Таковска 10: Срби и Хрвати, бољи сусједи или комшије

На самом крају 2022. године председник Србије наложио је министру спољних послова да уђе у процес "одлеђивања" односа са Републиком Хрватском. Није се дуго чекало на први знак да је налог схваћен озбиљно.

Дан пре православног Бадњег дана представници Срба у Хрватској и Хрвата у Србији, Милорад Пуповац и Томислав Жигманов, потписали су Декларацију о сарадњи, а на Бадњи дан су у Загребу поред њих чесницу ломили хрватски премијер Андреј Пленковић и министар спољних послова Горан Грлић Радман, патријарх српски Порфирије и српски министар спољних послова Ивица Дачић.

"Сада смо јавно рекли да, упркос различитим стањима у службеним односима, вођства заједница хоће, желе и остварују сарадњу у бројним сегментима културе, формирања политика, спорта и на тај начин сведоче властиту посвећеност сарадњи, дијалогу, међусобној подршци. Дајемо и допринос да се односи две државе побољшају", каже Томислав Жигманов, који је председник Демократског савеза Хрвата у Војводини и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије.

Милорад Пуповац тврди да су, након много времена, ствари сада изгледале позитивније него што су биле низ година уназад.

"Било је догађаја са негативним набојем и ово је дошло као изненадни догађај који је отворио неку могућу перспективу за побољшање односа", навео је Пуповац.

Позитивне стране сусрета у Загребу 

Милорад Пуповац истиче две позитивне димензије сусрета у Загребу: Једно је исказана спремност за разговор, а друго почетак тог разговара у формату министар Дачић и министар Грлић Радман – у формату који је био реално могућ у овом тренутку.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић истиче да је председник Дачић током једне седнице владе министру Жигманову рекао да проба да у договору са Пуповцем и другим политичким фигурама у Хрватској види неки предлог како би могао да се направи први корак.

"Управо смо на том божићном пријему, како је званично речено, попили кафу и разговарали смо о томе који су даљи кораци. Овде треба одвојити две ствари: Декларативно питање – какве поруке шаљемо и друго, шта може конкретно да се уради на питањима која могу бити од значаја", рекао је Ивица Дачић.

Дачић: Ако истичемо око чега се не слажемо, нећемо далеко стићи 

Напомиње да се током посете Загребу, према инструкцијама председника Вучића, трудио да на тај дан не говори о нечему о чему мисле различито, односно да може да напомене да мисле различито, али да то не треба да буде препрека да нешто договарамо.

"Нисам потпуно задовољан како је Пленковић говорио, није могао питање агресије да не помене, а ја сам говорио пре њега, и нисам био у прилици да одговорим. Мислим да није било место за тако нешто. Ако истичемо само око чега се не слажемо, нећемо далеко стићи", навео је шеф српске дипломатије.

Истиче да су питања која могу да се решавају питања несталих лица, питања пензија, економско-социјалног статуса, радног стажа, сукцесије.

Жигманов: Тихи рад и техничка сарадња 

Жигманов сматра да је потребан тихи рад, техничка сарадња у радним групама.

"Ја бих да комисије одрже састанке по секторима и да оне одреде приоритете. Мени је најосетљивије питање ратова, наслеђа, несталих – које има и најдубљи и највећи хуманистички значај и требало би у техничкој сарадњи, разменом података да се решавају питања", рекао је Жигманов додајући да би то требало чинити "без великог присуства медија".

Пуповац указује на то да се само кроз разговор може обнављати поверење између водећих људи који представљају Србију и Хрватску.

"Много ствари се догодило, много порука у медијском простору које продубљују неповерење, политички језик који се користи не доприноси изградњи поверења, много је ствари које су водеће људе удаљиле, као што су удаљиле и две земље и сада је благородна ствар што се то догодило и што је премијер Пленковић то прихватио", рекао је Пуповац.

Да ли Хрвати имају сва права у Србији и да ли Срби немају никаква права у Хрватској 

На констатацију да је утисак код људи у Србији да Хрвати имају сва права у нашој земљи, Жигманов одговара да свега пет одсто ђака из хрватске мањине похађа школу на хрватском, да може на прсте једне руке да се наведе колико је људи запослено у јавном сектору последњих десет година.

"Нисмо имали утицаја у доношењу одлука које нас се тичу, обележавани смо као да величамо усташтво у образовном систему", навео је Жигманов.

Ипак, напомиње да је било и позитивних корака као што је откуп родне куће бана Јосипа Јелачића у Петроварадину, отварање одељења на хрватском језику у Суботици и Сонти…

"Оно што је круцијално, мојим избором у владу, захваљујући Вучићу, ми сада можемо и институцијално одговарати на изазов", рекао је Жигманов.

Пуповац каже има добрих страна када је у питању позиција Срба у Хрватској, попут политичке представљености, развијености институција, изградње капацитета у културним центрима. С друге стране су проблеми попут употребе ћирилице.

Добре стране односа Србије и Хрватске 

Жигманов указује и на неке добре стране односа, као што је привредна сарадња Србије и Хрватске, али и сарадња у спорту и култури.

"Сезонски радници из Србије раде у Далмацији и Истри. Саша Матић је у Загребу имао дупке пуну арену, као и Петар Грашо у Београду – није било проблема, бушења гума", рекао је Жигманов.

Политичко суочавања са прошлошћу не сме да доведе до раста конфликта у садашњости, већ да води пацификацији и миру, поручује Жигманов.

На питање како променити ситуацију да сваког августа односи Загреба и Београда захладне, Пуповац је рекао да се мора бавити питањем комеморативних пракси. Треба да осуђујемо идеју, а не народ, поручио је Пуповац.

"Није ствар у томе да Хрватска преваспитава Србију или обратно, то је погрешан приступ. Сам разговор мења људе, ствара обавезу да поштујеш онога с киме разговараш", рекао је Милорад Пуповац.