Од наде до стрепње после посете Шолца, Зечевић за РТС о маневарском простору Србије

Немачки канцелар Олаф Шолц је од Србије затражио да се прикључи санкцијама ЕУ које су уведене Русији.

Председник Србије Александар Вучић је на заједничкој конференцији за медије рекао да је Шолц донео наду на Западни Балкан, када је реч о евроинтеграцијама, али и истакао да је данас први пут чуо да је услов за то међусобно признање Београда и Приштине. 

Слободан Зечевић из Института за европске студије рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да му је конференција за штампу била занимљива, иако је реч о краткој посети, много је тема отворено и много је дилема које се отварају пред нама у наредном периоду.

"Пре свега, мој утисак је да ако гледамо ствари са позитивне стране, треба видети да је председник Србије рекао да очекујемо ове године 7,5 милијарди трговинске размене са Немачком, што је 25 одсто повећање у односу на прошлу годину", каже Зечевић.

Наводи да је председник ПКС рекао да око 650.000 људи ради у Србији као добављач или као партнер са немачким фирмама.

Хоћу да кажем да смо део Европске уније у економском смислу и то не треба ни ЕУ да заборави, каже Зечевић.

Пре признања Косова и пре краја пута, Шолц је рекао да треба малим корацима да напредујемо, на томе је инсистирао, напомиње Зечевић.

Како каже, реч је о споразуму о несталим лицима, о енергетици, о таблицама. Треба да учинимо мале кораке у нормализацији односа са Албанцима на КиМ, каже Зечевић.

О деблокади дијалога 

Говорећи о томе да ли су се чуле поруке које би одблокирале дијалог, Зечевић каже да мисли да су се чуле.

"Ако би ми сада рекли да је услов за наставак евроинтеграција признање независности Косова, онда се постављају дилеме – независно Косове не признаје пола чланица УН, две чланице Савета безбедности, пет чланица ЕУ, не признаје Србија, као што ни Украјина не признаје независност Крима и Донбаса", истакао је он.

"Треба да се фокусирамо на мале кораке у нормализацији односа. Какво ће бити крајње решење за косовски проблем, по мени када неко говори о томе да је крајње решење независност Косова, то значи да ће се Косово ујединити са Албанијом, независно Косово неће постојати", рекао је Зечевић.

Према његовим речима, циљ албанског народа је да се уједини.

О свеобухватној нормализацији односа 

Зечевић је рекао да је свеобухватна нормализација односа између Београда и Приштине компромисни термин – Немци мисле да је крај процеса признање независности Косова, Србија мисли буквално то шта пише – свеобухватна нормализација.

Од почетка, сматра, свако има своје идеје у глави шта би на крају требало да буде.

Тај крај тог процеса је врло далеко с обзиром на све недоумице које постоје у међународној заједници, у ЕУ, отпор Србије према свему томе. Треба да се усредсредимо на мале кораке, каже Зечевић.

Маневарски простор Србије

Како траје рат у Украјини све је мањи маневарски простор Србије, сматра Зечевић.

"Неко каже ту је наша позиција неутралности, али та наша позиција неутралности доводи до тога да ми стално будемо у позицији монете за поткусуривање Русије и запада у контексту њихових геостратешких сукоба", рекао је Зечевић.

Зечевић каже да су многи изгубили послове и одрекли се огромног профита у Русији – и немачке и француске фирме.

Очекивано је, додаје, од немачког канцелара да нам каже – с обзиром на то да хоћете да будете члан ЕУ, да сте потписали Споразум о стабилизацији и придруживању, нормално је да нас следите, да следите спољну политику ЕУ и уведете санкцији Русији.

За нас је питање сада којим темпом, када, да ли можемо да се надамо евентуално неком позитивном преокрету, што би избегло ту ситуацију, навео је Зечевић.

"Ако се ово буде наставило и даље, и ако се буде заоштравала криза, мораћемо полако да усклађујемо, као што смо у свим областима усклађивали спољну политику са политиком ЕУ. Вероватно ћемо и у овој области морати делимично постепено да усклађујемо спољну политику са политиком ЕУ", подвукао је Зечевић.

Није се говорило о унитаризацији БиХ 

Говорећи о теми Босне и Херцеговине, Зечевић каже да се није говорило о унитаризацији те земље.

"Србија никада није водила политику отцепљења делова територије, увек је имала идеју да се залаже за територијални интегритет БиХ – уз поштовање права РС, предвиђених Дејтонским споразумом, нисмо били активни учесник у цепању БиХ и у политици прекрајања граница у БиХ", истакао је Зечевић.

"Није нам у интересу нови рат нити исламизација БиХ, нити исељавање српског становништва из БиХ", закључио је Зечевић.