Скупштина усвојила Закон о буџету, пореске законе, сет закона о енергетици, Закона о Војсци Србије

У Скупштини Србије је усвојен сет закона из области енергетике чији је циљ већа сигурност, квалитет и поузданости снабдевања домаћег тржишта, а реч је о законима о нафти, гасу и обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса.

Закон о нафти уређује начин организовања и функционисања тржишта нафте, деривата нафте и других моторних и енергетских горива, права и обавезе учесника на тржишту, пројектовање, изградњу, коришћење и заштиту енергетских објеката у области нафте, формирање и коришћење оперативних резерви, као и надзор над спровођењем овог закона.

Наведено је и да Влада Србије прописује начин утврђивања највиших цена основних деривата нафте без фискалних дажбина у случају спречавања поремећаја на тржишту нафте и деривата нафте или отклањања штетних последица поремећаја на овом тржишту.

У случају када је угрожена сигурност снабдевања због недовољне понуде на тржишту енергената или наступања других ванредних околности, Влада Србије може одобрити измену граничних вредности одређених карактеристика квалитета деривата нафте који се могу ставити на тржиште за период од највише шест месеци.

Закон о нафти је прописао и да енергетски субјекти који обављају делатност производње електричне енергије или комбиноване производње електричне и топлотне енергије су дужни да обезбеде оперативне резерве деривата нафте и угља у количини која ће омогућити најмање 21 дан њихове просечне производње електричне и топлотне енергије у јануару, фебруару и марту за претходних пет година.

Оперативне резерве угља морају да се налазе на депонијама угља које обезбеђује и којима управља енергетски субјект. Законом о гасу уређују се услови за поуздано, сигурно и квалитетно снабдевање купаца природним гасом, услови и начин обављања енергетских делатности у сектору природног гаса, као и делокруг рада Агенције за енергетику Србије у сектору природног гаса, али и начин организовања и функционисања тржишта природног гаса, права и обавезе учесника на тржишту.

Овај закон, како је наведено, штити и купце природног гаса, а бави се и пројектовањем, изградњом, одржавањем и коришћењем гасовода и унутрашњих гасних инсталација, опреме под притиском, као и надзором над спровођењем овог закона.

Прописано је да се у гасоводни систем поред природног гаса може преузети и водоник у мери у којој се може технички и безбедно користити и преносити кроз систем. Утврђено је и да ће оператор дистрибутивног система преузети све мерне уређаје, односно мерно-регулационе станице најкасније до 31. децембра 2027, а обавезује се и оператор дистрибутивног система да уговор којим се уређују услови за преузимање мерних уређаја, односно мерно-регулационих станица достави купцу, односно произвођачу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Законом о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса уређује се формирање, финансирање, одржавање, размештај, као и обнављање и пуштање на тржиште обавезних резерви нафте, деривата нафте и природног гаса, као и делокруг рада Управе за резерве енергената и надзор над спровођењем овог закона.

Према одредбама овог закона носилац активности у вези са формирањем, одржавањем, инвестирањем и извештавањем о обавезним резервама ових енергената је Министарство рударства и енергетике, односно Управа за резерве енергената у његовом саставу. Прописано је да се обавезне резерве нафте и деривата нафте формирају у висини 90 дана просечног дневног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње у Србији, у зависности која количина је већа.

Скупштина Србије усвојила је Закон о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и Закон о порезу на увоз угљенично-интензивних производа.

Законом о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште уводи се порез за највеће емитере гасова са ефектом стаклене баште којим се обезбеђује систематско смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Циљ закона је смањење емисије и усклађивање с европским климатским политикама, примена принципа емитер плаћа и обезбеђивање јавних прихода за финансирање зелене транзиције.

Закон је предвидео могућност давања подстицаја за обвезнике који спроводе пројекте у циљу декарбонизације а њиме се уводи порез на емисије и то угљен-диоксид, азот, субоксид и перфлуоро угљоводонике.

