Читај ми!

Проширење ЕУ и Западни Балкан – прилика за децу или вечити "меки трбух" за политичке притиске

Две деценије од великог проширења Европске уније на нових 10 чланица, говори се о убрзаном пријему земаља Западног Балкана али и Украјине. И то у Београду који исто толико времена чека конкретан напредак на европском путу. Порука стручњака је да је Унија отпоран и најефикаснији пројекат, а премијера Србије да је време да се прекину испразне приче о чланству, и почну да раде конкретне ствари, како би се "заокружила европска прича".

Пре две деценије Европска унија примила је 10 нових чланица, већином бивших комунистичких земаља. Историјско уједињење, стизале су тада оцене. Отворено је и питање колико далеко би могло да иде ширење Уније. Као мотив наводила се слобода. Земље које би данас да постану део клуба морају да траже нови.

"Мислим да то важи за друштво Србије и сва друга друштва Западног Балкана, ово поновно уједињење Европе посебно у централној и источној Европи и балтичким државама био је успех оних људи који упркос тешкоћама и отпорима нису никада одустајали од жеље да живе у слободи", каже Јаков Девчић, директор Представништва Фондације Kонрад Аденауер за Србију и Црну Гору.

Мазуркијевичева: "Учлањење Украјине не би требало да се дешава без Балкана"

Међу њима су Пољска и Чешка - од учлањења су удвостручиле економске учинке. Словачка је 80 одсто богатија. Варшава је од Брисела добила 261 милијарду евра. Економију неретко засене политичка неслагања. Додатно их је подстакао рат на тлу Европе.

"Учлањење Украјине не би требало да се дешава без Балкана, али ми у Пољској видимо Србију као проруску и волели бисмо да се то промени. Био је период када се у Пољској причало о изласку из Уније, али то је брзо утихнуло. Људи не желе да изађу, чак ни евроскептици. Јер они који имају 20 година, рођени су у ЕУ разумеју где живе", каже Маја Мазуркијевич, из "Alliance4Europe". 

"Само бих волела да обратите пажњу на чињеницу коју стално помињете 20 година живота у ЕУ и 20 година чекања на некакав конкретни пут ка ЕУ, наратив не може бити исти то су две потпуно различите ствари и не можемо правити парлелу са претходним великим проширењем", каже Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције.

Пита и шта Србија још треба да уради по питању евроинтеграције, наводи промене у судству, усаглашавање визне политике, промене у медијима, унапређење изборних правила.

Мишчевићева: "Процес учлањења - политичка одлука"

"Процес учлањења је политичка одлука свих држава чланица ЕУ и када постоји добра воља пут је сасвим јасан. Постоји много ствари које отварају пут ка евроинтеграцијама, али у Србији фали дијалог, јер ми као друштво нисмо озбиљно дискутовали о изазовима европских интеграција", каже Мишчевићева.

Иако се често појављује теза да регион у целости треба да се интегрише, еврофанатици подсећају да нису све земље у региону на истом нивоу интеграција. За оне које немају билатералне проблеме, оцењују, пут је отворен.

"И земље ЕУ које су биле против проширења сада су за. Имаћемо проблем ако се не проширимо, јер ће регион бити меки трбух за друге земље које желе да остваре утицај у њему. Не бих имао ниједан разлог против уласка Србије да сам грађанин Србије. Западни Балкан мора да одлучи шта жели, а пут ка проширењу никада није био отворенији", каже Петер Грк, генерални директор Бледског стратешког форума.

Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ, рекла је да се у Србији поједностављено извештава о ЕУ и прича се само о КиМ или заједничкој безбедности, а ретко о великој прилици за вашу децу и унуке.

Западни Балкан суочен је са много потешкоћа, и некада се чини, сагласни су панелисти, да оне не могу да се реше. Зато и верују да ће се правити компромиси да нас Унија прихвати са недостацима или ће процес још дуго да траје.

недеља, 16. јун 2024.
19° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије