Ставови грађана о САД утемељени на догађајима из прошлости - може ли интерес да победи емоције

Стеван Недељковић каже да је тренутак успостављања односа битан јер су САД из грађанског рата изашле као, пре свега, моћна економска сила која претендује да заузме шира и већа прекоокеанска тржишта.

Констатује да су САД хтеле да успоставе присуство на Балкану, и да је Србије била погодна за остваривање таквог плана.

Истиче и да је савезништво две државе, остварено током Првог, потврђено и у Другом светском рату.

На његовом крају, када је тадашња Југославија одлучила да се ближе сврста уз СССР, констатује, дошло је до периода нетрпељивости, и можда благог непријатељства, које је трајало до Резолуције Информбироа 1948. године. После тога, указује Недељковић, долази до поновног обнављања међусобног интересовања.

За Стевана Недељковића, однос СФРЈ и САД током Хладног рата показивао је све особености које је Југославија имала и њену различитост у односу на друге државе комунистичког блока.

СФРЈ је у том периоду водила неку врсту, како је рекао, "кока-кола социјализма" - уз приличну заступљеност уметности, џеза, модерне уметности САД.

У седмој и осмој деценији прошлог века САД су биле гласни подржавалац независности, територијалног интегритета и суверенитета СФРЈ, наглашава Недељковић и прецизира да се такав став мења 1993. године.

Указује да се почетком кризе у СФРЈ 1991. и 1992. администрација Џорџа Буша залагала за очување целовитости СФРЈ јер је сматрала да би свака алтернатива водила ратним дејствима на Балкану, што се и догодило.

Доцент Факултета политичких наука напомиње да је највеће разочарање Срба у Сједињене Државе наступило 1999. године, мада се - уколико је судити по информацијама из медија, може доћи до закључка да је Вашингтон био најгласнији подржавалац распада СФРЈ.

То међутим, суштински и није тачно јер су, према његовим речима, САД биле на приличној дистанци - препустиле су Европи да води питање опстанка, односно распада СФРЈ - Немачка је била главни заговорник независности Словеније и Хрватске и не треба заборавити да је та држава, и пре одлуке тадашње Европске заједнице, одлучила да призна независност те две југословенске републике што је и био увод у распад тадашње државе.

Однос народа према САД одређен бомбардовањем СРЈ

Недељковић напомиње да однос наше државе и нашег народа према САД није детерминисан распадом СФРЈ, него бомбардовањем СРЈ 1999, које је војно и политички предводио Вашингтон, и његовим признавањем независности КиМ 2008. године. 

Сматра да су све до 1998. постојали покушаји обнављања поверења две државе, али и да се стиче утисак да је са кризом на Космету та шанса неповратно пала у воду.

Одговорајући на питање зашто је Вашингтон наставио да подржава Приштину, да избегава да осуди злочине терористичке ОВК и да покаже пијетет према српским жртвама, Недељковић је оценио да се највећи део одговора крије у чињеници да велике силе, поготово суперсиле, ретко признају своје грешке.

Истовремено, подсећа да је за САД, током 1997. и 1998. ОВК била терористичка организација. До промена таквог става долази због приступа који је СРЈ имала око начина решења кризе на КиМ, али и подршци коју су САД, у том тренутку, давале самоопредељењу бројним државама.

У заносу демократизације и либерализације Европе, САД је у тадашњој Југосавији препознала државу засновану на комунистичким и социјалистичким идеалима, а која се није уклапала у слику Европе коју су САД желеле да виде и изграде, напомиње Недељковић.

За њега су примарни интереси САД мир и стабилност, а они могу да доведу до несметане интеграције Западног Балкана у евроатлантске структуре.

Вашингтон би све државе региона волео да види у НАТО-у и то је његов циљ. Доцент ФПН-а сматра да однос између Србије и САД није заснован на лошим намерама или нетрпељивостима из прошлости, али да чињеница јесте да ће бити потребно још неко време да се поврати пуно разумевање између две државе, а зашто не и пријатељство које је постојало током Првог светског рата.

Недељковић истиче да су односи Београда и Вашингтона у последње две или три године унапређени, да су ставови раније Трампове и сада Баједнове администрације према Србији блажи, поготово када је реч о решавању питања КиМ, да нема притисака какви су постојали раније.

Рат у Украјини обликоваће будуће односе

"Мислим да ће однос наше државе према руској агресији на Украјину и однос Београда према Москви, у наредних неколико година обликовати односе Србије и САД", прецизира Недељковић. Верује да је будућност међудржавних односа нешто светлија него што је садашњост, а знатно светлија него што је била пре две или три деценије.

Лично уверење, како наглашава, не темељи на неоснованим жељама већ фактима - имамо појачано присуство САД у региону, унапређене односе руководства, Србија показује интенције ка опоравку односа и ради на њиховом унапређењу.

Томе би требало додати и блажи приступ САД према Србији, разумевање да Србија јесте кључни фактор мира и стабилности и кључна држава у региону. Све то Недељковића наводи на закључак да можемо очекивати знатно унапређеније односе Србије и САД.

Недељковић у емисији "Магазин на Првом", Првог програма Радио Београда указује да су ставови грађана Србије о САД утемељени на догађајима из прошлости, који су били реални и који нису били тако далеки.

Засновани су - како је рекао, на бомбардовању које су предводиле САД и брзом признању независности Косова од стране Вашингтона. То су догађаји из историје које не би требало да заборавимо, објашњава Недељковић и указује да Србија не би требало да се води према емоцијама већ према интересима, а они су према његовом суду, повезани за САД и ЕУ.