Европска комисија о Србији: Реформе значајно успорене, кластер 3 технички спреман за отварање

У извештају Европске комисије се наводи да српске власти настављају да чланство у ЕУ проглашавају за стратешки циљ, али да су упркос одређеном недавном напретку, потребне кредибилне реформе у свим областима.

"Очекујемо да Србија превазиђе застој у области правосуђа и основних права и хитно преокрене назадовање у погледу слободе изражавања и ерозије академских слобода, као и да унапреди изборно законoдавство. То је оно што захтевају и грађани Србије", поручила је Европска комисија у извештају који је данас представила комесарка за проширење Марта Кос.

Комисија оцењује да се поларизација у српском друштву продубила у контексту масовних протеста који се одржавају широм Србије од новембра 2024. године, што, по оцени Брисела "одражава разочарање грађана, између осталог, корупцијом и уоченим недостатком одговорности и транспарентности, заједно са случајевима прекомерне употребе силе против демонстраната и притиска на цивилно друштво".

Комисија сматра да је таква ситуација довела до све тежег окружења у којем је "раздорна реторика" узроковала озбиљну ерозију поверења међу друштвеним актерима и последично до значајног успоравања реформи и процеса приступања.

Уважавајући неке недавне догађаје, као што је поновно покретање поступка избора новог Савета регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и напредак у законодавном процесу о Закону о јединственом бирачком списку, Комисија наводи да је потребно учинити више.

Спремност за отварање кластера 3

Ипак, у свом извештају Комисија је поновила идентичну оцену о спремности за отварање кластера 3 (конкуренција и инклузивни раст) коју је изнела и у претходна четири годишња извештаја.

"Препоруке Комисије из претходних година, по којима Србија испуњава техничке критеријуме за отварање кластера 3 и даље су валидне", наводи се у извештају.

Европска комисија од Србије у извештају тражи да учини више на постепеном усклађивању са спољном и безбедносном политиком ЕУ, оцењујући да је у том погледу Србија на последњем месту у региону.

"Све земље региона усклађене су у потпуности са ЕУ, док је ниво Србије, иако бољи него раније, сада на 62 одсто усклађености", изјавила је комесарка Марта Кос.

Извештај указује и на проблем анти-ЕУ наратива у Србији, не само у медијима, већ и код "носилаца политичких функција, укључујући и на највишем нивоу".

"Српске власти треба хитно да преузму одговорност за објективнију и проактивну комуникацију о приступном процесу Србије и да се супротставе дезинформацијама и манипулацијама", наводи извештај.

Дијалог о нормализацији Београда и Приштине је настављен, али унутрашњи политички проблеми на обе стране су спречили одлучујуће кораке у правцу примене Споразума о путу ка нормализацији и анекса о имплементацији из 2023. године, наводи Европска комисија у годишњем извештају.