Анексије, интереси и међународно право - да ли случај Гренланда може утицати на статус КиМ

Оштра реторика америчког председника Доналда Трампа према Данској и отворене поруке да би Сједињене Америчке Државе "на овај или онај начин“ могле да преузму Гренланд поново су отвориле питање поштовања основних принципа међународног права.

У тренутку када Вашингтон говори о стратешким интересима и безбедности Арктика, Данска и Гренланд јачају војно присуство уз подршку НАТО савезника, а Европа реагује с видљивом нелагодом.

У јавности се, међутим, све чешће повлаче паралеле између Гренланда и Косова и Метохије - пре свега због питања територијалног интегритета, права на самоопредељење и селективне примене међународних норми.

Да ли би евентуална анексија Гренланда представљала преседан и какве би последице такав потез могао да има по правни статус Косова и Метохије, уз чињеницу да је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и даље на снази?

Доктор међународног права и професор Факултета за дипломатију и безбедност Михајло Вучић подсетио је да смо недавно имали и анексију Украјине где је Русија прогласила део украјинске територије својим, тако да није анексија нешто што се више не дешава у међународним односима.

Професор Вучић каже да када бисмо покушали да поредимо случај Гренланда и Косова и Метохије тешко бисмо могли да повучемо неку паралелу.

"Правно гледано нема никаквих паралела зато што су статус КиМ по српском праву и статус Гренланда по данском праву потпуно супротни. Гренланд је према данском уставу дефинисан као да има право на отцепљење, ако народ Гренланда изрази жељу на референдуму да земља буде независна онда би се покренула једна јасна уставна процедура преговора између влада Гренланда и Данске где би се донео споразум који дефинише односе убудуће“, истакао је Вучић.

Како је рекао, уколико би оба парламента потврдила и народ на референдуму изгласао, независност би била правно заокружена и Данска не би могла да се даље меша у питања суверенитета Гренланда што значи да би ова земља могла да приступи некој другој држави.

Случај Косова и Метохије и српски Устав

"С друге стране, код Косова и Метохије, аутономна покрајина није имала право отцепљења по српском Уставу. То је једнострано урађено, проглашена је независност актом локалних званичника у Приштини, што је наишло на отпор у Београду“, каже професор.

Према његовим речима, тај чин је наишао на противљење већег дела међународне заједнице, али нажалост велики број држава су признале независност и притом игнорисале чињеницу да је декларација о независности једнострани акт који је заправо настао након агресије НАТО-а на СР Југославију.

Подвукао је да би проблематично било у вези са Гренландом ако би САД покушале да га припоје без поступка који је предвиђен по данском уставу.

Вучић поставља питање и које би државе признале Гренланд ако би се догодио такав сценарио без јасне законске процедуре.

"Имали смо снажне реакције и земаља Европске уније и Велике Британије које су послале поруку да су за њих територијалне границе утврђене у Европи, поготово чланица Европске уније као што је Данска, чланица НАТО-а“, истакао је Вучић.

Сматра да би такав потез Доналда Трампа, односно његове администрације наишао на велики отпор европских држава, а наишао би и на осуду шире међународне заједнице која није наклоњена политици САД.

Став међународне заједнице

На питање да ли би евентуална анексија Гренланда имала утицаја и на Резолуцију 1244, Вучић сматра да то неће имати никаквог утицаја.

"У случају Косова и Метохије став већинске међународне заједнице је да је постојала једна систематска репресија над народом на Косову и Метохији. Не слаже се ту међународна заједница у потпуности да ли је та репресија могла да доведе до отцепљења или само можда до измене уставно-правног статуса Косова и Метохије у оквиру Србије“, каже Вучић.

Додаје да Русија и Кина сматрају да су постојале неке повреде права албанског становништва, али да оне нису биле довољног интензитета да активирају право на отцепљење тог народа и зато бране Резолуцију 1244 у Савету безбедности.

"Русија истиче да је у Донбасу потпуно другачија ситуација. Дакле, да је народу руског етничког порекла у Украјини заправо било ускраћено право до те мере да су они имали као једини излаз независност, а да на КиМ то није био случај“, каже професор.

Истакао је да смо дошли у једну ситуацију где право на самопредељење свако тумачи како му одговара и да је то један јако клизав терен.

"Ја нисам, наравно, представник тог става. Мислим да принципи морају да важе увек и свуда на исти начин и да право на самопредељење, онако како је дефинисано неким документима Уједињених нација, да је оно заиста екстремни излаз у ситуацијама када је дипломатија пропала, када је било шта друго пропало, да се заштите права неког становништва“, напоменуо је Вучић.

Голи интерес - једина сличност између Гренланда и КиМ 

Истакао је да ако у овом случају Америка нешто чини, она не чини то да би се исправила неправда према Србима. Она то чини због свог голог интереса, као што је у случају Косова чинила због свог голог интереса.

"У случају Гренланда она жели да створи безбедни Арктик и чишћење евентуалног кинеско-руског утицаја у том региону. У ту сврху она ће искористити право на самопредељење да би евентуално повукла неке једностране потезе. Али ја ипак мислим да ће доћи до једног свеобухватног споразума између Данске, САД и владе Гренланда да се, уколико дође до неког припајања Гренланда САД, то изведе према Уставу Данске“, рекао је каже професор Вучић.

Закључио је да је било какве паралеле између Гренланда и КиМ тешко повући и било какве позитивне стране од исхода гренландске кризе по Србију неће бити.