Миливојевић: Српски став о Украјини неспоран и за Русију и за Запад

Бивши дипломата Зоран Миливојевић, коментаришући став Србије о Украјини у Јутарњем дневнику, рекао је да смо успали да сачувамо стара пријатељства и да, с друге стране, наставимо европски пут и да то показују саопштења из најзначајнијих амбасада. Руска амбасада каже да разуме став Србије без обзира на то што је подвучено у ставу да Србија поштује територијални интегритет Украјине, а из америчке амбасаде имамо став да поздрављају поштовање међународног права и принципијалан став Србије да поштује територијалан интегритет Украјине.

"То говори да је овај став потпуно на месту и он произлази из интереса Србије и међународног положаја државе. Србија од почетка украјинске кризе од 2014. стоји на позицији међународног права и од тог тренутка поштује територијални интегритет Украјине, тај се став није променио", навео је Миливојевић.

Додао је и да Србија није члан НАТО-а и нема обавезу да следи њихове геостратешке интересе у односу према Русији, већ задржава право да каже шта су њени национални интереси.

"Важно у вези са евроинтеграцијама је да је процес усаглашавања спољне политике процес који иде са процесом приступања. Поглавље 31 није отворено, тако да по том основу не постоји обавеза. Србија је у обавези да усагласи спољну политику са ЕУ у моменту потписивања приступног уговора, а то је на дугачком штапу", навео је бивши дипломата.

Како је рекао, за нас је важан став принципијелно везан за међународно право због наших националних интереса посебно у вези са Косовом и Метохијом.

Коментаришући да је став Србије пренет под ознаком хитно и у Русији и на Западу, Миливојевић каже да се став Србије очекивао управо због међународног положаја Србије, која је војно неутрална и политички независна, и због тога што имамо комуникацију и са једном и другом страном.

"Мислим да је став Србије јасан и неспоран и за једну и за другу страну, што одражавају и реакције", каже Миливојевић додајући да је неопходно да сви будемо уједињени због деликатне ситуације јер се последице те ситуације могу прелити и на нас.

"Ови ставови су у основи и државног и националног интереса, али и у основи међународног положаја који Србија има и зато је неопходно да се држимо става", истакао је.

Било је јасно да се НАТО неће мешати 

Када је реч о томе да ли је Володимир Зеленски очекивао већу подршку Запада, Миливојевић је оценио да је одавно било јасно да се НАТО неће мешати и да се не може очекивати неко војно ангажовање те да је искључена конфронтација на релацији Русија–НАТО као и да је Зеленски као озбиљан политичар морао на то да рачуна.

Подсетио је да је руски председник Владимир Путин рекао да су његови циљеви демилитаризација и денацификација Украјине.

"Демилитаризација значи потпуно искључење могућности да Украјина уђе у НАТО и да буде у војном смислу у ситуацији да прети Русији. Денацификација на неки начин значи промену власти у корист система који би био проруски, а не прозападни. Руси неће изаћи из Украјине ако то не реализују", истакао је Миливојевић додајући да ће Руси инсистирати да се успостави власт која је блиска Москви, за шта постоје основе.

Напомиње да ће се заокружити и Доњецка и Луганска област у административним украјинским границама, јер су до сада Руси држали половину тих области, што је важно да могу да контролишу залеђину Крима.

Миливојевић наводи да се догађа типичан рат информацијама, Зеленски ће одбијати да призна да је Украјина изгубила рат и то је његова полазна позиција у преговорима који долазе.