Јоргос Харваљас: Београд балансира на конопцу, Грчка мора да блокира захтев Приштине за приступ ЕУ

Зашто Вучић купује турске дронове, Ђоковић је антиваксер, Срби се свађају са Грцима у кошарци, Београд има претензије према Солунској луци и друге сличне бесмислице.

Многи би то хтели, али им не полази за руком. И Статису Каливасу кад би дали да напише грчко-српску историју, никада не би успели да избришу велику историјску истину из свести два народа.

Од када су две земље повратиле националну независност, никада се нису "сукобљавале" уз непријатељска осећања.

Ривалства и ситне свађе су сигурно постојале током турбулентног периода балканских ратова, српски партизани су можда збринули своје грчке комунисте током грађанског рата, али суштинске конфронтације између два народа никада није било. Напротив, постојали су солидарност, међусобно разумевање и православно сагласје.

• Срби Крф називају "острвом спаса", јер су остаци њихове војске и целе српске владе, гоњени аустроугарским снагама, тамо нашли уточиште после незамисливог похода кроз албанске планине.

Више од 150 хиљада напаћених, гладних и изнемоглих српских војника искрцало се на острво, од којих су многи умрли од претрпљених недаћа, али и поред размера хуманитарне катастрофе, никада није дошло до било каквог конфликта. Крфљани су саосећајно дочекали своје напаћене суседе, бринули се о њима и дали им прилику да стану на ноге и да се потом пребаце у северну Грчку.

Суживот два народа био је примеран. Упркос очајном стању, Срби су избегавали да пљачкају имовину Крфљана. Због тога им је било дозвољено да оснују привремене институције владе, штампају своје новине, жене се Гркињама, а чак и декларација о оснивању Југославије била је потписана на Крфу.

У два светска рата Грци и Срби стали су руку под руку на "праву страну историје". И то су били народи који су стално "боли очи" империјалној, а касније нацистичкој Немачкој, за разлику од других суседа који су великодушно нудили своје услуге Рајху.

Такође је кључно да Срби никада нису игнорисали или довели у питање византијску културу, сматрајући себе њеним саставним делом.

У доба османског јарма, уосталом, два народа су била занесена истим револуционарним духом и замишљали су своје заједничко ослобођење.

Довољно је само прочитати књигу Душана Спасојевића, садашњег српског амбасадора у Атини и познаваоца грчког језика, да би се открили докази овог међусобног разумевања из најранијих дана.

Свако ко се прави да не познаје историјску стварност је злонамеран и служи другим циљевима. Ово кажем да би ствари биле јасне, иако сматрам да није неопходно.

Грци воле Србе и то су доказали пруживши подршку када су Срби крајем деведесетих, беспомоћни и изоловани, морали да бране своју отаџбину од разбојничке ОВК, и од савременог НАТО варварства који су их немилосрдно бомбардовали.

• Србија, суочена са вољом моћника и мржњом Немаца који су желели да се освете за герилски рат у Другом светском рату, подлегла је последицама бомбардовања. Била је раскомадана, а велики део њеног становништва остао је ван садашњих граница, у хибридним државама Босни, Косову, па чак и Скопљу.

Београд данас балансира на затегнутом конопцу захваљујући вештини популарног председника Србије Александра Вучића, који је успео да разговара са Западом, а да никада није нарушио свој однос са Русијом.

Немци, али и америчке демократе који следе погубну Клинтонову политику не остављају Србе на миру. Они се журе да покрену - чујте - приступање Косова Европској унији.

И из тог разлога затварају очи пред сталним провокацијама Косовара који чине све да тероришу и на крају протерају српску мањину из региона који се сматра историјском и верском колевком српске нације.

Влада Косова је прошлог четвртка имала дрскости да потпише званични захтев за чланство у Европској унији. Уз остале бесмислице, "премијер" и "председник" "разбојничке државе", сликали су се и са мапама "велике Албаније" која сеже чак до Превезе, укључујући Крф!

Данас има само пет земаља чланица ЕУ које не признају Косово као независну и суверену државу.

Једна од њих је Грчка и свако од нас разуме зашто.

• Упркос томе и уместо да их прекоримо због шале о "великој Албанији", посете званичника грчке владе Приштини се повећавају без икаквог очигледног разлога. Од Пациса до Мендони.

Ако - кажем ако - Мицотакис размишља о промени конзистентне грчке политике о "непризнавању" како би се додворио Немцима не би ли га спасли, чинећи уступак на рачун грчких националних интереса, довешће до невиђеног непоштовања према осећањима велике већине грчког народа.

Некада, када се његов даљи рођак Елефтериос Венизелос нашао у сличној дилеми, одбио је да прода Србију рекавши да је "Грчка сувише мала држава да би починила тако велико нечасно дело". Искрено, не знам Киријакосове концепте части, али ако буде учинио ову стратешку грешку, ући ће у црне странице историје.