Зашто се на изборима у Србији не примењују излазне анкете

Да словеначки бирачи желе потпуни политички обрт, тамошњи истраживачи јавног мњења сазнали су много пре него што је гласао последњи бирач.

По првој излазној анкети агенције Медиана пионир на изборима покрет Слобода освојио је 35,8 одсто гласова. За око проценат мање показали су званични резултати. За такву прецизност заслужно је око 200 истраживача и метода.

"Ми нудимо случајно изабраним бирачима бирачки листић који је потпуно исти као и онај прави службени осим што нема штамбиљ, не може било како да се замени. На том гласачком листићу замолимо бирача да заокружи ту исту странку, односно листу коју је заокружио на правим изборима", објаснила је Јања Божич Маролт из агенције Медиана.

А и Французи су истога дана потврдили правило да имају најтачније прогнозе, у које не сумњају ни бирачи, ни политичари. Тачно у 20 сати знало се да Макрон не мора да се сели из Јелисејске палате.

Прецизности и брзини доприноси и чињеница да се у Француској не затварају сва бирачка места истовремено. У руралним подручјима гласа се до 19, у већим градовима до 20 часова.

"И управо та разлика од сат времена омогућава истраживачима да своје пројекције заснивају не само на излазним анкетама већ и на приступу који имају избројаним гласовима на одређеним бирачким местима. О томе да су те пројекције поуздане говори и чињеница да је Марин ле Пен свој говор одржала једва неких 15 минута неком што су затворена биралишта – говор у којем је признала пораз на овим изборима", каже Душан Гајић, дописник РТС-а.

Код нас, 3. априла, истраживачи су прве пројекције резултата парламентарних и председничких избора у јавности саопштили тек два сата по затварању већине биралишта. Зато што не примењују излазне анкете већ тзв. паралелно гласање – које подразумева посматрање процеса гласања и пребројавање гласова унутар бирачког места.

Пракса из развијенијих демократија се, кажу у Цесиду, код нас не примењује из два разлога.

"Практичан разлог зашто се не ради у Србији јесте дугогодишња забрана да се обављају било какве активности у пречнику од 50 метара око самог бирачког места. Други разлог који је можда и важнији је политичка традиција. У Србији од почетка било веома важно да осим резултата добијате и увид у то како протиче изборни дан. Ако немате људе на бирачким местима, ако се ослањате само на анкетаре, ви не можете да имате никакав увид у то шта се дешава иза затворених врата, а за српске прилике квалитет изборног дана је увек био на првом месту", каже Бојан Клачар из Цесида.

Иако различите методе отварају питања зашто и код нас не може брже – у Цесиду напомиње да не треба заборавити да се у оба случаја ради о пројекцији резултата.

"Не треба мешати оно што су пројекције истраживача са оним што су званични резултати. Пројекције истраживача су такве да оне са великом вероватноћом дају веома добар увид у то како су прошли резултати, и то је довољно да би се разумеле фактичке последице избора, али коначне резултате саопштава изборно тело", каже Бојан Клачар.

Иако се показала као једна од најпрецизнијих, метода коју примењују Французи, Словенци и многи други није потпуно безгрешна.

Чувен је пример са британских избора 1992. године. Две излазне анкете предвиделе су пад конзервативаца, али су каснији званични резултати, ипак, показали другачије.