Холанђани најопрезнији о ширењу ЕУ, ново истраживање показује другачију слику о Балкану

Као једна од земаља оснивача Европске уније, са стажом од готово 65 година, док је то још била Европска економска заједница, Холандија све време гаји имиџ земље која са опрезом посматра сваку потенцијално нову чланицу.

Холанђани немају јединствен став када је реч о проширењу ЕУ. Ипак, готово половина њих позитивно гледа на потенцијално чланство земаља Западног Балкана. И то је кључна промена која се догодила у протеклом периоду.

Први пут, готово 45 одсто Холанђана је за проширење, трећина је против, док петина нема јасан став, а то су они који не знају много о Србији, каже Тајс Ретен, европски посланик који је у Србији боравио и као посматрач избора у априлу.

"Људи разумеју да није само морална обавеза да се дâ шанса Западном Балкану, јер је и наш интерес да се формира већи блок заједништва, слободе и демократије, поготово сада кад имамо рат на континенту", каже Тајс Ретен.

Рат у Украјини утицао је на промену расположења Холанђана и према нашем региону, око 40 одсто њих сматра да проширење треба убрзати, али не по сваку цену.

Анализа истраживања, којим су били обухваћени и грађани и политичари, показала је да су у Холандији политичари оштрији од грађана у захтевима које имају према нашем региону.

"Ако је неки Холанђанин позитивно одређен према ЕУ, он ће подржавати проширење ЕУ на Западни Балкан, ако је негативно настројен према Унији, ако нема поверење у овдашње институције, биће и против процеса који они воде", рекао је Срђан Цвијић, аутор истраживања, BiEPAG.

"Пошто смо ми радили интервјуе са политичарима и са доносиоцима одлука у Холандији – они су били изненађени колико су Холанђани променили свој став спрам проширења на Западни Балкан и на Украјину. Да ли ће мењати неке своје политике остаје да се види, али је чињеница да политичари слушају своје јавно мњење, бар је то до сада био случај", рекла је Милена Стефановић, ауторка истраживања из Европског фонда за Балкан.

"Људи из истраживања у фокус групама нису толико благонаклони према Србији, јер је доживљавају као блиску Кини, блиску Русији. И у тој сфери, они успевају и да направе разлику између Србије и осталих земаља Западног Балкана", каже Тобијас Шпури, аутор истраживања, DIpart.

Питања која постављају грађани јесу да ли ће Холандија морати да издваја више новца за сиромашније земље, какав ће утицај на животни стандард имати миграције и јефтинија радна снага, док политичари више говоре о стандардима, владавини права и усклађивању политике са политиком Европске уније.

"Морам да признам да сам веома забринут када је спољна политика Србије у питању, зато што се није прикључила одлуци Европске уније када су санкције Русији у питању, а ако Србија жели чланство, то би требало да уради", каже Јерон ван Вајнгарден, посланик у холандском парламенту.

Србија сама мора да одлучи којим путем жели да иде, сматра Ангелина Ајнхорст, извршна директорка Европске службе за спољне послове. Важи за доброг познаваоца прилика у региону, њено име помињало се у вези са неким ранијим "нон-пејперима" који су се у медијима појављивали као могућа решења за Косово.

Зато је и логично питање – да ли је сада на столу план за преговоре Београда и Приштине који је састављен у Паризу и Берлину?

"Само је један предлог на столу и то је предлог високог представника ЕУ Бореља, који су подржале Француска и Немачка, остале земље ЕУ, као и САД. И то је предлог о коме се разговара. Улажемо много напора да би се пронашло заједнички прихватљиво решење и да би све стране осетиле да су добиле нешто. То је циљ", каже Ангелина Ајнхорст.

Дијалог Београда и Приштине само је један степеник на путу евроинтеграција, наводи Ајнхорстова која каже и да је Србија кључни европски партнер на Балкану. Ту су и питања безбедности, миграција, енергетике, а о њима ће, каже, бити речи већ током децембарског самита у Тирани.