Законом о порезу на увоз угљенично-интензивних производа спречава се неравноправна конкуренција између увозних производа и производа домаћих произвођача, који су обвезници пореза на емисије гасова са ефектом стаклене баште и да се обезбеђује стимулативно окружење за смањење емисије и унапређење заштите животне средине.

Утврђује се порез на увоз угљенично-интензивних производа по узору на механизам за утврђивање угљеника на граници Европске уније. Дефинишу се врсте производа на које се порез односи, при чему су обухваћени производи из четири групе. То су гвожђе односно челик, цемент, ђубриво и алуминијум, према одговарајућим тарифним ознакама царинске тарифе.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене Закона о порезу на доходак грађана, о републичким административним таксама, електронским отпремницама, Националном спољнотрговинском једношалтерском систему, пореском поступку и пореској администрацији, Закона о електронском фактурисању, доприносима за обавезно социјално осигурање.

Усвојене су и измене и допуне Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, о порезу на додату вредност (ПДВ), завршном рачуну буџета Србије за 2024. годину и о изменама и допунама Закона о тржишту капитала.

Национални једношалтерски систем требало би да омогући једно место на коме ће привреда и грађани моћи електронски да подносе захтеве за различита уверења и одобрење за увоз и извоз и за транзит.

Овим законом се уређује успостављање, рад, функционалност, управљање и друга питања у вези са Националним спољнотрговинским једношалтерским системом, као и размена података између корисника система за подношење захтева и других исправа и достављање одлука у електронској форми, у вези са увозом, извозом и транзитом робе у складу са прописима.

Усвојеним изменама Закона о електронским отпремницама између осталог се предвиђају додатни изузеци од обавезе слања електронске отпремнице.

У том смислу, прописује се изузетак у случају снабдевања ваздухоплова горивом и мазивом уколико је место отпреме и место преузимања исти аеродром, након што је дефинитивно утврђено да би, у случају примене обавезе на овакве ситуације, постојао ризик у случају коришћења уређаја који садрже електронику и емитују електромагнетна зрачења.

Скупштина Србије усвојила је данас Закон о буџету за 2026. годину, а приходи државне касе у следећој години ће износити 2.414,7 милијарди динара, што је за 2,9 одсто, односно 68,5 милијарди динара, више у односу на износ прихода предвиђен оригиналним буџетом за ову годину.

Укупни расходи и издаци буџета планирани су у износу од 2.751,7 милијарди динара, па ће фискални дефицит буџета бити 337 милијарди динара, односно три одсто бруто домаћег производа (БДП). Предвиђено је да ће стопа привредног раста износити три одсто.

Буџетом за следећу годину је за капиталне инвестиције издвојено 6,7 одсто а како је истакао министар финансија Синиша Мали држава и локалне самоуправе ће за ове инвестиције одвојити око 740 милијарди динара.

Према његовим речима, буџет је и развојни и намењен је очувању животног стандарда па су у њему предвиђена средства за повећање плата у јавном сектору за 5,1 одсто, пензија од децембра ове године за 12,2 одсто и минималне зараде од 1. јануара следеће године за 10,1 одсто.

Када је реч о приходима, највећа приходна ставка је порез на додату вредност (ПДВ), пројектован је у висини од 1.084 милијарди динара што представља номинално повећање од 8,2 одсто у односу на процену за ову годину а његово учешће у структури укупних прихода у 2026. години и износи 44,9 одсто.

Што се расхода тиче, највећа ставка су средства за запослене, тј. за њихове плате, накнаде, додатке, социјалне доприносе на терет послодавца и остале расходе за шта је намењено 656,15 милијарди динара.

Амандманом на буџет који је поднео народни посланик Српске напредне странке Верољуб Арсић и који је парламент усвојио за набавку финансијске имовине а у циљу обезбеђивања енергетске сигурности и стабилности земље издвојено је додатних 164 милијарде динара.

За одбрану је издвојено 277 милијарди динара, за пољопривреду 147,5 милијарди, што је 7,1 одсто буџета а од те суме за субвенције пољопривредницима је намењено 116,5 милијарди динара.