Медијски закони и избор Савета РЕМ-а – шта нам још недостаје за наставак евроинтеграција

Потпредседница Народне скупштине и председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач каже да је то први корак ка одблокирању процеса евроинтеграција, али напомиње да на дневном реду још није све што је потребно да би се тај процес наставио.

Пре свега, још није окончан процес избора Савета РЕМ-а и, што је изузетно важно, још није представљена коначна верзија закона о јединственом бирачком списку.

"Ми смо технички спремни за отварање кластера, али знамо да су сада услов свих услова медијски закони, односно примена препорука ОДИХР-а, или бар тај један предлог закона о јединственом бирачком списку и избор Савета РЕМ-а. Дакле – није довољно. Морамо да сачекамо и следећу седницу почетком јула", истиче Ковачева.

Указује и да то што се о одређеним законима расправља по хитној процедури није најсрећније решење, али сматра да ће нам чак и Европска комисија "мало прогледати кроз прсте".

"Да бар нешто коначно имамо на дневном реду и да почиње расправа. Надам се да ћемо следеће недеље изгласати ове законе како би они који желе да нам помогну могли заиста да лобирају да се реформе и примењују. Дакле, да не будемо само у припреми и у обећањима, већ да ћемо то и урадити", наглашава Елвира Ковач.

Истиче да ће се, поред ова три закона, после дужег времена расправљати и о извештају Европске комисије о напретку Србије.

Шта ми заправо хоћемо од европских интеграција?

Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић сматра да је и од власти и од опозиције потребно добити одговор на питање – шта ми заправо хоћемо од европских интеграција.

"Да ли ћемо ми да се задовољавамо сада отварањем Кластера 3, па ћемо опет да чекамо две, три, четири године да бисмо имали неки нови помак, или хоћемо одмах сада, са јасном свешћу о томе да нам је циљ заиста чланство у ЕУ – да радимо оно што је потребно", истиче Селаковићева.

Додаје да се од државе очекују мере које ће вратити поверење, пре свега у кредибилитет процеса придруживања Србије Европској унији.

"Да ли ми заиста хоћемо да на том путу напредујемо или ћемо да се задовољимо тренутним стањем које нам је довољно да користимо бенефите статуса кандидата, да користимо претприступне фондове и неке друге ствари? А осим тога, кад око тога постигнемо сагласност, да нађемо одговарајући формат унутар кога ће бити могуће да се врши утицај недржавних актера", каже координаторка Националног конвента о Европској унији.

Селаковићева због свега наведеног поставља и питање да ли је све што је на дневном реду скупштинског заседања само форма или се заиста долази до суштине – постизања консензуса у целом друштву да пут ка европским интеграцијама заиста јесте циљ.

Значај независних регулаторних тела

Елвира Ковач констатује да би текућа седница најпре требало да служи тој сврси – да покажемо колико смо озбиљни. Због тога сматра да је важно што ће се коначно, додуше релативно касно, расправљати о извештају Европске комисије о напретку.

"Независна регулаторна тела су такође значајна. Они сви раде на побољшању јавне управе, на поштовању људских и мањинских права и нама достављају своје извештаје, али, нажалост, у последње две–три године нисмо расправљали о њима и то је с правом Европска комисија приметила. Али ми увек имамо неке политичке проблеме, блокаду у парламенту – да не кажем циркус. Искрено се надам да сада заиста постоји политичка воља са стране владајуће већине и да то нису празне флоскуле", поручује Ковачева.

Истиче и да је план да се све обавезе у процесу евроинтеграција заврше до краја 2026. године.

Сматра да је неопходно да се грађанима боље објасни да је све оно што се чини на путу ка ЕУ у интересу целог друштва.

"Због тога треба причати о позитивним стварима – и то такође Европска комисија тражи од нас. Ако је то наш стратешки циљ, шта све добијамо, зашто је све то добро за нас. Мислим да је ту било мало топло-хладно и недовољно комуникације", каже председница скупштинског Одбора за европске интеграције.

Неопходан дијалог са представницима цивилног друштва

Бојана Селаковић истиче да је јасно да у овом тренутку постоји интерес власти да се тренутни процес откочи и да је то повезано и са чињеницом да Србија, за разлику од других земаља региона, још није почела да користи бенефите из Плана раста и реформске агенде.

"Да ли ће она ићи и даље, то ћемо видети. Али, оно што је нама суштински важно јесте да за било какву врсту даљег дијалога са представницима цивилног друштва морамо да се препознајемо на један другачији начин. А то пре свега значи да престану напади на организације цивилног друштва и на активисте – напади који се генеришу и у којима учествују и поједини државни функционери", истиче Селаковићева и напомиње да је потребно да се поново успостави поверење да су у процесу европских интеграција сви на заједничком задатку.

Скренула је пажњу и на то да се у процесу избора чланова Савета РЕМ-а, који је у току, поново крши оно што је законом предвиђено.

"Ми на папиру имамо, у смислу стандарда, јако добро предвиђен процес... Али, сада поново у пракси имамо неке ситуације у којима се практично обесмишљава оно што је требало да буде сврха те реформе. Е, то је оно што је проблем и на шта цивилно друштво указује, а онда не добијемо увек адекватне повратне информације", упозорава Селаковићева.

Елвира Ковач, међутим, тврди да процес јесте транспарентан и инклузиван, али признаје да представници невладиних организација указују на одређене проблеме код појединих кандидата.

Подсећа и да ће предлагачи 13. и 16. јуна поново имати састанке са члановима скупштинског Одбора за културу и информисање како би се дошло до коначне листе кандидата, после чега ће уследити јавни интервјуи са свим кандидатима.

*Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста