Месаровић: Србија мора да прати технолошке трендове и развија индустрију са додатом вредношћу

Стратегија развоја Србије до 2030. године предвиђа наставак економског раста кроз јачање индустрије, нове технологије и развој иновација. Министарка привреде Адријана Месаровић истиче да је циљ да Србија остане конкурентна на глобалном тржишту, али и да постепено гради економију засновану на знању, истраживању и производима веће додате вредности.

Србија је последњих година успела да постане регионални лидер у привлачењу инвестиција, каже министарка привреде, али је неопходно наставити са улагањима у нове технологије, образовање и инфраструктуру како би се одговорило на брзе промене у глобалној економији.

"Морамо да пратимо светске трендове и да се окрећемо новим технологијама и новим вредностима које директно утичу на раст БДП-а, а самим тим и на раст животног стандарда, плата и пензија", рекла је за РТС министарка привреде Адријана Месаровићева.

Од инвестиција ка економији знања

Министарка наглашава да Србија не прави нагли заокрет, већ наставља процес економске трансформације који траје више од деценије.

Подсећа да је после 2012. године приоритет био привлачење радно интензивних инвестиција како би се покренула производња и смањила незапосленост, али да се последњих година све више ради на привлачењу капитално интензивних инвестиција и компанија које развијају нове технологије.

"Србија мора да настави да напредује, да развија нове образовне профиле и да се прилагођава светским трендовима, посебно у областима као што су вештачка интелигенција, роботика и друге перспективне индустрије", истакла је Месаровићева.

Она додаје да је мир и стабилност један од кључних предуслова за долазак великих инвеститора.

"Инвеститор који жели дугорочно да улаже озбиљан капитал инвестираће искључиво у земљу која је стабилна, и политички и економски", нагласила је министарка.

Индустријски паркови и нове зоне

Један од кључних елемената стратегије је изградња нових индустријских зона и технолошких паркова широм Србије.

Месаровићева наводи да ће се градити индустријски паркови по моделу развијених светских центара, у којима ће пословати комплементарне индустрије и целокупни ланци снабдевања.

"Желимо да Србију позиционирамо као технолошко чвориште Европе – земљу која спаја сировину и интелигенцију, традицију и иновације", рекла је министарка привреде.

Као пример наводи индустријски парк у Инђији, који ће се градити на око 740 хектара, као и парк "Михајло Пупин" у Београду на 320 хектара. У оквиру ових комплекса планирани су и истраживачко-развојни центри, али и производни погони.

Поред тога, планирана је изградња нових индустријских зона у више градова, укључујући Ћуприју, Лесковац и Врање, како би се подстакао равномернији регионални развој.

Министарка је навела да ће кроз пројекте које припрема Министарство привреде бити изграђено око 17 милиона квадратних метара индустријских капацитета, што ће омогућити изградњу милиона квадрата нових производних погона и отварање нових радних места.

Подршка домаћој привреди

Поред привлачења страних инвестиција, држава ће наставити да снажно подржава домаћа мала и средња предузећа.

Месаровићева истиче да у Србији постоји више од 380.000 регистрованих предузетника, међу којима је велики број младих и жена.

"Креирали смо пакет програма који је у потпуности усмерен на мали сектор – од подршке старт-ап компанијама и извозницима до програма за старе занате, жене на селу и прерађивачку индустрију", рекла је министарка привреде.

Држава, како додаје, нуди и бесповратна средства у износу од 50 до 100 одсто инвестиције, док се преостали део може финансирати повољним кредитима.