Европска комисија: Уставна реформа у Србији успешно окончана, забринутост због стања у медијима

У извештају се похваљује сарадња Србије са Европском унијом (ЕУ) у области борбе против организованог криминала и управљања миграцијама, али и "понавља забринутост" због стања у области слободе медија и изражавања.

У извештају Европске комисије, у који је Танјуг имао увид, констатују се и "бројна кашњења" у спровођењу акционих планова и премени усвојених закона, и позива на даље продубљивање и консолидацију реформи у Србији.

"Да би се реформе продубиле, потребан је даљи рад и политичка посвећеност и решавање недостатака, посебно у кључним областима као што су правосуђе, борба против корупције и организованог криминала, слобода медија и процесуирање ратних злочина пред домаћим судовима", наведено је у документу.

Европска комисија у свом извештају, који ће у петак бити дат земљама чланицама на разматрање у оквиру радне групе за проширење, констатује да је приоритет даљег укупног напретка Србије у приступним преговорима испуњење прелазних мерила у поглављима која се односе на владавину права и слободе (поглавља 23 и 24) и да ни једно поглавље у приступним преговорима неће бити затворено пре него што Србија напредује у овим областима.

"Уставна реформа у Србији успешно завршена"

У извештају је наведено да су у Србији 3. априла одржани председнички и ванредни парламентарни избори, да су током кампање "основне слободе у великој мери поштоване", али и да су постојали "одређени недостаци" који су довели до "фаворизовања актуелних носилаца власти".

У оквиру поглавља 23, наводи се и да је уставна реформа у Србији "успешно завршена" у фебруару 2022. године и да сада треба убрзати рад на имплементацији закона како би се осигурала независност правосуђа.

Пише да и даље постоје "значајни изазови и кашњења" у имплементацији закона у области непристрасности, одговорности, ефикасности и професионализма правосуђа, приступа правди и висококвалитетне обуке.

"Тренутни систем запошљавања, премештаја и унапређења судија и тужилаца тек треба да се ревидира како би се осигурало да су каријере у потпуности засноване на заслугама. Предузет је низ корака како би се смањио простор за политички утицај на правосуђе, али постоје бројни случајеви у којима је то и даље проблематично", наводи Европска комисија.

Комисија констатује и да је број старих извршних предмета наставио да се смањује, што је позитивно утицало на ефикасност судова у Србији, али и указује на чињеницу да и даље постоји велики број нерешених предмета пред уставним судом, а неки случајеви датирају пре 2017. године.

"Случајеви претњи и насиља над новинарима изазивају забринутост"

У извештају је наведено да је у Србији усвојена и нова Стратегија за процесуирање ратних злочина за период од 2021. до 2026, али и да "одређени број српских политичких партија и личности, укључујући и министарски ниво, наставља је да пружа подршку осуђеним ратним злочинцима".

Када је реч о превенцији и сузбијању корупције, Европска комисија земљама чланицама указује на чињеницу да је Србија увела измене у циљу побољшања досадашњег рада и да бележи "благи пораст броја оптужница и правоснажних пресуда за случајеве корупције на високом нивоу".

Истовремено, наглашава се да Србија тек треба да усвоји нову свеобухватну антикорупцијску стратегију засновану на кредибилном и реалном акционом плану и ефикасном механизму координације.

"У вези са слободом медија, радна група за безбедност новинара је наставила да се састаје, међутим, случајеви претњи и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост, а свеукупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања и даље треба додатно ојачати у пракси", наведено је у делу извештаја Комисије о слободи изражавања и медија у Србији уз нагласак на све већем кашњењу у спровођење медијске стратегије.

"Добра сарадња са Интерполом и Европолом"

Када је реч о поглављу 24, Европска комисија констатује да је повећан је административни капацитет Тужилаштва за организовани криминал и да су уведене измене у циљу побољшања мерења евиденција истрага, кривичног гоњења и осуда у случајевима тешког и организованог криминала, укључујући случајеве прања новца.

Наводи се добра сарадња Србије са Интерполом и Европолом, а посебно у области борбе против трговине оружјем и дрогама и борбе против организованих криминалних група.

Када је реч о визној политици, Комисија констатује да је она у Србији "само делимично усклађена са ЕУ" и да ту нису предузети кораци за решавање таквог стања.

"У другим областима миграција, Србија је играла активну и конструктивну улогу у управљању мешовитим миграционим токовима ка ЕУ и ефикасно сарађивала са својим суседима и државама чланицама ЕУ. Настављени су напори да се угости и прими значајан број држављана трећих земаља које подржава ЕУ", наведено је у извештају Европске комисије.

Пише и да је Србија одлучила и да расељеним лицима из Украјине додели привремену заштиту на годину дана као и да "на задовољавајући начин спроводи споразум о реадмисији".

Европска комисија два пута годишње процењу стање валдавине права у Србији, једном у оквиру годишњег Извештаја о Србији и други пут у оквиру "нон-пејепера" намењеног искључиво земљама чланицама које би на основу тога требало да одлучују о даљим корацима Србије на путу евроинтеграција.

Следећа шанса да Србија отвори нови кластер у приступним преговорима, уколико добије "зелено светло" земаља чланица била би у јуну ове године.