Кључне поруке са самита у Одеси - заоштравају се односи према Русији, није онако како је Трамп замислио

Председник Србије Александар Вучић учествовао је на Четвртом самиту Украјина – Југоисточна Европа одржаном у Одеси, где је имао и билатералне састанке са европским лидерима, укључујући и домаћина, председника Украјине Володимира Зеленског.

Вучић је изјавио да Србија остаје доследна подршци територијалном интегритету Украјине, али није потписао заједничку декларацију самита која позива на јачање санкција Русији и подржава украјинско чланство у НАТО-у.

Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка Србије у Уједињеном Краљевству рекла је за РТС да је самит Украјина-Југоисточна Европа формат који постоји од како се десио напад Руске федерације на Украјину.

"Србија је учесница тог форума. Састав држава које у томе учествују су поједине земље Европске уније и аспиранти на чланство. Дакле, прошле године је било значајних проблема у вези са усвајањем декларације, али је она усвојена консензусом“, додаје Јоксимовићева.

Према њеним речима, ове године кључна порука је заоштравање политике према Руској федерацији у контексту тога да се инсистирало на формулацијама продужетка и додатних санкција према Руској федерацији, што говори да упркос најавама о потенцијалном прекиду ватре или миру, заправо политика говори у прилог томе да се односи све више заоштравају, јер до решења се не долази на начин како је то амерички предсједник Трамп замислио, у неком кратком року да дође до прекида ватре, а затим и до финалног мира

Шта је идеја самита у Одеси

Јоксимовићева каже да је идеја, између осталог, да заједно са Европском унијом читава Европа пружи подршку Украјини на адекватан начин кроз различите врсте помоћи.

"Србија у том делу учествује кроз хуманитарну помоћ, а више пута су се појавили текстови, па и недавно "напад“ из Руске федерације од стране њихове службе безбедности да се оружје и муниција из Србије налазе у Украјини“, рекла је Јоксимовићева.

Србија је увек до сада, како наводи, овакве најаве и тврдње демантовала у контексту тога да Србија не продаје и не даје директно оружје Украјини, већ да су можда у питању неки посредници.

"У сваком случају, евидентно је да оружје произведено у Србији завршава и на украјинском ратишту“, истиче она.

Састанак у Одеси, приближавање ЕУ 

Јоксимовићева каже да је изузетно важно заиста посетити једну земљу "која трпи такву врсту агресије у овом тренутку и суочити се са степеном разарања" Наводи да Украјина заслужује сваку врсту подршке.

"У најави саме посете је било тумачење да је ово приближавање Србије Европској унији. Дакле, ми се налазимо у једном периоду када смо чули најаве о могућем отварању кластера 3. Уколико је ово један од аргумената на столу, видећемо да ли је такав аргумент довољан да би се деблокирао процес европских интеграција у којем се Србија реално у овом тренутку налази или ће превагнути теме из области усаглашавања са заједничком спољном и безбедносном политиком за коју смо и у овом случају видели да се одвија на начин због којег су поједине, нарочито земље ЕУ, изузетно осетљиве“, подвукла је Јоксимовићева.

Без Приштине на самиту

"Мислим да је Украјина последња земља која би признала Косово. Дакле, за њихову ситуацију је питање територијалног интегритета од изузетног значаја. Важно је суочити се са потенцијалним елементима будућег мира у Украјини који може променити некакву визуру ове теме, па и у односу на дијалог Београда и Приштине“, рекла је гошћа Јутарњег програма.

Коико за Србију, толико још више и за Украјину од изузетног значаја је, додаје, да тема територијалног интегритета остане на столу као кључна и у том контексту сматра да постоји између Србије и Украјине потпуно разумевање.

Према томе мислим да је очекивано било да Кијев Косово неће позвати, истакла је Јоксимовићева.

О декларацији из Одесе

Председник Србије није подржао декларацију којом се позива на јачање санкција Русији и чланства Украјине у НАТО.

"Ова декларација има доста елемената. Мислим да је кључни разлог управо помињање даљег увођења санкција. Током прошлогодишњег самита у Дубровнику усвојена је компромисна формулација која је избацила санкције из вокабулара саме декларације. Данас ми се чини да се реторика према Руској федерацији појачава и да је жеља и потреба да се притисци на Руску федерацију појачају и у у некој даљој инстанцији да се постигне некакав мир на начин који види ЕУ као адекватан, а наравно и Украјина“, сматра Јоксимовићева.

Према њеним речима, у Европској унији постоји значајна забринутост да ли ће Украјина бити последња руска мета.

"Све чешће чујемо да велики број земаља, а и обавештајних служби, сматра да је ово само пролазна станица за Руску федерацију и да ће следећа земља бити вероватно чланица НАТО-а на коју ће Руска федерација наставити своје ратне дејства“, додаје.

Обнова једног или два града у Украјини

Председник Вучић је најавио помоћ Украјини, између осталог обнову једног или два града или региона.

"Мислим да је од великог значаја изразити подршку на такав начин Украјини, да се у наредном периоду, у тренутку када се ратна дејства заврше, јер доћи ће и тај тренутак, помогне Украјини у њеној обнови. Мислим да је то пријатељски гест који је и Зеленски истакао као за њих изузетно значајан“, каже она.

Неувођење санкција Русији

Што се тиче неувођења санкција Русији, Јоксимовићева лаже да постоји једна тема која је за Србију од великог значаја, која је тренутно на столу, а то је питање енергетског споразума, који у овом тренутку продужен до краја септембра.

Према њеним речима, амбиције Србије су да он буде постигнут на дужи временски рок.

Неопходно је доћи до енергената, јер немамо адекватну диверсификацију, али са друге стране, мени се чини да је тема европских интеграција у овом тренутку за Србију у значајном заостатку, додаје Јоксимовићева.

"С једне стране, то је због недовршених реформских процеса, које је кроз реформску агенду усвојила сама Србија у контексту добијања транши плана раста. Мислим да се на томе у овом тренутку ради и наравно да се деблокирају даљи процеси кроз отварање даљих кластера, симболички, пре свега, кластера 3 који је ево већ готово четири године чекао. упркос препорукама Европске комисије. У том контексту нисам сигурна да ли ће доћи до ове деблокаде уколико не дође до помака у усаглашавању са заједничком спољном и безбедносном политиком", закључила је Јоксимовићева.