Ђурић: Постоје теме око којих би требало да имамо консензус; Грбовић: Иницијатива треба да потекне од власти

Потпредседница Српске напредне странке Невена Ђурић каже да смо у недељу обележили 25. годишњицу страшног догађаја – почетка бомбардовања на СР Југославију.

“Тада је извршена злочиначка агресија којом је погажено међународно јавно право, нама су убијали људе, нама су покушали да комадају земљу и као што видимо, то питање и сама тема је данас практично проблем на многим местима у свету, видимо да о томе практично избегава да се говори”, поручила је Ђурићева.

Подсетила је да је након бомбардовања уследио низ ужасних догађаја, као што је 17. март 2004. године када је покушано етничко чишћење на КиМ, па 2008. година и самопроглашење косовске независности.

“Да не говоримо о томе да су то све овековечили сада у недељу тиме што су такозваном Kосову дали тај статус придруженог члана у Парламентарној скупштини НАТО-а”, додала је Ђурићева.

Истакла је да су то теме око којих би требало да постоји консензус у нашем друштву, али да није случај са партијама које су окупљене око Драгана Ђиласа.

"Ми смо и у недељу могли да чујемо само поруке којима јасно стављају свима нама до знања да су против сопствене државе и народа. Ми смо тог дана имали срамну поруку која је гласила, дакле то је просто скандал нема боље речи, где кажу да држава није држава ако жртвује своје људе. Дакле, њима није крив агресор који нам је убијао људе, њима није крив НАТО који нам је убијао децу, него су опет просто нашли кривце за све и у сваком тренутку у својој држави и у свом народу”, навела је Ђурићева.

Грбовић о бомбардовању: Двадесет пет година касније морамо да извучемо одређене поуке

Председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић каже да је чињеница да је бомбардовање био агресорски чин у коме су страдали углавном недужни људи.

“Бомбардовање болница и породилишта, бомбардовање пруга, бомбардовање на крају крајева телевизије – то је нешто што је неприхватљиво било када и било где. То је било неприхватљиво и 1999. на територији Србије, неприхватљиво је и данас у Украјини или у Појасу Газе или било где на кугли земаљској”, наводи Грбовић.

Ипак, указује да је проблем то што се та годишњица "често злоупотребљава у циљу аболиције и величања злочиначке политике Слободана Милошевића".

“Та политика је била злочиначка и према другим државама и народима у региону, али је била злочиначка и према грађанима Србије, дакле према сопственом народу који је гурао у ратове и страдања и који је одсекао од будућности. Нажалост, тадашње руководство Србије није разумело геополитичке глобалне промене, које су многе земље источне Европе разумеле. Потпуно погрешно су процењивали сопствену снагу и сопствени значај и негде залуђени митовима у које су наивно поверовали увели су и Србију и цео овај регион у једну спиралу крвавих сукоба која се разбуктавала временом”, истакао је Грбовић.

Наглашава да смо у тим ратовима "губили људе, губили територије, губили шансу да се повежемо са развијеним светом који се у то време развијао неслућеном брзином”.

“Деведесете године су за нас период страдања и пропадања, а за све западне цивилизације период највећег напретка. Ми смо тај воз просто изгубили и на крају смо дошли у ситуацију да тврдоглавим понављањем сопствених заблуда и сопствених грешака пред крај тог века уђемо у сукоб са једином преосталом мегасилом”, навео је Грбовић.

Поручује и да то “што смо ушли у тај сукоб и то што смо имали деценију злочиначке и погрешне политике Слободана Милошевића не може да буде оправдање ни морално ни политичко за било кога да бомбардује једну земљу”.

“Али ми просто 25 година касније морамо да извучемо одређене поуке, да будемо свесни чињенице да је тај епилог, који је био трагичан, можда могао да се избегне да смо водили паметнију политику и да наша будућност може да изгледа битно другачије уколико извучемо поуке из тог периода”, нагласио је Грбовић.

Ипак, наглашава да му се чини да то није случај.

“Мислим да и ми као политички актери, али пре свега млади људи који треба да мењају начин функционисања политике у Србији, који нису непријатељи, већ су политички противници који имају различите ставове и који, уколико желе нешто добро своје земље, треба да покушају да створе одређени национални консензус. Али за стварање тог националног консензуса иницијатива мора кренути од стране власти. Ми, нажалост, од стране власти слушамо то да смо издајници и страни плаћеници. Просто не могу да верујем да ни 30 година касније се сва наша политичка будућност своди на истрагу ко су издајници, ко су непријатељи државе и народа”, поручио је Грбовић.

