Таковска 10: Куда иде универзитет – факултети између изборних и испитних рокова

Професор Правног факултета у Београду Владан Петров каже да је крајње време да свако почне да ради свој посао.

"Ако желимо да закључујемо школску годину и доведемо је у легалне токове, а пре свега, да омогућимо свим студентима да остваре своје право на образовање", истиче Петров.

Закључује да, док блокаде факултета трају, постоји проблем успостављања пуног капацитета високообразовне делатности и повратка у оквире уставности и законитости онако како је то одређено важећим прописима.

"Све ово остало је некакав привид, али ми, нажалост, и живимо у том привиду", подвлачи Петров.

Професор Правног факултета у Београду Миодраг Јовановић, у осврту на реченицу саговорника "да би свако требало да обавља свој посао", сматра да се у конкретној ситуацији не би ни налазили да је свако обављао свој посао.

"Студенти су у својим захтевима и тражили управо да свако ради свој посао, а ту се пре свега мислило на рад тужилаштава. Да је влада у техничком мандату радила оно што јој Закон о влади налаже, она никад не би донела незакониту уредбу која је заправо осветнички акт према факултетима. То су све делићи мозаика који би требало да се наведу да бисмо могли да разумемо зашто смо сада у проблему", наводи Јовановић.

Наглашава како је несумњиво да тренутна понуда не задовољава квалитет наставе на различитим факултетима, али да свакако постоје наговештаји да професори и студенти на блокадама имају разумевање за ситуацију.

"То је један добар пример како је, заправо, у синергији професора и студената могуће да се дође до једног корака који нас изводи из овог великог проблема. Кренуло се у оној мери у којој се може кренути, а да се истовремено не распетљавају ови шири друштвени проблеми који су директно узроковали све оно због чега се сада налазимо у блокади", тврди Јовановић.

Професор Филозофског факултета у Београду Чедомир Антић објашњава да је друштво сведок "вероватно највеће у историји универзитета у Србији".

"Модел који је, према мом мишљењу, не само да је незаконит и неуставан, већ је и тоталитаран и усвојен је од стране дела студената. Факултет на којем радим одабрао је да буде један од бастиона таквог покрета. Покрет који је доминантан на универзитету има један став. Очигледно је да је циљ, како су многи говорили, промена система. Дакле, не само власти, већ и уставног поретка", сматра Антић.

Указује да је, према његовом мишљењу, чињеница да суштински не постоји начин да се сачува година.

"Оно што мислим да је страшно, то је идеја да можете да спречите некога у његовој слободној вољи. Не видим политички успех овога. У јануару и марту је изгледало да тај блокадерски покрет дрма власт и да је власт на столу. Сада смо ми на столу", каже Антић.

Професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић тврди да се "као друштво налазимо у једној врсти ванредног стања".

"Цела земља! И млади људи то осећају. Оно што се у ствари не помиње у овом протесту и што се не појављује као захтев студената јесте претња од распарчавања наше државе, а мислим на кризу на Косову и Метохији и страдање народа на КиМ. Али, млади људи осећају да нешто није у реду", истиче Ковић.

Примећује, како каже, да је њему на протестима изостало питање приоритета и задатака друштва.

"Да ли је то очување граница ове земље и свега што произилази из тога, или је то питање корупције. Овде је реч о судбини универзитета у Београду и чини ми се да се то заборавља. И код студената, и код професора, а поготово код власти која отворено прети и доноси ове скандалозне уредбе. Постоје политички сукоби. Али овај универзитет су основали много раније. Ми ову кућу морамо да чувамо, јер немамо другу", наводи Ковић.

Да ли је академска година изгубљена

Професор Петров истиче да му смета што се студенти, за њега јако хетерогени, укалупљују у термине попут "студената у блокади".

"Ја сам више пута говорио да постоје студенти који су у пленумима и студенти у блокади, постоје они студенти који уопште нису у пленумима, али подржавају, рецимо, оне иницијалне студентске захтеве. Постоје студенти који су потпуно незаинтересовани за било шта од тога и морамо рећи да тај број студената уопште није мали. То што се они не виде, што су можда претерано тихи, то је, између осталог, одлика, ја мислим, оних који представљају некакву већину, а можда и једна наша менталитетска карактеристика", каже Петров.

Такође, како наглашава, различита су становишта и међу професорима.

"Нису сви професори за блокаде, поготово у последње време. За мене су највеће жртве су они којима се ускраћује право на образовање, а то су студенти, укључујући и студенти у блокади. Не знам како можемо да окончамо школску годину, а да она буде суштински, не само легално, него и легитимна", указује Петров.

Професор Антић да је уверен да је година, према његовом уверењу, већ изгубљена.

"Ово сада је ствар политике", закључује Антић.

Професор Ковић каже да је политика увек имала своје место на факултету, али да се мора јасно поставити начин.

"Свакодневно има политичких ставова, али просто унутар амфитеатра, унутар учионице, то није место за дневно политичка питања и агитацију. Ви, нажалост, имате и то да се неки професори баве дневно политичком агитацијом. Чак окрећу студенте против неких других професора и тако даље", сматра Ковић.

Професор Јовановић наводи да, као и сви грађани Републике Србије, имају потпуно легитимно право да захтевају изборе, али да када се говори о политици мало шире, утисак је постоји недореченост у смислу тога шта се подразумева под тим.

"Оно што подмећу носиоци власти јесте да је свака критика државне власти некакав недозвољени облик политичког деловања. Позив интелектуалца је увек и свугде да има критички однос према носиоцима државне власти", истиче Јовановић.

Студенти у блокади као политички фактор

Антић, поредићи ситуацију са студентским покретом из деведесетих, каже да студенти тада јесу били значајан политички фаткор, али не изнад опозиције.

"Сада је ситуација нешто другачија. Прво, ми нисмо били на факултету, него на улици. Друго, имали смо конкретан циљ. Сада тога нема све до захтева за ванредним изборима. Сада се директно, рецимо на Филозофском факултету, већ два месеца прави студентска листа и одређују се кандидати. Политичка странка се прави изван универзитета, а не на универзитету. Мислим да ће полако јењавати покрет. Морате да имате идеологију и програм, јаснији од тога да нема корупције и да не гину људи", истиче Антић. 

Петров сматра да су студенти у блокади били озбиљан политички фактор у настајању.

"Управо у оно време када су њихови иницијални студентски захтеви били наводно политички неутрални. Али заиста, после 15. марта, није довољно да ви само испоставите некакав захтев за ванредне парламентарне изборе", истиче Петров.

Како каже, студенти у блокади јесу уздрмали друштво да размишља више о сопственој одговорности.

"И мене су. Другачије сам размишљао као носилац јавне функције сада и професор факултета него што је то било пре студенских блокада. Мислим у позитивном смислу", закључује Петров.

Јовановић наглашава да је студентски покрет сазрео за шест месеци и схватио да је проблеме потребно решавати и на политичком нивоу

"Просто је неопходно политички делати, а то што политички деламо не значи да морамо страначки да деламо, не значи да морамо да се ангажујемо у смислу некаквих фотеља. Тај наратив ће се срушити са овом генерацијом", подвлачи Јовановић.

Ковић указује да су студенти у блокади и те како постали јака политичка снага. 

"Овај покрет је масован и дан данас. То се не може и не сме потценити. Преузимају одговорност за своју отаџбину. Имају критички став према власти, а с обзиром на то шта она ради, мислим да је то потпуно утемељено и на месту", каже Ковић. 

Опасан му је метод борбе – блокаде.

"Постали су озбиљна политичка снага и имају морални ауторитет", закључује Ковић.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.