Предлози за чланство Косова у СЕ и за Резолуцију УН о Сребреници – две омче око врата праву и правди

Следеће недеље, две важне одлуке за Србију, али и Републику Српску доносе се у међународним организацијама: изјашњавање о Резолуцији о Сребреници у УН, а претходно одлучивање у Парламентарној скупштини Савета Европе о захтеву за пријем Косова у ту организацију. Шеф дипломатије каже да ће вероватно доћи до усвајања предлога за пријем од стране посланика, али да то мишљење не мора да прихвати Комитет министара у мају. Уочи заседања Парламентарне скупштине, делегација Србије упутила је писмо свим шефовима делегација, у којем се тражи да размотре приштински захтев.

Међу 21. тачком дневног реда ПССЕ за наредну недељу, Србији је најважнија једна под редним бројем 4. Одлучивање о захтеву Косова за пријем у Савет Европе. За шефа дипломатије, тренутно, приоритетније од формирања Владе. Заједно са оним што следи одмах потом изјашњавање о Резолуцији у Сребреници у УН.

"Где ће вероватно доћи до усвајања тога од стране посланика, предлога Доре Бакојани. Кад се заврши ПС, ту се завршава активност посланика. Они имају задатак да дају мишљење, које не мора да прихвати Комитет министара. То није на дневном реду, али сигурно ће неко предложити као увек. То је 16. и 17. маја. Тако да, видите колико су интензивне све те активности где ви немате простора да се бавите ниједном другом темом", навео је Ивица Дачић.

Иако шеф дипломатије није превелики оптимиста када је реч о Савету Европе, познаваоци кажу да је баш ПС инстанца, у којој за Србију има маневарског простора.

"Њу чине посланици из свих држава чланица, али ти посланици не представљају нужно ставове њихове владе. Они могу бити опозициони у својим државама. То у пракси значи да Србија може да лобира код тих индивидуалних посланика и да евентуално покуша да спречи стварање 2/3 већине, да дође до неке врсте блокирајуће мањине која би могла да блокира, али упркос и томе, шансе су ограничене и минимиалне јер претпостављам да они који спонзоришу чланство Косова, да су већ одрадили калкулацију и да знају како стоје са бројкама, иначе не би ни покретали ту процедуру", рекао је Милош Пaвковић из Центра за европске политике.

Процедура се, потенцијално, наставља на седници Комитета министара половином маја, од кога је прошлог априла све и почело. Њиховим зеленим светлом, отпочела је процедура за пријем.

"Њега чине министри спољних послова свих држава чланица. Појединачно државе чланице већ имају 2/3 већину и ако прође ПССЕ, мислим да је ту прича и завршена, да ће Комитет министара дефинитивно усвојити одлуку и послати позив Косову да постане чланица СЕ. Ту су јасни ставови националних влада и ту већ постоји неопходна већина за чланство Косова", каже Павковић.

Делегација Србије не одустаје

Делегација Србије у ПС поручује да не одустаје, чак и ако дође до Комитета министара. Упућена су писма свим шефовима делегација са молбом да још једном размотре приштински захтев. Претходно, немачком канцелару, француском председнику и другим лидерима писао је председник државе.

"Чланом 3. и чланом 4. је предвиђено да свака европска држава може да постане чланица организације. Косово није европска држава, постоји Резолуција 1244 и постоје земље чланице СЕ које га не признају. Ту се одмах оповргава члан 3. Члан 4. каже да свака европска држава у којој се поштује владавина права и људска и мањска права и слободе, треба да постане чланица. О којим ми правима причамо, када имате проблем српског становништва које преживљава истребљење на територији КиМ под режимом Аљбина Куртија," рекла је Биљана Пантић Пиља, шефица сталне делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини СЕ.

Режим у Приштини није испунио два од три услова, која је у свом извештају навела грчка посланица Дора Бакојани, која је известилац за Косово у ПССЕ - експропријацију земљишта на Северу и оснивање ЗСО. Једино испуњено, и то у последњи час, јесте враћање земљишта манастиру Високи Дечани.