Лазаревић за РТС: Притисци на Србију ће се наставити, али верујем да ће Европа понудити помоћ

У европским интеграцијама Србије било је разних изазова, али овај, подстакнут руско- украјинском кризом, сматра се једним од најосетљивијих. Аналитичари оцењују да нам не иде у прилог што се рат одужио, а Милена Лазаревић истиче за РТС да за тако тешку шпагу нико није способан и да таква способност не постоји нигде на свету.

Наглашава да се Европа и вредносно определила и стала једногласније него икада раније у својој спољној политици на страну Украјине. Због тога је, сматра, сада заиста питање подршке Украјини, осуде руске агресије постало не само питање подршке међународном праву, већ и вредносно питање.

Додаје да је у претходном периоду била изузетно јака и снажна дипломатска активност у Србији, да европски званичници са свих страна и на свим нивоима јасно комуницирају да је ово тренутак када Србија треба да се определи.  

Мисли да ће се ти притисци с једне стране наставити, али с друге стране такође оцењује да је ЕУ до сада показала јако висок степен толеранције према Србији.

Коментаришући могућност да санкција Србији због неувођења истих Русији, Лазаревићева се нада да до таквих разговора уопште неће доћи.

"Пре свега верујем да ће ЕУ бити визионарски расположена и да ће заиста понудити Србији да јој помогне на том путу усаглашавања са санкцијама, до кога мислим да ће морати да дође, нарочито ако овај рат потраје", очекује Лазаревићева.

У том контексту када је у питању политика проширења, ово је једна врсте прилике коју Србија, каже, не сме да не искористи. Зато, истиче, морамо да будемо проактивни, да тражимо и заговарамо начине на које ЕУ може да убрза наш процес приступања, а и да се то уради на један кредибилан начин.

"Ми предлажемо да се процес подели у четири фазе, да се државама које приступају дају одређени бенефити из чланства већ пре постизања чланства, а да у оном моменту када будемо постали чланица ЕУ направимо привремене одређене уступке. Да мало имамо нека смањена права у том првом периоду да би смо омогућили ЕУ да се прошири на Западни Балкан пре него што се реформише изнутра", објаснила је Лазаревићева.

Да ли Приштина може да искористи ситуацију

Сматра да ситуација у којој је једна држава прекршила међународно права и доживела осуду целог света, не може бити повод да дође до неких нових унилатералних потеза било које земље признате, непризнате, које би у тој ситуацији биле награђене.

Мислим да ће као резулат ове кризе доћи само до већих притисака на обе стране да се дође до неког споразума и да се стварно суштински настави дијалог.

Такође, нада се и да ће нека врста убрзања и давања кредибилније перспективе чланства Западном Балкану, можда кроз један фазни приступ који заговарају, дати заправо и веће подстицаје косовским властима да седну за сто и да озбиљно размисле о томе како могу наћи компромис са Србијом.

Оцењује да је цела Европа свесна да је ово тренутак да се Западном Балкану понуди нешто ново. То ново свакако неће искључити условљавања, инсистирање на владавини права на демократским реформама.

"У овом тренутку је кључно да се увиди да је у процесу приступања ЕУ неопходно да се фокусирамо на борбу против корупције, на вредносне реформе, а са друге стране да заговарамо и тражимо од ЕУ да буде конкретнија у својој понуди и перспективи чланства и да ће то дати одговарајући подстицај", закључује Лазаревића.

"Случај Борисов показује колико је битно чланство у ЕУ"

Коментаришући специјалну операцију бугарске полиције због злоупотребе средстава из европске касе у којој је приведен биши премијер Бојко Борисов, нагласила је да то показује колико ефектно функционише институтиција европског јавног тужиоца.

"Бугари нису могли сами да се изборе с тим и то је резултат активности једне европске институције. То показује, колико је чланство у ЕУ битно за решавање проблема корупције и колико може да помогне у решавању тог проблема", навела је она.

Оценила је да се бугарско друштво заситило од корупције, од мафије од свега тога и да су они  били жељни промене.

"Зато је Бојко Борисов од данас у опозицији, а не више на власти", закључила је Лазаревићева.