субота, 07.03.2009, 11:56 -> 14:56
Закон раздора
Начин повлачења Предлога закона о забрани дискриминације је "брука и срамота" за Владу Србије, сматра министар за рад и социјална питања Расим Љајић. Црква и верске заједнице нису против закона о забрани дискриминације, тврди епископ бачки Иринеј.
Српски министар за рад и социјална питања Расим Љајић оценио је да је "брука и срамота" начин на који је Влада Србије, после захтева верских заједница, повукла Предлог антидискриминационог закона.
Иако је Министарство за рад и социјална питања предлагач закона, приликом одлуке о повлачењу Предлога из скупштинске процедуре није било консултација са министром, истакао је у интервјуу Љајић за данашње издање дневника "Данас".
"Нису ме звали да учествујем у преговорима са СПЦ и другим верским заједницама, али и да јесу, не бих пристао. Ово је брука и срамота за Владу Србије да се тако опходи према захтевима цркве. Они не желе измену неких одредби или дораду, њима смета дух закона и урадиће све да се он не усвоји", рекао је Љајић.
Коментаришући сигурност своје позиције у Влади у случају да верске заједнице успеју да измене суштину закона, Љајић је истакао да не верује да ће исход бити такав и да се нада да ће се други чланови Владе успротивити намери премијера.
"Савет Европе и све најрелевантније европске институције које се баве људским правима дале су сагласност на текст овог предлога закона, али у Србији црква изгледа зна боље од њих и зато јој се пружа прилика да исправи наводне грешке", рекао је Љајић.
Премијер Мирко Цветковић и министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић покушаће да у наредних недељу дана усагласе Предлог закона са примедбама верских заједница, наводи лист "Данас".
"Код овако битних закона који представљају новину у нашем правном систему, консензус је потребан. Влада није урадила ништа друго осим што је покушала да једну ситуацију реши на начин договора, а закон ће се поново, врло брзо наћи у скупштинској процедури, после договора с групом традиционалних цркава које су изразиле дилему око два законска члана", рекао је раније Чиплић.
Саопштење цркава потписали су епископ бачки Иринеј, представник СПЦ, монсињор Андрија Копиловић, из Католичке цркве, реис-ул-улема Адем Зилкић из Исламске заједнице Србије, бискуп Самуел Врбовски из словачке Евангеличке цркве, бискуп Иштван Чете-Семеши, из Хришћанске реформатске цркве.
Потписници су и суперинтендент Арпад Долински из Хришћанска евангеличке цркве и рабин Исак Асиел, из Јеврејске заједнице Србије.
Црква и верске заједнице нису против закона
Епископ Бачки Иринеј изјавио је да Црква и верске заједнице нису против закона о забрани дискриминације, већ само нису за то да једна врста дискриминације, било чијом непажњом и пропустима, буде замењена другом врстом дискриминације, вероватно гором и тежом.
Епископ Иринеј негирао је да примедбе традиционалних цркава и верских заједница на Предлог закона значе противљење европском путу Србије.
"Није истина да је баш овакав, и само овакав, и никако друкчији закон, услов свих услова за пут ка Европској унији и за укидање виза. Суперлиберални закон о такозваним сексуалним мањинама постоји само у Холандији, Данској и Шведској. Нема га у осталим земљама Европске уније. Нема га ни у САД", истакао је Иринеј у интервјуу "Вечерњим новостима".
Црква, сагласно својој мисији и свом хришћанском учењу, кроз целу историју српског народа, позивала је на поштовање моралних вредности, објаснио је Иринеј.
"И у другим државама цркве и верске заједнице најприродније износе своје ставове када се разматрају друштвена питања, посебно она која се односе на опште моралне вредности на којима почивају породица, нација и сама држава. У свим европским државама се, према ставовима цркве и верских заједница, и медији и све важне институције односе са неопходним поштовањем", нагласио је Иринеј.
Према његовом мишљењу, ако су све традиционалне цркве и верске заједнице приметиле да постоје проблеми са појединим местима у овом предлогу закона, било би најнормалније да целокупна јавност подржи њихово настојање да се дође до једног заједничког става у закону и да тај закон буде у општем интересу народа и државе, као и грађанина појединца.
Коментаришући учешће у преговорима са Владом у име цркве око повлачења Предлога закона, Иринеј је рекао да то не би коментарисао, јер је реч о нагађањима.
Црква губи аутономију
Монсињор Католичке цркве Андрија Копиловић један је од потписника захтева које су традиционалне цркве и верске заједнице упутиле Влади Србије, тражећи измене Предлога закона.
"Представнике цркве ће Влада позвати. Верујем да ће у преговорима учествовати београдски надбискуп Станислав Хочевар, који је тренутно у Истанбулу. Ја сам овога пута био замена", рекао је Копиловић за агенцију Бета.
Према његовим речима, Католичка црква сматра да је Предлог закона у сукобу са Уставом и актуелним Законом о црквама и верским заједницама.
Копиловић је рекао да је "основна људска норма савест, а да Предлог закона не поштује савест".
"Друга важна примедба је да се овим законом губи аутономија цркве, јер не може остати верна властитом поучавању, ако сама буде дискриминисана", оценио је Копиловић и додао да Предлог закона тренутно разматрају правници.
Исламска заједница у Србији саопштила је да није учествовала у захтеву за повлачење из процедуре Предлога закона о забрани дискриминације, што су затражиле остале традиционалне цркве и верске заједнице.
"Припадници Исламске заједнице у Србији су врло често на удару дискриминацијског понашања власти, зато је у њиховом интересу да што пре буде усвојен квалитетан закон којим би били заштићени од дискриминације", наводи се у саопштењу Исламске заједнице коју предводи муфтија санџачки Муамер Зукорлић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар