Завршена расправа о корупцији

Скупштина Србије разматрала је измене закона о Агенцији за борбу против корупције, које прецизирају да без сагласности Агенције функционери могу да задрже само функције на које су их непосредно бирали грађани.

Измене подржавају и посланици Јединствене Србије и Заједно за Крагујевац, чији су лидери, као градоначелници и посланици, на удару закона.

После седам месеци примене Закон о Агенцији за борбу против корупције поново је пред Скупштином да би се отклониле нејасноће у вези са функционерима који имају више фотеља.

Дат им је рок да до 1. септембра о свим функцијама обавесте Агенцију, која ће онда одредити у ком року неке треба да се одрекну. Закон ће се примењивати и на функционере у привредним друштвима, које оснива држава, а директор Агенције овлашћен је да одреди које функције се могу задржати без сагласности Агенције.

Образлажући предложене измене Закона о Агенцији за борбу против корупције у Скупштини Србије, министарка правде Србије Снежана Маловић изјавила је да се изменама закона уводи обавеза функционера да обавесте Агенцију за борбу против корупције о свим функцијама које обављају, од 1. јануара 2010. године.

Маловићева је прецизирала да се то односи на функционере затечене на више функција 1. јануара 2010. године, када је почела примена закона, а који се нису определили коју функцију ће наставити да обављају.

По пријему обавештења функционера, како је навела министарка, Агенција ће утврдити да ли њихово обављање више јавних функција представља сукоб интереса.

Према њеним речима, ако утврди постојање сукоба интереса, Агенција ће донети одлуку којом ће одредити рок у којем је функционер дужан да престане да обавља јавну функцију.

Министарка је навела да се предложеним решењем даје могућност да функционер обавља више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, без сагласности Агенције.

"Желим да истакнем да овај предлог не фаворизује никог и не односи се на конкретне случајеве, то се може закључити простим читањем решења", каже министарка правде Снежана Маловић.

Додала је да је за све остале функције неопходна сагласност Агенције за борбу против корупције.

Министарка правде истакла је важност предложених измена закона за стварање прецизног и ефикасног нормативног оквира који је, како је навела, неопходан у даљој борби против корупције, али и стварању системског механизма за њено спречавање.

Министарка је подсетила да је борба против корупције један од основних приоритета Владе Србије и један од најзначајнијих корака у процесу европских интеграција и стварању модернијег друштва.

Маловићева је рекла да су функционери, који обављају више функција дужни да их до првог септембра ове године пријаве.

Владајућа коалиција подржава закон

Током расправе о Предлогу измена и допуна Закона о Агенцији за борбу против корупције, посланици су се сложили да је борба против корупције неопходна, али не и о предлогу измена које су владајуће странке подржале, а опозиционе критиковале.

Уз примедбу да се правила мењају усред изборног циклуса подршку Закону најављују и партије чији су лидери посланици и градоначелници Крагујевца и Јагодине.

"Ми смо се принципијелно понашали увек, ми смо повукли амандмане", тврди Петар Петровић из Јединствене Србије.

"Ми отворено кажемо и стојимо на том становишту - народни посланици нису државни функционери", истиче Саша Миленић, "Заједно за Шумадију" на листи Г17 плус.

Посланици СПС-а навели су да је закон системски истакавши да ће подржати предложене измене и да су спремни да разговарају о свим амандманима који су у сврси побољшања предложеног закона.

Посланици Г 17 плус рекли су да ће функционери који обављају више функција морати, до 1. септембра, да се определе коју функцију ће обављати или да питају Агенцију да ли су у сукобу интереса и нагласили да суштина борбе против корупције није само опредељење за једну функцију, већ, пре свега, пријава имовине, како би се видело да ли је неки функционер ушао у политику да би се обогатио.

Посланичка група "За европску Србију" истакла је да су актуелна влада и скупштинска већина донели сет антикорупцијских закона и објавили рат организованом криминалу и корупцији.

Они су навели да сваку критику која указује на пропусте треба размотрити, али да постоје и оне критике које долазе од оних који покушавају да склоне пажњу са сопствене одговорности и подвукли да владајућа већина ствара систем и институције како би се друштво ефикасно борило против корупције.

У ЛДП-у истичу да је постојање јавних предузећа основ за корупцију и да је једини здрав основ за борбу против ње наставак приватизације и излазак државе "из јавних предузећа".

"Немојте мењати закон сваких пар месеци зато што желите да обезбедите већину или бар не дозволите да се питање корупције сведе на то колико ћете људи похапсити", наводи Иван Андрић из ЛДП-а.

Опозиција: Закон се мења због појединаца

Према мишљену радикала, тим законским предлозима легализује се корупција, а они се доносе због тога што неколико појединаца из власти обавља више јавних функција, што је, како су оценили, супротно демократскиим принципима.

"Десетине јавних функционера у Србији није се изјаснило коју функцију задржавају од две три, а неколико и више и због тога се доноси закон да би се пролонгирали рокови", каже Александар Мартиновић из СРС-а.

Посланичка група "Напред Србијо" сматра да борбе против корупције нема, већ да се само, с времена на време, "хапшењима народу мажу очи" и да се директору Агенције за борбу против корупције дају превелика овлашћења.

Посланици Нове Србије казали су да неће подржати измене закона, јер он, како су оценили, не представља прави вид борбе против корупције, већ се ради о селективној борби против те појаве.

Посланици Демократске странке Србије сматрају да је предлог скандалозан, да је у земљи још већа корупција и да су представници владајућих странака директори јавних предузећа годину и по дана, али им је "то било мало", па су "у априлу рекли" да и даље хоће да седе у више фотеља.

Посланици о изменама пореског система

Министри финансија и просвете Диана Драгутиновић и Жарко Обрадовић посланицима у парламенту образложили су данас више предлога измена и допуна закона из области пореске политике и потврђивања међународних уговора из области финансија, за које су навели да су потребни како за даљу модернизацију пореског система али и развој привреде и школства у Србији.

У изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, предвиђено је, у циљу постизања финансијске дисциплине, изрицање мере забране обављања одређених делатности у трајању од шест месеци до три године ако обвезник понови исти порески прекршај у року од две године.

За вођење прекршајних поступака, везаних за наплату пореза, убудуће ће бити надлежан Прекршајни суд у првом степену, односно, Виши прекршајни суд у другом степену, а не, као до сада, Пореска управа, што је урађено због усаглашавања са Законом о прекршајима и Законом о уређењу судова.

Министарка финансија је указала и да код самоиницијативног пријављивања одређених врста пореских прекршаја уз плаћање пореског дуга са обрачунатом каматом, а пре сазнања пореског органа, неће бити подношен захтев за покретање прекршајног поступка, нити изрицана казна.

У расправи о предложеним изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији посланици опозиције критиковали су те предлоге сматрајући да би држава, када уводи строжију финансијску дисциплине, морала да крене од себе пошто је она, како су рекли, највећи дужник.