Полемика о томе ко су непријатељи државе

Ђурићева напомиње да су "непријатељи наше државе људи који иду којекуда по белом свету и мољакају за помоћ и траже увођење санкција сопственој држави”.

“Ви сте тамо седели поред Виоле фон Kрамон. Ја сада не знам сада сте гледали у плафон или у под, али сте ћутали. Ниједну једну реч нисте рекли када је она изговорила да Косово није домаће питање Србије. Дакле, за нас Kосово јесте домаће питање Србије, јесте и биће. Док ви де факто признајете Kосово као независну државу. То за нас јесу непријатељи наше државе”, додала је Ђурићева.

На то је Грбовић реаговао и рекао да је неистина да је било ко тражио санције за Србију.

“Ја сам управо у Европском парламенту, поред те Виоле фон Kрамон рекао да никада не треба да се уводе санције Србији. Зато што грађани и народ Србије нису заслужили да испаштају због тога што на власти има људе који су недорасли свом задатку. Да ли би могли да буду санкционисани одређени носиоци главних политичких функција попут председника држава, председника Владе, председника Скупштине – то је друго питање. А да било ко укида фондове, да заустави инвестиције, то просто никада нико није урадио”, рекао је Грбовић.

Поручио је и да је нетачна теза да комуникација опозиционих странака са међународном заједницом представља подривање суверенитета.

“Суверенитет по Уставу припада грађанима”, додаје Грбовић.

"Став Покрета слободних грађана је да се учествује у консултацијама о препорукама ОДИХР-а"

Говорећи о консултацијама које су одржане у Скупштини Србије о избору заменика председника радних тела парламента, Грбовић каже да је “то у овом тренутку маргинална политичка тема, имајући виду дубину политичке кризе у којој се налазимо”.

“Оно што је важније, биће колегијум у понедељак који се тиче спровођења препорука ОДИХР-а”, рекао је Грбовић.

Навео је да ће данас донети одлуку заједно са осталим колегама из опозиције да ли ће у томе учествовати.

“Мој став и став Покрета слободних грађана је да на томе треба учествовати. Ја ћу подсетити да су коалиција 'Србија о против насиља' и коалиција НАДА тражиле од власти разговор о спровођењу препорука како бисмо коначно имали фер и слободне изборе и како бисмо изашли из те друштвене и политичке кризе. Проблем је томе што је власт десет дана тај позив игнорисала и једини ко сноси одговорност за продубљивање кризе у овом тренутку јесте управо та власт”, рекао је Грбовић.

Указао је да траже да се поштује да сваки грађанин има један глас, да има једнако право гласа и да гласа у оном месту у којем заиста живи.

“Ми тражимо да у телу за спровођење избора, поред представника власти, буду заступљени и представници парламентарне опозиције и цивилног сектора. Не зато што тражимо било чију милост, већ зато што иза парламентарне опозиције која то захтева стоји милион и сто хиљада људи који знају да су избори 17. децембра били покрадени. И ти исти људи знају да ће и наредни избори бити покрадени уколико не дође до одређених промена изборних услова”, нагласио је Грбовић.

Ђурић: Позивани су на све консултације, то да ли ће да се одазову показује њихов став према грађанима

Невена Ђурић истиче да су представници опозиције позвани на све консултације.

“Не само данас и не само за тај понедељак када буду те прве наредне консултације, апсолутно су добијали позив и за све консултације које су биле раније. То да ли ће они да се одазову или неће да учествују у самим разговорима – то је апсолутно њихова ствар. Тиме показују свој однос не само према Народној скупштини, већ према грађанима који су их ту изабрали”, навела је Ђуричева.

Поручила је и да не сматра да су одбори Народне скупштине мање важна ствар, већ је то једнако важна ствар као и све остало.

“Што се тиче крађа избора, то је само мантра коју онако врте у круг, јер немају шта друго да пласирају, свесни чињенице да грађани Републике Србије никакво поверење у њих немају. Дакле, све оно што су радили у Народној скупштини током ове последње седнице, али и раније, је једно дивљање и једно насилништво које велика већина пристојних, трезвених, разумних људи у Србији ниједног тренутка не подржава”, навела је Ђурићева.

Наставак дијалога обележила је оштра полемика учесника, а цео дијалог можете погледати у видеу на почетку текста.