Усклађивање Србије са спољном политиком ЕУ – до када је тренутна позиција одржива

За готово осам месеци рата на истоку Европе, Брисел је увео Москви осам пакета санкција. Иако се Београд није прикључио санкцијама Русији, Србија је гласала за резолуцију Уједињених нација у марту којом се осуђује руска инвазија. Отуда познаваоце и не чуди пад од готово 20 процената усклађености спољне политике Србије са оном у Бриселу.

"У првом периоду, иако смо се ускладили са оним кључним одлукама у међународним институцијама, то није било довољно да се покаже нека проактивност и да се покаже решеност Србије да стане на страну европских партнера у овом конкретном случају", каже Милена Лазаревић из Центра за европске политике.

Држава кандидат формално има обавезу да се усклади са санкцијама до момента приступања Унији. Рат у Украјини променио је и очекивања. Променила су се и очекивања грађана у Србији. Овогодишња истраживања кажу – против европских интеграција је чак 44 одсто грађана, док је 35 одсто за.

"Читав дискурс евроинтеграција потпуно је стављен ад акта, потпуно је анахрон и заиста сматрам да која год порука стигне из Брисела она не треба много да секира ни наше грађане ни нашу државу. Оно што држава треба да ради јесте да посматра алтернативе, свет има четири стране", наводи Стеван Гајић из Института за европске студије.

Правник Милан Антонијевић сматра да поруке из Брисела не треба схватити као уцене или притисак на Србију.

"Већ напротив, као једно огледало које треба баш тако схватити и онда оне области које нису довољно уређене и где нисмо показали довољан напредак, да их у наредном периоду унапредимо и много већу пажњу обратимо на то", додаје Антонијевић.

И на политичке трошкове који ће, чини се, како рат буде одмицао постојати све већи.

"Што се тиче те усклађености према Русији, довољно је да се ЕУ обрати својим чланицама нпр. Мађарској – у доброј мери њена политика одступа од политике већине других чланица. Србија за разлику од већине европских држава није извршила економско самоубиство уводећи санкције Русији", поручује Гајић.

Руководство Србије недвосмислено остаје при позицији – Унија је стратешко опредељење Србије. Ипак, у Центру за европске политике кажу тренутна позиција је неодржива. Чак и да се рат у Украјини заврши, а не охрабрују вести које стижу, режим санкција који је Унија увела Русији остаће до даљег.

"Чини ми се да постоји прозор који је и даље отворен, да је и председник у свом последњем говору показао да тај прозор за усклађивањем постоји. Ми не можемо не само да се интегришемо даље у ЕУ, ми не можемо да се интегришемо ни са регионом, јер ми не можемо правити заједничко тржиште са нашим суседима у региону и све иницијативе као што је ‘Отворени Балкан’ и слично немају будућност уколико Србија буде једина земља у региону која се није ускладила са тим режимом", истиче Лазаревићева.

На трагу и резолуција Савета Европе – чврсто верује да је помоћ земљама Западног Балкана да испуне тежње за ближим европским интеграцијама значајна не само за те земље него и за Европу. У извештају закључују: Европска визија губи сјај, уместо тога поново се појавио етно-национализам, што је веома забрињавајући развој у региону у коме је спектар насиља још велики.