Посланици расправљају о амандманима на предложене законе

Укупно на све предложене законе, укључујући и Предлог закона о електронским комуникацијама, поднето су 443 амандмана.

На Предлог закона о безбедности и здрављу на раду поднето је 66 амандмана, затим на Предлог закона о изменама и допунама закона о управљању отпадом 116, те на Предлог закона о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју 53 амандмана.

Посланици су на Предлог закона о безбедности и здрављу на раду поднели 66 амандмана, затим на Предлог закона о изменама и допунама закона о управљању отпадом 116, те на Предлог закона о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју 53 амандмана.

Пред посланицима је и 60 поднетих амандмана на Предлог закона о изменама и допунама Закона о коришћењу обновљивих извора енергије, као и 28 амандмана на Предлог закона о потврђивању измена и допуна Споразума између Владе Србије и Владе Мађарске о граничној контроли у друмском, железничком и водном саобраћају.

Полемика о санкцијама против Русије, коалицијама и европском путу

Током расправе по амандманима на предложени закон о електронским комуникацијама, посланици су полемисали и о увођењу санкција против Русије, европском путу Србије, али и о партијским коалицијама.

Полемику је покренуо самостални посланик Александар Оленик, који је говорећи о извештају Европске комисије навео да у њему пише да се Србија после агресије на Украјину ускладила са већим делом међународне заједнице, гласајући за две резолуције у УН, али се, каже, није ускладила ни са једном од рестриктивних мера ЕУ, нити са већином декларација високог представника у име ЕУ против Русије.

"Србија је одржала блиске односе са Русијом, што је и отворило питање о стратешком правцу Србије. Опет не радите ништа како би ушли у ЕУ већ радите све супротно томе", оценио је Оленик, који сматра да би европски план за решавање питања КиМ био бољи да се Србија ускладила са ЕУ.

На његову изјаву реаговао је шеф посланичке групе Српског покрета Двери Бошко Обрадовић, рекавши да је невероватно да само у Србији можете да имате људе и посланике који су спремни да се одричу дела наше територије или да раде у интересу центара наших моћи.

"Хвала Богу што са нама овде више нису ветерани те прозападне политике, од Вука Драшковића, преко Ненада Чанка, до Чедомира Јовановића, али ево стижу настављачи те политике”, рекао је Обрадовић. Како је оценио, Србија нигде није одмакла за 23 године европског пута и да проширења нема, али условљавања трају.

"И даље траје условљавање од тога да морамо признати лажну државу Косово, преко овога што заговара Оленик, али и Ђилас и Грбовић и многи други, да морамо да уведемо санкције Русији. Да ли смо суверени у одлучивању у сопственој држави или морамо да играмо како Брисел свира? Ту је веома интересантна та коалиција која постоји у овом тренутку између СНС и ССП, између некадашњих пријатеља који су обновили пријатељство", рекао је Обрадовић.

Он је додао да се томе придужио и председник парламента Владимир Орлић који се, каже, у Прагу састао са председником украјинског парламента. Обрадовић је казао да би волео да зна шта је Орлић одговорио председнику украјинског парламента који је, тврди, позвао Србију да постане део “ратне коалиције против Русије”.

Орлић му је одмах одговорио. "Наравно да се срећемо и разговарамо са свима са којима имамо билатералне односе. Ништа ту ново нема. Што се тиче ваших наводних дилема какви су нам ставови - увек су исти. То сте до сада могли закључити”, рекао је Орлић. Он је навео да посланици Двери, с друге стране, кад оду у Европски парламент тамо говоре да нису баш толико против ЕУ, него су мало скептични.

"То постоји на снимцима које сте објавили вероватно непажњом", рекао је Орлић. Обрадовићу је, у вези наводне коалиције СНС и ССП Драгана Ђиласа, одговорио шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов.