Избор новог Савета РЕМ-а у завршници – спорови око транспарентности и законитости поступка

Избор новог Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) улази у завршну фазу, док Европска комисија у последњем извештају о напретку Србије инсистира на јачању независности медијских институција. Новинарка и бивша чланица Савета РЕМ-а Вишња Аранђеловић и адвокатица Удружења новинара Србије Гордана Константиновић указују на проблеме транспарентности, неправилности у избору предлагача и неизвесност око даљег тока процедуре.

У скупштинској процедури тренутно се налазе предлози кандидата које су доставила различита тела – од универзитета и цркве, до професионалних удружења. Посебну пажњу изазвало је укључивање нових предлагача у последњем тренутку.

Новинарка и бивша чланица Савета РЕМ-а Вишња Аранђеловић оцењује да је, иако је јавност имала приступ информацијама о кандидатима и предлагачима, сам поступак био необичан и оптерећен повлачењима и прекидима конкурса.

"Јавност је имала довољно информација – знали смо ко су предлагачи и кандидати, чули смо и оне који су оспоравали право неких предлагача да учествују, као и контраргументе. Међутим, процес је био необичан. Конкурс је био расписан, затим су се повукли одређени кандидати, након чега је конкурс обустављен. Потом је расписан нови конкурс, али су поново неки кандидати најавили повлачење. Тада се укључује ОЕБС као нека сила која решава ствар. Сада смо при крају, и како чујем, већ следеће недеље, односно у првом делу новембра, можемо имати нови Савет РЕМ – тачно годину дана откако је овај орган престао да ради", наводи Аранђеловићева.

Константиновић: Проблеми са транспарентношћу и изменама у поступку

Адвокатица Удружења новинара Србије Гордана Константиновић наводи да поступак није био транспарентан и да су у последњем тренутку извршене измене које нису у складу са законом.

"Овај поступак није био транспарентан, имао је измене у фото-финишу противно одредбама закона. Конкретно ово последње гласање унутар групације за националне мањине, где су предлагачи Савети националних мањина", наводи Константиновићева.

Она објашњава да је још 2. јула, што је касније потврђено на седници Скупштинског одбора, усвојен извештај о овлашћеним предлагачима и кандидатима у седам категорија, укључујући и националне савете националних мањина који су имали три кандидата.

"Средином октобра усвојен је извештај који обухвата седам категорија овлашћених предлагача и кандидата. У тим категоријама налазили су се и национални савети националних мањина, од којих су три савета били овлашћени предлагачи и имали су по једног кандидата. Проблем је настао када су представници позвани да усагласе ставове о та три кандидата, а у међувремену се појавило још девет овлашћених предлагача који нису учествовали у поступку. И долазимо до тога да ви можете да гласате око нечега где нисте искористили своје право да кандидујете кандидата", наводи Константиновићева.

Објашњава да су само три национална савета искористила право да предложе своје кандидате у поступку.

"Значи, национални савети су имали право да учествују у поступку и да кандидују своје представнике. Три национална савета су искористила то право, остали нису. И самим тим, ако ви нисте учествовали у поступку, не можете се изјашњавати о кандидатима других националних савета. И ту је проблем и то није у духу закона. То је злоупотреба закона. Норма је јасна. Око кандидата се усаглашавају овлашћени предлагачи који су кандидовали своје кандидате", указује Константиновићева.

Напомиње да су већ упутили отворено писмо председници Народне скупштине и Скупштинском одбору тражећи исправку незаконитости, али упозорава да немају формално право на приговор и да су препуштени доброј вољи.

"Ми смо се јуче заједно са осталим удружењима, односно једним делом удружења и организација, отвореним писмом обратили председници Народне скупштине и Скупштинском одбору, да ову незаконитост, а није прва, покушају да отклоне. Проблем је у томе што ви немате одговарајуће правне механизме. Унутар закона пишемо приговоре, закон не даје право на приговоре. Комуницирамо са Скупштинским одбором под плаштом отворености и транспарентности, где ви суштински на приговор који је конкретно УНС упутио, Скупштински одбор апсолутно има право да не одговори. Зато што нигде није прописано да ми, не само УНС, него било ко, има право на приговор. И то смо ми негде после тумачили сви да је то знак неке добре воље", указује Константиновићева.

Аранђеловић: Важност већине у РЕМ-у због контроле јавних сервиса

Новинарка и бивша чланица Савета РЕМ-а, Вишња Аранђеловић, објашњава да је проблем са Саветом РЕМ део политичке приче која траје од 2014. године. Она истиче да РЕМ има важну улогу јер бира управне одборе јавних сервиса, који затим бирају директоре и кључне уреднике. Због тога је , како каже, битно ко ће имати већину у РЕМ-у.

"РЕМ бира управне одборе јавних сервиса, јавног сервиса Србије и војвођанског јавног сервиса, а управни одбор опет бира директоре и све важне уреднике. Због тога мислим да је и ту важно и свако гледа ко ће имати већину", објашњава Аранђеловићева.

На питање о притисцима Европске уније, Аранђеловићева каже да, иако Брисел жели независан РЕМ, заправо жели тело независно од Београда, а не од себе.

Захтев за законит и транспарентан избор чланова Савета РЕМ-а

Адвокатица Удружења новинара Србије Гордана Константиновић пак наглашава да је најважније да чланови буду изабрани искључиво у складу са законом, без обзира на спољне притиске или личне симпатије.

"Не знам шта Брисел жели, али ја желим РЕМ где су чланови савета изабрани искључиво на основу закона и у складу са законом. Без обзира на то да ли се мени лично као појединцу неко допада или не. Апсолутно је то небитно уколико испуњава законске услове, уколико је поступак спроведен у складу са законом", указује Константиновићева.

Према њеним речима политика је неизбежно укључена у цео процес.

"Политика јесте укључена, па то се види ако је Скупштински одбор спреман да мимо свих, прво наших прописа, друго силних договора и преговора, укључујући са Бриселом, одступи од свега што се договорио, обећао и усвојио и опет прекрши закон, онда је јасно да је у питању политика", закључила је Константиновићева.

Цело гостовање Вишње Аранђеловић и Гордане Константиновић можете погледати у видеу на почетку текста.