Читај ми!

Јелена Беговић: Желим да Србија у свету буде препозната као земља науке и иновација

Иновације су будућност, а у Србији треба усавршити практични део како би се идеја спровела у дело. Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић рекла је за Радио Београд да је иновациони потенцијал у нашој земљи велики, те да су буџетом Србије предвиђена већа улагања у науку.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић је, гостујући у емисији Магазин на Првом програму Радио Београда, изјавила да је њена жеља да се кроз неколико година Србија на мапи света препознаје као земља науке и иновација.

"Планиран је буџет од око 290 милиона евра, што је за 23 до 24 милиона више него прошле године. Имамо научнотехнолошке паркове који су пуни компанија. Одлучено је да се они проширују у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку док ће се градити научнотехнолошки парк у Крушевцу. Ове године се завршава институт Биосенс. То је једини европски Центар изузетности у Србији за дигиталну пољопривреду, нанотехнологију, вештачку интелигенцију. Он ће бити отворен током априла 2023. године", рекла је министарка.

Беговићева каже да је циљ ресорног министарства да направи екосистеме који ће омогућити умрежавање научних дисциплина, али и међусобно повезивање привреде, државе и науке. Као пример таквог екосистема издваја Био 4 кампус.

Објашњава да је то једна платформа или кампус у коју ће се делимично или потпуно преселити, за сада, пет факултета и девет научних института који задржавају своју индивидуалност, али постају и део једне заједничке приче.

Био 4 кампус чиниће четири области – биотехнологија, биомедицина, биоинформатика и биодиверзитет, прецизира Беговићева. Додаје да ће важни играчи у овом екосистему бити велике и средње компаније из биофарме са којима се преговара да отворе своје истраживачко-развојне центре.

"За даљи развој биомедицине од посебног значаја је пројекат 1.000 генома који подразумева очитавање генетичког материјала 1.000 људи. Из нашег угла јако је битно, пре свега за дијагностику, прогнозу болести, за скрининге и за повезивање одређене промене у генетичком материјалу са настанком неке болести. За многе болести сумњамо да имају генетичку основу, да је дошло до промене, али још не можемо да утврдимо како је дошло до те промене и где се она десила. И за то су нам потребни ти подаци", наводи министарка.

Упозорава да је отпор према вакцинацији један од најзначајнијих глобалних изазова, те да је веровала да смо проблем вакцинације савладали као човечанство.

Сматра да је неопходно ангажовање здравствених радника и комплетне научне заједнице како би се повратило поверење људи које је нарушено јер много нестручних особа говори о тој теми.

Министарка истиче да наука мора да заузме најважније место у друштву, те да се кроз сликовита објашњења стручњаци боре против бројних дезинформација којима смо изложени.

Осврнувши се на финале такмичења за Најбољу технолошку иновацију у 2022. години, које је осамнаесту годину заредом организовала наша кућа, министарка Беговић истиче да је то сјајан пројекат и да би било добро пружити прилику и гледаоцима да гласају за најбољу иновацију.

Тако би, према њеним речима, обични грађани били увучени дубље у целу причу, што би омогућило и боље разумевање различитих научних дисциплина.

понедељак, 23. фебруар 2026.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом