корупција важан сегменат због које власт често пада, али да је у оквиру правне регулативе доста постигнуто, али да смо далеко од тога да је корупција смањена, јер она је модел функционисања друштва.

"Уколико ту не напредујемо, тај степен за малу Србију није одржив, јер једемо властиту супстанцу, а уколико нема веће производње и извоза, онда ништа не значи ни смањење корупције", оцењује министар.

Испуњење захтева штрајкача - отварање Пандорине кутије

О томе почиње ли влада полако «да се доживљава као аутомат за исплату готовине», рекао је да за штрајк просветара и најаве других штрајкова постоји два разлога. Први је реално лоша материјална ситуација и мале плате, и други то да се налазимо у предизборној години, и да сви рачуни кажу да је ова влада најслабија на притиске, и да мора да попушта под притиском опозиције, и да је довољно да изађемо на улице, са објективно оправданим захтевима, али у јавном сектору има и људи који раде са мањим зарадама, или немају зараде уопште, али су свесни околности.

"Ако допустите просветарима, онда ви отварате Пандорину кутију, и овога пута понуда владе је врло конкретна и поштена, ако раст бруто друштвеног производа буде већи за два одсто, расподелиће се две милијарде просветарима, две пословима у јавном сектору, и пет пензионерима. Али парцијална решења довешће само до већих проблема", рекао је Љајић.

Што се тиче неких истраживања јавног мњења која кажу да је све више оних који су „згађени сваком политиком", каже да се то види и на терену, и да није ново, да је степен поверења све мањи, и у том погледу „ја могу и да разумем људе, јер политика је постала арена борбе за живот, и тако ће бити док не дође до компромиса, док се не промени однос власти и опозиције, јер све је подређено страначком интересу, без свести о општем добру".

Без лажних обећања

На питање да ли се у Србији довољно озбиљно схвата тежина социјалног стања, каже да постоји свест, да сви министри јесу на терену, да се са народом разговара, јер ако то неко не види, не заслужује да се бави јавним послом. Чинимо све што можемо да променимо ситуацију, али не може много да се уради, опасније од тога што то кажемо, јесте да обећавамо, да дајемо превелика очекивања...

Што се тиче односа унутар коалиције, Љајић наводи да je највећи успех ове владе што је тако хетерогена успела да опстане у кризи, али да ће таквих спорадичних неспоразума још бити. Штетиће више, ако их више буде било, али објективно гледано не мислим да то озбиљно може да угрози владу, јер би у овом тренутку пад владе био лош за земљу у целини, каже Љајић.

О реконструкцији владе, каже да више не сме да помене ни „р" од реконструкције, али да је било идеално да се то уради пре годину и по дана, на пола мандата владе, али „на највећим странкама је да то одлуче, ми ћемо то поштовати, нас ионако о томе нико не би питао". „Сада нисам оптимиста да би могло до неке опсежније реконструкције да дође, али то се у Србији никад не зна", оценио је.

На питање чини ли му се логичном коалиција између ДС-а и СНС-а, Љајић каже да је то могуће у варијанти да „нико од ове две странке не би могао да формира стабилну већину", јер објективно никоме не одговарају владе које имају танку већину у парламенту, које зависе од два, три посланика, то не иде на руку веку трајања било које владе..и мислим да би евентуално та коалиција хипотетички гледано могла да заживи само ако те две странке без овог другог не буду у прилици да формирају стабилну већину.

На питање је ли спреман на „коалициону прељубу, јер би у обе партије радо видели Социјалдемократску партију, каже да пре било каквих разговора, нема закључака, да је сада најважније обезбедити стабилност и одредити приоритете владе са којима би изашла пред грађане. Али додаје и да Србија има много већих проблема, од одређивања датума избора.

Сарадња са Угљанином у интересу народа

О односима са Угљанином и могу ли СДС и СДПС да наступе заједно на локалном нивоу, министар је одговорио да сигурно неће наступити заједно, али да ће бити сарадње, у интересу људи, сиромашних у Санџаку, јер Нови Пазар је трећи по незапослености, и то су теме сарадње на републичком нивоу.

О томе да је тренутно у некој врсти сукоба са муфтијом Зукорлићем, рекао је да је идеја аутономије Санџака за све који тамо живе штетна, да се ствара једна слика трусног подручја, влада је донела одлуку да Нови Пазар са још четири града има највеће субвенције за нова радна места, али до данас се нико није јавио, многи турски инвеститори су долазили и пролазили. Нико неће да улаже у политички трусна подручја, а таква се слика ствара.

Што се тиче евентуалне могућности да поновљени избори за Национални савет Бошњака заоштре политичку климу у Санџаку, Љајић је рекао су односи већ довољно компликовани, да треба реаговати мудро и хладне главе, довести инвеститоре, и отворити људима у једном од најсиромашнијих региона перспективу.

Потребна смена политичких генерација

На питање да ли одустаје полако да се бави највећим српским проблемима, каже да је борац, и да ће се повући када буде проценио да више није у стању да даје најбоље од себе. „Мислим да је Србији потребна промена политичких генерација, да би се дала шанса другим људима, јер годинама су то иста лица, и код власти, и код опозиције...

Што се тиче истраге о Младићу, рекао је да ће Серж Брамерц доћи 21. фебруара, у важну посету, када ће се подвући црта докле се стигло, али да сва прича за јавност неће имати ефеката, уколико Брамец буде инсистирао на оценама од скоро, које су нешто неповољније. "Ако он каже да нема резултата, његове речи су пет пута теже од наших, али ми треба да урадимо све да се та прича заврши, и да то одраде наше службе, а не да неко дојави..", каже Љајић.

Како је један од ретких који је у контакту са Јованком Броз, а на питање има ли она сада нормалне услове за живот, Љајић каже да је био прошле недеље код ње, да су разговарали о оставинској расправи, јер тај процес још увек није почео. „Јуче је неки македонски држављанин поново упао у двориште њене куће, тврди да је њен син, да је дошао да је види..болестан је, али срећа па је обезбеђење било ту.."

На питање зашто за десет година ниједна влада није завршила ниједан велики српски посао на корист државе и грађана, Љајић је одговорио да многе шансе јесу пропуштене, да је када се све сабере и одузме ипак учињен помак, али недовољан, с обзиром и на могућности, и на заостатак у односу на регион.

"Треба нам стабилна влада, са јасним приоритетима, као и да се та влада суочи са проблемима, па и по цену да нас људи казне на изборима, јер брзо ћемо се вратити, зато што ће људи знати да цене тај труд и напор", закључио је министар Љајић.