Амбасадорка Мисије Србије у СЕ: Бројеви нам не иду у прилог, али међународно право је на нашој страни

Уочи сутрашње седнице, Биро Савета Европе није предложио да се на дневном реду састанка Kомитета министара нађе и захтев Приштине. Амбасадорка у Мисији Србије при Савету Европе Александра Ђуровић је раније данас за РТС говорила о изазовима који су пред делегацијом Србије у Стразбуру.

Апликација Приштине за чланство у Савету Европе отворено је питање од маја, откако је предат захтев за приступање. Први покушај, почетком октобра, био је неуспешан. Очекује се нова седница. Колики је маневарски простор наше делегације?

– Након састанка комитета министара 5. октобра долазило је до неких ситуација које, рекла бих, иду нама у прилог. Свакако бих прво издвојила, што је дошло након тога – то је заседање Парламентарне скупштине СЕ када се албански премијер Еди Рама обратио народним посланицима, земљама чланицама на један начин који није наишао на позитиван пријем земаља чланица не само посланика него и дипломатских представника који су били присутни.

Дакле, није у питању само ревизија извештаја о стању људских права, о трговини људским органима који је написао Дик Марти, већ начин на који је он наступао и није ни у једном тренутку поменуо став Албаније у погледу стандарда које став СЕ намеће, а то је тема која се очекује од свих високих гостију. Он је говорио о ревизији извештаја Парламентране скупштине СЕ и такође је говорио о томе да треба што пре да се покрене процедура пријема тзв. републике Косово у СЕ и такав један наступ није нешто што је помогло том процесу који је он желео на тај начин да помогне, већ супротно од тога.

Такође, 19. октобра комесар СЕ за људска права Дуња Мијатовић је представила извештај о људским правима на територији Косова и Метохије након њене посете која се реализовала крајем маја ове године. Са бројим критикама које је она видела на самом терену. На наше интересовање да она посебно представи каква је ситуација са повратницима, она је посебно обратила пажњу на низак ниво повратника на територији КиМ и управо је навела као пример госпођу Драгицу Гашић као јединог повратника у Ђаковици и начин на који она живи и са чиме се суочава живећи под сталним претњама и под обезбеђењем да би уопште могла да живи нормално.

Тренутно председава Ирска, која је Косову, према речима шефа дипломатије, наводно и обећала да ће покренути процедуру за чланство. Колико нам околности иду наруку? Председник је указао да се чека да Комитет Савета Европе напусти мађарски члан и дође литвански.  

– Мађарски амбасадор треба да напусти Биро када дође до предаје председавања са Ирске на Исланд, то ће се десити 9. новембра и након тога имамо нови састав Бироа, Исланд председава и тада ће бити представнци Италије, Исланда, Ирске, Летоније, Литваније, и Лихтенштајна. То је онда нови састав Бироа.

Имајући у виду да се Мађарска противила да једно овакво питање које је контроверзно и у ствари уноси поделу међу земљама чланицама да уопште дође на дневни ред, сматрам да свакако њима више иде у прилог нови састав Бироа него овај досадашњи.

Шта кажу бројеви? Иступањем Русије, од 46 чланица Савета Европе, косовску независност признале су 34 државе, а потребна двотрећинска већина је 31.

– Нама бројеви не иду у прилог, то је сасвим јасно. Међутим, сматрам да право и правда, међународно правно је апсолутно на нашој страни. И то је аргументација коју ми непрестано износимо. У тренутку када СЕ инсистира на поштовању међународног права и територијалног интегритета у погледу Украјине у истом тренутку да имају једно овакво питање са потпуно другачијим њиховим приступом и двоструким стандардима које примењују је у ствари нешто што и њима самима не одговара.

И онда би они желели на неки начин да то прође уз што мање противљење Републике Србије. И уз разне покушаје чак и неке непристојне понуде као што је рецимо понуда да Србија уопште не буде присутна на том састанку покушавају да то провуку на мала врата, а да не дође до гласања и до поделе на Комитету министара.

Међутим, јасно је као што је председник Републике Александар Вучић рекао да Србија заиста ни на који начин не може да се сагласи нити експлицитно нити кроз неку тишину да прође пријем Косова у било којој међународној организацији и то је став који Београд чврсто заступа. 

У Приштини Савет Европе већ има канцеларију. Колико је сама процедура пријема сложена? Србија је, на пример, захтев СЕ поднела крајем 2000. године, а примљени смо три године касније, Хрватска је чекала шест година.

– Прва фаза пријема подразумева да Комитет министара затражи мишљење од ПССЕ, до тога још није дошло.

Друга фаза је када се кроз Парламентарну скупштину именују известиоци који раде извештаје на различите теме, а све теме се тичу питања људских права, демократије и владавине права и на крају двотрећинска већина ПС треба да донесе одлуку позитивну или негативну и на крају се све то враћа на Комитет министара који доноси коначну одлуку – то је та трећа и последња фаза.