Животић за РТС: Србија је поново пред великим одлукама које су судбоносног карактера

У среду је одржана промоција књиге "Московски гамбит - Југославија, СССР и продор Трећег рајха на Балкан 1938-1941" историчара Александра Животића. Она, каже, говори о односима између великих сила и њиховом односу према Балкану, посебно према простору тадашње Краљевине Југославије.

"Зашто шаховска табла , зашто гамбит. Ако узмемо у обзир да су међународни односи једна велика шаховска табла, да је парадигма тога једна игра која подразумева велике играче, али и оне на чију судбину се утиче, на тој великој шаховској табли Краљевина Југославија је имала крајње специфичну улогу - малог пешака који се бори често сам, подстакнут од стране великих, али се и он тако мали бори и брани се како зна и може", рекао је Животић.

Краљевина Југославија се у том тренутку, каже, налазила у великој унутрашњој кризи - и економска и социјална и криза међунационалних односа, са друге стране прекомпоновање међународних односа, промена равнотеже снага између великих сила на читавом европском простору.

"Све се то преламало преко Балкана и то су тренуци када се спољна политика Југославије драстично мењала услед тога, када више није могла да рачуна на традиционални однос са Француском, када се Совјетски савез поново појављивао на Балкану, када је Велика Британија заузимала све значајнији простор и када је Немачка третирала Балкан као део свог допунског привредног простора и која је ту имала велике стратегијске интересе, пре свега геостратегијског карактера, а изнад свега економског", додаје Животић.  

"Данашња ситуација крајње специфична" 

Све мање земље у суседству су, каже, биле заинтересоване за будући расплет догађаја. 

Данас је, додаје, ситуација крајње специфична. Политика великих сила се, наводи, у суштини не мења пуно.

"Наша данашња позиција је веома тешка. Ми се сада поново налазимо пред великим одлукама које су судбоносног карактера. Ти изазови су такви да ће тражити одговор не само за наредне дане, већ и за неку нашу будућност и на даљи и краћи рок, јер, с обзиромм на дубину потреса који се дешавају ми ћемо бити принуђени да заузмемо позицију која ће у наредним деценијама одредити судбину овог простора, не само нашу, већ и наше деце.Чини ми се да смо поново у позицији да ћемо морати да се јасно определимо", нагласио је Животић.

На питање може ли Србија да остане доследна у ставовима, истиче да када је Србија изашла са званичним државним ставом који је био умерен и срочен тако да је говорио да се упориште тражи у одређеним принципима, он је уважавао пре свега ситуацију каква је постојала у том тренутку.

"И у тој изјави се видело да је остављен простор за будућност, да се у складу са ситуацијом став коригује. У којој мери ће став бити одржив у најмањој мери зависи од српске дипломатксе позиције. Највише зависи у ком правцу ће конфликт ићи. За нас, као и за међународну заједницу је у интересу да конфликт стане што пре", навео је Животић.

Јасан став Кине од почетка рата у Украјини 

Према његови речима, кинески став од почетка украјинске кризе је јасан.

"Кина се противи увођењу било каквих санкција. Заузела је максимално неутралан став, инсистира на мировном решењу у што краћем року, није желела да квари односе са Руском федерацијом, мада многим руским захтевима није изашла у сусрет, водећи рачуна пре свега о сопственим интересима. Кинеска спољна политика је таква да пре свега води инсистира на принципима стрге неутралности и да избегава било какве конфликте, нарочито оружаног типа", казао је Животић.

Наводи да се много пише о тајванском проблему, да многи покушавају да направе симетрију са Украјином, али је, сматра, тај проблем другачијег карактера.

"Можда значајнији питање у овом тренутку су односи Кине и САД у области Пацифика. То је једна од оних неуралгична тачка која је маркирана као место где ће се сударити интереси те две велике земље, суштински две водеће економије на планети", казао је Животић.

Указује да Немачка се није у првој тури придружила слање војне помоћи Украјини.

"Немачки став је врло јасан и базира се на принципу да испоручи све оно што може, али су јасно повукли ту линију до оне црте која би значила директан војни ангажман", напомиње Животић. 

Бајден има овлашћења за програм који није виђен од Другог светског рата 

Важна вест је, напомиње, да је Сенат једногласно дао овлашћења председнику САД Џозефу Бајдену да може да покрене "ленд лејз" програм који није виђен још од Другог светског рата.

"То је програм који је Америка покренула непосредно пред свој улазак у Други светски рат, а то је програм позајмице, испоруке наоружања и војне опреме по убрзаном принципу. Ако је добио овлашћење то значи да се припрема очигледно некаква конкретна акција", навео је Животић.

Данас ће Генерална скупштина УН-а гласати о захтеву Западних земаља да Русија буде искључена из Савета за људска права Уједињених нација. То је, каже, на фону политике одсецања Русије од главних међународних токова.

"Систем УН-а је постављен тако да буде имун на такве утицаје, али постоје одређени елементи где је то могуће извести. Главни аргумент ће бити случај у Бучи код Кијева који је остао нејасан и неразјашњен. Најбоље би било за истину да се формира међународна криминалистичка комисија која би утврдила шта се ту заиста десило", закључио је Животић.  

Цело гостовање Александра Животића у Јутарњем програму РТС-а погледајте у видео-снимку на почетку текста.