ЕУ у потрази за новом формулом проширења, вечерас расправа о Србији
Европски парламент вечерас расправља о годишњем извештају о Србији, у којем се констатује да је европски пут земље заустављен због назадовања у области владавине права, демократских стандарда и усклађивања са спољном политиком Европске уније. Истовремено, амбасадори држава чланица у среду ће разматрати препоруку Европске комисије да се са Србијом отвори Кластер 3, иако међу државама чланицама и даље не постоји консензус потребан за такву одлуку.
Обе расправе део су много шире европске дебате о будућности политике проширења, која би у наредним месецима могла да уђе у најважнију фазу још од пријема Хрватске у Европску унију.
Украјина тражи јаснију политичку гаранцију да ће постати чланица Европске уније, док Црна Гора улази у завршну фазу приступних преговора. Због тога Брисел први пут озбиљно разматра не само ко би могао први да уђе у Унију, већ и да ли су потребна нова правила за наредни талас проширења.
"За Украјину је потребан симболични, или они би рекли нешто конкретнији сигнал, и управо се о томе расправља. За Црну Гору потребно је направити уговор који има шансу да буде ратификован у свих 27 држава чланица, а затим видети да ли и остали кандидати желе неки међукорак који би их приближио Европској унији, али и омогућио Европској унији да има већи утицај у тим земљама него данас", каже аналитичар Европске иницијативе за стабилност (ЕСИ) Ади Ћеримагић.
Неформални предлози за реформу политике проширења
Због тога се последњих недеља појавио читав низ неформалних предлога за реформу политике проширења.
Француска и Немачка предложиле су модел постепене интеграције кандидата у поједине политике и јединствено тржиште Европске уније и пре пуноправног чланства.
Више држава чланица затражило је увођење јачих заштитних механизама како би нове чланице и након пријема остале обавезане на поштовање владавине права и демократских стандарда.
У европској дебати помињу се и модели придруженог чланства за Украјину, али и могућност да нове чланице у прелазном периоду имају ограничена права гласа у појединим областима.
Макалистер: Проширење међу приоритетима
Председник Одбора Европског парламента за спољне послове Дејвид Макалистер оцењује да је проширење поново постало један од главних политичких приоритета Европске уније.
"Видимо читав низ нових предлога који показују да сада заиста озбиљно приступамо проширењу. Верујем да ће ускоро доћи тренутак када ћемо поздравити нове чланице Европске уније. Оно што је важно јесте да процес остане строго заснован на заслугама – свака земља мора бити оцењена појединачно. Истовремено, и Европска унија мора да спроведе неопходне реформе како би била спремна за пријем нових чланица. Проширење и реформе морају да иду заједно", каже Макалистер.
Како би требало да функционише проширена ЕУ?
Поред конкретних одлука о појединим кандидатима, државе чланице ове јесени очекује и стратешка расправа о томе како би проширена Европска унија требало да функционише.
"Самит у октобру биће кључни тренутак да се боље разумеју стварне позиције држава чланица. За сада видимо само неформалне предлоге. Француска и Немачка покушавају да покрену процес новим идејама, али за свако решење биће потребна сагласност свих 27 држава", оцењује новинар Федерико Бацини.
Европска комисија би 30. септембра требало да представи сопствени пакет предлога о реформи Европске уније и њеној припреми за ново проширење. Тај документ послужиће као основа за расправу лидера држава чланица на самиту Европског савета у октобру, од којег се очекује да постави политичке смернице за наредну фазу проширења.
Зато би управо наредни месеци могли да буду преломни за европску политику проширења – на столу нису само одлуке о појединим кандидатима, већ и о правилима по којима ће ЕУ у будућности примати нове чланице.
Коментари