Грубјешић: Посета Карин Донфрид Београду – дипломатска офанзива САД

Данас би требало да се састане председник Србије Александар Вучић и помоћница државног секретара Америке за Европу и Евроазију Карен Донфрид. Она у Београд стиже из Приштине са добро познатим ставом Вашингтона да споразум две стране треба да води међусобном признању. Сузана Грубјешић је, гостујући у Дневнику РТС-а, изјавила да се може констатовати да је у питању америчка дипломатска офанзива, да после сенатора долази један виши ниво и да је питање ко је следећи.

"Остаје сам државни секретар Блинкен. Ставови су познати. Још је бивши амерички председник Трамп у писму-честитки говорио о узајамном признању. То је усвојено као део наратива које користе САД. И то је једна од ствари с којима се слажемо да се не слажемо. За Србију узајамно признање није прихватљиво, није јој потребно признање било кога јер је Србија суверена држава, чланица УН и нема потребе било ко да нас признаје. С друге стране Србија не признаје самопроглашену независност Косова, а тај амерички став тешко да ће се мењати", истиче Грубјешићева. 

Очекује пре свега унапређење српско-америчких односа.

"Нама је јако важно да са САД развијемо што боље односе, па и стратешку сарадњу. Заинтересованост ове администрације за регион Западног Балкана и Србију је много веће него у случају претходне администрације. То, рекли би познаваоци, има и добрих и лоших страна, али је рат у Украјини променио много тога у свету. Самим тим и заинтересованост САД за регион који се потенцијално посматра као могућа тачка дестабилизације јесте порасла. Карен Донфрид долази у пратњи специјалног изасланика Габријела Ескобара, који је овде већ био и у фебруару и у априлу. Ради се на томе да читав регион убрза своје европске и евроатлантске путање", наводи Грубјешићева.

Према њеним речима, помоћ САД Србији на европском путу је драгоцена.

"Без подршке САД ни претходна проширења се нису дешавала, па ако се донесе политичка одлука да се ЕУ коначно прошири на Западни Балкан, у томе ће велику улогу имати снажна подршка САД", истиче Грубјешићева.

Једна од тема је, додаје, енергетска диверзификација.

"То је тема која је била тачка у Вашингтонском споразуму, нешто на шта смо се обавезали и на чему радимо. Не иде лако, а није ни јефтино. Добра ствар је да ЕУ финансира гасни интерконектор између Србије и Бугарске, што ће нам, надам се, у годинама пред нама омогућити и снабдевање гасом из других извора", каже Грубјешићева.

Велики значај Макронове победе за Европу 

Одласком Ангеле Меркел је, сматра, остављен простор за неког будућег лидера и да Емануел Макрон сада има шансу да тај простор попуни.

"Француска је војно најјача земља у ЕУ, нуклеарна сила, стална чланица СБ, економски је друга по снази, одмах иза Немачке. Велики значај ове победе је за Европу и њену будућност. Ако председник Макрон на листу приоритета стави Западни Балкан, и ми ћемо овде имати користи", указује Грубјешићева.

Подсећа да стратешко партнерство са Француском Србија има од 2010. године. 

"Оно је добило свој пуни значај тек доласком и председника Макрона и Вучића. Од тада можемо да видимо да није само потпис на листу папира. Нама је Француска значајан партнер и у економском и политичком и безбедносном смислу. Продубљивање сарадње у тим областима ће бити корисно за Србију. Колико ће Макрон имати времена да се тиме бави зависиће пре свега од рата у Украјини, односно од неког успешног мировног споразума који би требало да уследи. Наш европски пут је извеснији него да је победила Марин ле Пен", напомиње Грубјешићева.

Први пут већина грађана Србије је недвосмислено против уласка у ЕУ. Истраживање Ипсоса каже да је 44 одсто грађана против европских интеграција. Разлог број један су, кажу аналитичари, притисци из ЕУ на Србију.

"Кад један процес траје две деценије и када је заглављен, онда људи губе интересовање. Један процес треба да има почетак и крај, а ми крај још не видимо. Ово расположење грађана је одраз њихове перцепције да смо ми на европском путу већ дуго и да не видимо кад ћемо стићи на крај пута. У Хрватској је две године пре уласка 2011. само 22 одсто подржавало улазак у ЕУ, а на референдуму 2013. је њих 66 одсто гласало за улазак у ЕУ. За промену су потребни и позитивни сигнали, а највише конкретна дела која ће доћи из европских престоница, Брисела и свих осталих", закључује Грубјешићева.