Четврт века од случаја Рачак – догађај који је био повод за НАТО бомбардовање

Сукоб снага безбедности СРЈ са припадницима ОВК у селу Рачак, у општини Штимље на Косову и Метохији, 15. јануара 1999. године искоришћен је као повод за НАТО бомбардовање тадашње СР Југославије на основу извештаја верификационе комисије ОЕБС-а на чијем челу је био Американац Вилијем Вокер. У извештају се тврдило да су у Рачку убијени цивили упркос бројним доказима који су говорили другачије, а које је понудила југословенска страна.

У селу Рачак у ноћи између 14. и 15. јануара 1999. године почео је сукоб снага безбедности са припадницима такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Српска страна инсистира на томе да су тврдње Приштине о "масакру над цивилима" у Рачку лаж и да је реч о сукобу са припадницима борцима ОВК,.

Акција је уследила због сазнања да се у селу налазило јако упориште такозване ОВК, и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције.

После сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак уследила је оптужба, на којој је посебно инсистирао Вилијам Вокер, да се догодио "масакр недужних цивила".

Вокер се у то време на Косову и Метохији налазио у својству руководиоца Верификационе мисије ОЕБС-а. 

Тадашња верификациона мисија ОЕБС-а, на челу са Вокером, за догађаје у Рачку оптужила је српске снаге безбедности, а догађај је био пресудан за доношење одлуке о бомбардовању СР Југославије.

Истражном судији СР Југославије било забрањено да уђе у Рачак 

Истражни судија Даница Маринковић, која је тада радила на случају Рачак, више пута је изјављивала да је оцена Вокера да се у Рачку догодио масакр и ратни злочин била - лаж. 

У најновијем обраћању истиче да је истина од самог почетка била позната свима, па и онима који су донели одлуку о бомбардовању тадашње Савезне Републике Југославије, али да им није била у интересу.

"Истина коју сам ја тада утврдила као истражни судија, стоји и дан данас, а то је да у Рачку није било никаквог масакра цивила, већ да је то била легитимна акција српске полиције над терористима тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК)", рекла је Маринковић за Танјуг. 

Истиче да Вокер није сачекао да надлежни органи изнесу чињенице које су утврђене увиђајем, већ је одмах медијима изнео своју верзију догађаја.

Навела је, такође, да су је три дана спречавали да уђе у село, али да је на крају успела уз помоћ и подршку полиције, која је обезбеђивала лице места.

"Формирала сам тим и 15, 16. и 17. покушала да уђем. Претили су ми странци, нису хтели да ми дозволе, пуцали су на нас. Само што уђемо у село, они отворе велику ватру да смо морали да се повучемо, али 18. јануара успели смо да уђемо", каже Маринковићева.

Када јој је допуштено да уђе у Рачак, како истиче, нигде никога није било.

"Ни човека, ни животиња. Обишли смо цело село, пронашли смо кућу у којој је био њихов штаб, у тој кући смо пронашли оружје, муницију, униформе са ознаком 'УЧК', велике количине хране, машину за куцање и спискове на којима су били наведени војници који су дежурали, који су били на боловању. Све су то докази који и дан-данас постоје", рекла је Маринковић.

Наглашава и да је Хашки трибунал прихватио истину да није било масакра у Рачку. 

"Све су то докази које смо предочили и у Хагу, где сам ја као сведок одбране бившег председника СРЈ Слободана Милошевића сведочила. Изнела сам доказе, истину коју сам ја утврдила, оно што сам непосредно као истражни судија видела на терену и на лицу места и Рачак је отпао из оптужнице. То је велики успех и победа наше државе", оценила је Маринковићева.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић састао се данас са Маринковићевом. У саопштењу Канцеларије наводи се да је она упркос бројним притисцима, храбро читавом свету изнела истину засновану на научној експертизи и прикупљеним доказима.

"Чињенице које је за историју сачувала Даница Маринковић руше сваки покушај фабриковања догађаја у Рачку који су послужили као несувисло оправдање и повод за противправну агресију дела међународне заједнице на СР Југославију", наводи се у саопштењу.

Маринковићева је нагласила да никад није касно борити се за истину.

"Највећа ми је сатисфакција што смо моје колеге и ја прикупили доказе и утврдили истину коју нам нико не може одузети", закључила је судија Маринковић.

Парафинске рукавице 

Према резултатима истраге државног тима патолога, идентификовано је 37 лица.

Порекло три лица није разјашњено, претпоставља се да нису били муслимани.

Међу страдалима била је и једна женска особа, кћерка заповеданика такозване ОВК, која је такође учествовала у борбама.

Парафинске рукавице показале су да су готово сви користили оружје.   

Извештај финске форезинчарке 

Истрази се, потом, прикључио тим патолога из Финске који је предводила Хелена Ранта.

Следила је заједничка истрага.

Ранта је оспорила ваљаност методе парафинске рукавице, као застарео.

Приликом  конференције за штампу коју је држала у Приштини 17. марта, у простору ОЕБС-а, употребила је термин "злочин против човечности". 

Тумачила је да су жртве били цивили, ненаоружани, јер, како је тврдила, "у џеповима нису имали муницију".

Ранта је касније изјављивала да је Вокер вршио притисак на њу приликом писања извештаја и да мисли да је очекивао да подржи његову интерпретацију.

Иницијална каписла за бомбардовање

У бомбардовању, које је почело 24. марта и трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Тачан број погинулих никада није објављен, а процене се крећу између две и по и три хиљаде људи.

Бомбардовање је завшрено 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених Нација и потписавањем Кумановског споразума, којим је власт на Космету преузела међународна војна управа.

Привремене власти у Покрајини једнострано су прогласили независност 17. фебруара 2008. године.

Од оптужнице у Хагу до оптужнице у Приштини 

Случај Рачак био је део хашке оптужница против неколико високих званичника Савезне Републике Југославије, на челу са тадашњим председником Слободаном Милошевићем, али је тужилац одустао од тог дела оптужнице

Милошевић је преминуо, а у процесима против Николе Шаиновића, Милана Милутиновића и генерала Војске СРЈ – Хаг је одустао од Рачка.

Ипак, Приштина тврди да је то био "масакр над цивилима” због чега је почетком 2023. године тамошње тужилаштво расписало међународне потернице за 18 Срба које сумњичи за убиства у Рачку.

недеља, 16. јун 2024.
27° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије