Политичка сцена у Србији – протести, кампања и избори без датума

Професор Владимир Вулетић сматра да тренутна ситуација у Србији не подразумева демократски политички оквир који би омогућио конструктиван дијалог о изборима.

"Било би добро да можемо да говоримо о изборима, о кампањи у оним категоријама које подразумевају један демократски политички оквир. Нажалост, у Србији сада није таква ситуација", изјавио је Вулетић. 

Протесте и блокаде, укључујући и такозване "зборове" и студентске акције, окарактерисао је као "вандализам групе грађана".

"Реч је о неколико хиљада људи који већ месецима, у Србији, на различитим местима покушавају да блокирају нормалан живот. Иду на адресе различитих политичких личности, страначких одбора, СНС-а. То је оно што треба назвати правим именом, а то јесте вандализам", рекао је Вулетић.

Политика подразумева одређене циљеве и програм, док су протести реактивна активност и израз одређене врсте фрустрације, нагласио је Вулетић.

Сматра да су избори у Зајечару показали да избори под оваквим условима нису решење и би кључна тема требало да буде прилагођавање изборних услова како би сви политички актери били задовољни.

Истакао је да поједина истраживања фаворизују СНС у потенцијалним изборима, а верује да они који протестују не би прихватили победу тренутно владајуће коалиције.

"Било би најважније да се сада разговара о томе како прилагодити изборне услове, да они буду такви да свим потенцијалним актерима на изборима одговарају", истакао је Вулетић

Предизборна кампања без престанка

Новинар и колумниста Александар Апостоловски сложио се са Вулетићевом анализом и политичку ситуацију у Србији описао кроз призму константне политичке мобилизације.

"Живимо као да ће сто година бити мир, а спремамо се као да ће сутра бити избори", цитирао је Апостоловски Јосипа Броза Тита са изменом речи "рат" и "избори".

 Према његовом мишљењу, владајућа Српска напредна странка и коалиција око ње се налазе  у перманентној предизборној кампањи, што је последица енергије и стила политичког деловања председника Александра Вучића.

Апостоловски наглашава да су они који протестују пропустили моментум када је требало да делују другачије наглашавајући да је то био пад владе Милоша Вучевића

"То је заправо у вишепартијској Србији први пад владе под политичким притиском", каже Апостоловски и додаје да су студенти у блокади и део опозиције пропустили "гол шансу" одбијањем понуде за саветодавни референдум и изборе које је, како каже, Вучић више пута нудио.

Избори и ЕКСПО: Питање тајминга

Вулетић је изразио уверење да притисак грађана који протестују није довољан да се распишу избори.

Сматра да су избори у Србији готово немогући пре завршетка пројекта ЕКСПО.

" Не зато што ће то донети некакве политичке поене или неће, него зато што избори у таквој ситуацији коче читав економски и привредни процес", објаснио је Вулетић.

Вулетић ипак наглашава да значајан део политичких актера и не види изборе као начин промене власти, што сматра суштинским проблемом.

Апостоловски је, с друге стране, сугерисао да би Вучић могао изненадити политичке противнике расписивањем избора у тренутку када процени да су протести изгубили на снази.

"Чини ми се да је сувише исцрпљујућа ова криза, која посебно утиче на економију, и то говоре подаци међународних институција. То није популистичка Вучићева фраза, већ реална чињеница", рекао је Апостоловски сугеришући могуће разлоге за расписивање избора.

Такође је истакао да је такозвана "студентска листа" више фикција него стварност, јер се не зна ко је формира, каква је њихова политика, нити ко стоји иза ње.

Ризици и шансе: Поларизација или консензус

На питање о највећим друштвеним ризицима и шансама у случају превремених избора, Апостоловски је упозорио да би било какав резултат осим победе студентске листе довео до нових немира.

"Највећи друштвени ризик је управо оно о чему је говорио професор Вулетић, а то је чињеница да било какав резултат, осим победе фамозне студентске листе, би произвео немире и заправо нову друштвену кризу, јер све што не би била њихова победа сматрало би се такозваном крађом избора", сматра Апостоловски.

С друге стране, Апостоловски види шансу у евентуалном политичком консензусу, иако га назива "политичком утопијом".

Професор Вулетић, међутим, није оптимистичан по питању консензуса.

Протести нису довели до значајног преласка бирача са СНС-а на опозицију, сматра Вулетић, већ су пробудили део апатичне популације, али без јасног политичког исхода.

"Оно што је опозицији или противницима власти дало извесну шансу, то је буђење једног дела популације који је био незаинтересован за политику", каже Вулетић.