Јоксимовић: Неувођење санкција Русији неће нас зауставити, али ће нас успорити на европском путу

Јадранка Јоксимовић истиче да је нови политички кредо који постоји у ЕУ усклађивање са спољном и безбедносном политиком и да око тога нема дилеме.

"Постоји преговарачки процес, он је јасан, стриктан и има своја правила и прецудуре. Постоји нешто друго што је актуелни политички тренутак који мења очекивања и подиже политичка очекивања. Ако је некада политички кредо стратешке опредељености земље била економска интеграција и владавина права, сада је то постаје заједничка спољна и безбедносна политика", објаснила је Јоксимовићева.

Истиче да у том смислу не може нико да заустави Србију на европском путу када је реч о процедури само због тога што се нисмо придружили санкцијама, али да ће нас то свакако успорити.

"Наравно да ће нам бити теже, али то не значи да ми у реформском процесу нисмо спремни да наставимо интеграције и ја очекујем, с обзиром на то да смо показали јасан политички став у погледу осуде кршења територијалног интегритета и уопште рата који се дешава, да смо исказали оно што је чињеница да Србија није политички неутрална земља", навела је министарка.

Када сте придружена земља у процесу европских интеграција нисте политички неутрални, војно да, али политички не, додаје Јоксимовићева.

"Ми смо то исказали гласајући за све релевантне резолуције у телима УН. То је нешто што се вреднује и да ћемо у том смислу имати сагласност држава за даљи европски пут. Међутим, очекујем да ће поједине државе чланице поставити питање неусклађивања Србије са режимом санкција према Руској Федерацији као један од главних услова који ће их можда мотивисати да нам не дају подршку да отворимо идући кластер 3, за који смо спремни – конкурентност и инклузивни раст, али битно је да смо се ми доказали реформама и да смо тиме показали да је Србија на европском путу", нагласила је Јоксимовићева.

На питање да ли је она лично за увођење санкција Русији, каже да је увек сматрала да се ми држимо нашег преговарачког процеса и да морамо да покажемо да осуђујемо и рат и кршење територијалног интегритета ма ко да је у игри, чак и када су вам пријатељи у питању.

"Апсолутно сматрам да је требало да гласамо за све резолуције за које смо гласали. Што се тиче питања санкција, то је једно специфично питање које је посебан режим аутономних мера које ми, што се тиче преговарачког процеса, заиста нисмо у обавези (да испунимо). Ја се држим преговарачког процеса, али да ли ће то неко од нас тражити у будућности – па наравно да хоће", истиче министарка.

Наглашава да је тешко говорити о санкцијама грађанима Србије који су осетили шта оне значе.

"Русија је велика сила, овде се ради о неким већим стратешким и глобалним питањима и у том смислу за нас то није лако. Али да ли ћемо ако хоћемо да будемо чланица ЕУ и да покажемо да смо део заједничког одговора – ја очекујем да се то питање сигурно у будућности поставља. Да ли сада има сврхе уводити санкције у овом тренутку – искрено да кажем, не знам да ли бисмо тиме нешто посебно добили ни изгубили", поручила је министарка.

"Истраживања о подршци ЕУ врло често одговарају на тренутне сентименте"

Истиче да Србија већ осам година активно ради на процесу придруживања ЕУ.

"Користимо европске фондове, ми смо у свим реформским подухватима и свему ономе што смо за ову земљу урадили у последњих осам до десет година највише захваљујући томе што смо на јасном европском путу и што смо уозбиљили европску причу", навела је Јоксимовићева.

Када је реч о истраживању подршке грађана чланству ЕУ, Јоксимовићева каже да су она таква да врло често одговарају на тренутне сентименте.

"У последњих осам година свако истраживање јавног мњења је било у корелацији са тада актуелним тренутком. Падало је драстично када су били изазови везани за Косово и Метохију, падало је драстично и сада када је дошло до рата у Украјини због осећања да нас неко притиска да уведемо санкције Русији – то су чињенице. Ако питате грађане да ли ће сутра на референдуму гласати против уласка Србије у ЕУ нисам сигурна да ме убедило иједно истраживање у последњих неколико година да је то тако", навела је министарка.

"Подршка грађана Европске уније је мања него у Србији самој Европској унији у смислу функционалности и потребе да се мења, да буде ефикаснија, али нико није потегао питања изласка из ЕУ, већ напротив, договарају се како да заједнички иду у набавке гаса, нафте, како да се диверзификују, како да буду што стамосталнији у интересу грађана и њихове безбедности", додала је.

"Важно да се покаже да су мир, просперитет и стабилност европске вредности"

Дан Европе је нераскидиво повезан са Даном победе, затo што европски пројекат као прoјекат мира није настао у Европи која је била вековима мирна, него у Европи која је вековима крварила, међусобно ратовала, европски народи који су сатирали једни друге вековима и наравно да смо и ми као Србија део европске историје, бурне и тешке и управо зато ова два дана су уско повезана, каже министарка.

"Након Другог светског рата, Шуманова декларација је означила формализацију једне идеје која је дуго постојала, а било је врло тешко постићи је – то је да Европа буде уједињена, мирна, стабилна, да европски народи буду солидарни, усмерени једни на друге, да живе у миру и просперитету", навела је Јоксимовићева.

Истиче да је тај мир дуго био непрекинут. "Биле су и деведесете и ми врло добро знамо шта значи не бити део Европе, шта значи бити изолован и сам и не увек у клубу који на крају одлучује о нечему. Данас је такође велика и без преседана криза на тлу европског континента", каже министарка.

Каже и да је ово Дан Европе, а не само Европске уније. "Ми припадамо европском континенту и тежње нас као придружене земље, јер Србија је придружена земља Европској унији у процесу приступања, и имамо и своја права и своје обавезе", каже она.

"Сматрам да никада више у последњих неколико деценије није било важно да се покаже да су мир, просперитет и стабилност оне вредности и тековине које су усађене у генерације европских народа као тежња и нада и на томе мора да се ради", поручила је Јоксимовићева.

Указује да се наслушала о пропасти ЕУ, али да осим Велике Британије, која је увек била нешто друго у историјском смислу и концепту европског јединства, ниједна земља се није одлучила да изађе из Уније.

Истиче да су у појединим земљама чланицама били врло ниски проценти поверења у ЕУ.

"Међутим, нико се није одлучио да изађе. Напротив, сада се оснажују, уједињују, јачају, траже заједничке одговоре свидели се они нама или не. То је начин на који велики пројекти морају да фукционишу да би могли да опстану", закључила је министарка.