Спора реформа политичког система

Реформа комплетног политичког система, најављује се годину дана. Скупштина је, међутим, усвојила само два, о политичким странкама и јединственом бирачком списку.

О избору одборника и новој државној изборној комисији нема сагласности унутар владајуће коалиције, па закони нису стигли ни до Владе.

Стручна јавност тврди да изборне законе коче појединци у странкама, који ће због нових изборних правила остати без фотеље.

Законом о избору одборника пропорцијални изборни систем био би замењен за комбиновани, а грађани би тачно знали кога бирају у градске скупштине.

Истовремено, странке више неће моћи самовољно да одређују одборнике. То практично значи да би одборници убудуће морали више да воде рачуна о интересима оних који су их бирали, него о страначким.

"То су крупне промене. Унутар сваке странке постоје врло сложени разговори о овим питањима. Мислим да пример краљева показује колико је нама потребна промена политичких правила по којима се понашају појединци из странака", навео је министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић.

Г17 плус, која са својом Унијом региона покушава да привуче највиђеније људе на локалу, подржава измене изборног система.

Ипак, већина странака као да се нерадо одриче права да после избора одреде ко ће са листе ући у локалне скупштине. Социјалисти траже да неке одборнике на листи бирају партије, а неке грађани.

"СПС се залаже за реформу политичког система, само нисмо за то да неко као врхунац реформе предлаже решења која је СПС имао 90-тих година, па што смо се онда борили против њих", рекао је лидер СПС-а Ивица Дачић.

Дачић је навео да оно што смо изгубили 15 година борећи се против већинског система, сада враћамо на већински изборни систем.

"Што смо погрешили са друге стране када је реч о систему који је комбиновани изборни систем на локалном нивоу, о томе се разговара, али је проблем што то не одговара странкама у предизборним коалицијама, то треба отворено рећи", невео је Дачић.

Укидање бланко оставки по новом закону о избору одборника, практично је пробни балон за увођење сличног решења и у републичком парламенту. Опозициона ДСС ће се о тој идеји изјаснити кад види предлог закона.

У међувремену, на примеру њиховог бившег посланика Драгана Шормаза, чији мандат странка покушава да задржи, види се и проблем којег се партије највише плаше у случају већинског система, непослушности посланика, па чак и њиховог преласка у други табор.

"Док је овакав изборни систем на снази сасвим је јасно, исправно правно и морално да тај мандат припадне ДСС-у, јер сва правна средства су на нашој страни", рекла је Милица Радовић из ДСС-а.

Према њеним речима, то и у крајњем случају сам устав говори, да посланик има право да стави свој мандат на располагање странци на чији предлог је он и изабран.

Када је реч о промени начина избора одборника, аналитичари тврде да се ту више противе појединци у странкама, него саме странке, јер за функцију више неће бити довољне само добре партијске везе.

"Сад бисте се ипак морали појавити пред својим комшијама и добити значајан број гласова да бисте ипак могли да играте у изборном пољу, и то смета појединцима", невео је Ђорђе Вуковић.

Уколико се изборно законодатвсто не измени у наредних неколико месеци, извесно је да ће се на то чекати бар три године. Правила се не мењају кад игра почне, а већ за годину дана Србија улази у изборну годину.

Познаваоци политичких прилика наговештавају да би тај процес могао да се убрза због нужности даљег усаглашавања нашег са европским законодавством.