Година Марока у Србији и Србије у Мароку – чврсте дипломатске и пријатељске везе

"Мароко у Србији, Србија у Мароку" назив је манифестације која почиње у уторак, 1. марта у Музеју Поште Србије, представљењем специјалне колекције поштанских маркица две земље.

Поводом 65 година дипломатских односа Србије и Марока, амбасадор Мохамед Амин Белхаз најављује у интервјуу Радио Београду 2 богат културни програм. Са амбасадором је разговарала Милена Божовић Манић. 

Србија и Мароко ове године обележавају 65 година од успостављања дипломатских односа. Како бисте описали односе Марока и Србије данас?

Да будем потпуно искрен, веома сам задовољан импулсом који у овом тренутку имају односи наше две земље. Наше дипломатске односе карактерише снажно пријатељство, зближавање ставова о питањима од заједничког интереса, спремност на усаглашавање ставова у међународним телима и, што је најважније, заједничко разумевање националног суверенитета и одбране територијалног интегритета наше две нације.

Прошле године министар спољних послова Србије Никола Селаковић, боравио је у званичној посети Мароку, током које је са својим мароканским колегом господином Насером Буритом договорио прославу овог значајног јубилеја проглашењем 2022. године "годином Марока у Србији" и "годином Србије у Мароку", што представља јасну одредницу и показатељ колико су чврсте пријатељске везе наше две блиске државе.

Навели сте да ће ова 2022. година бити година Марока у Србији и Србије у Мароку. На који начин планирате да приближите наше две земље? Са којим српским институцијама ћете радити овде на организовању планираних догађаја?

Како би обележила ову радосну годишњицу, наша Амбасада је у сарадњи са српским и мароканским партнерима разрадила обиман и темељан програм који покрива многе градове Србије и који се одржава током читаве године. Активности које организујемо посебно ће се фокусирати на поље културе и уметности, у складу са чињеницом да Нови Сад ове године носи титулу Европске престонице културе.

Осим тога, важно је истаћи да ће година Марока у Србији свечано отпочети, или дипломатски речено, бити инаугурисана, 1. марта, објављивањем заједничког издања поштанских маркица Поште Србије и Барида ал Магриба (Поште Марока). Уз то биће уприличена и пригодна изложба мароканске филателије у просторијама Поштанско-телеграфско-телефонског музеја у Београду, која ће бити отворена за посетиоце од марта до маја 2022.

Поред тога, марокански музички бенд "Шалабан", који изводи комбинацију џеза и мароканске традиционалне гнава музике, одржаће концерт 8. марта у опери и театру "Мадленијанум" у Београду, а затим и 9. марта, у Хали 1 Новосадског сајма.

Искористио бих ову прилику да позовем грађане Србије да присуствују одржавању ова два догађаја и на тај начин, заједно са нама, прославе значајну годишњицу. Биће то такође фина прилика за људе у Србији да открију лепоту и чари мароканске музике.

Ту свакако није крај културно-уметничким дешавањима које припремамо, па тако тренутно планирамо да организујемо фестивале мароканског филма у бројним градовима широм Србије као што су Београд, Нови Сад, Ниш и Чачак, као и изложбу мароканских и југословенских архива, физичких и визуелних материјала у Архиву Југославије, у Београду.

На пољу пословања и трговине, Амбасада Марока, у сарадњи са мароканском институцијом "La maison de l'Artisan", намерава да у мају ове године организује форум на којем ће привредни субјекти специјализовани за тржиште традиционалних добара и производа из обе земље моћи да размене своја искуства и досадашње најбоље праксе.

Током ове манифестације, биће уприличена и изложба традиционалних мароканских добара и предмета, где ће вредне занатлије имати прилику да прикажу уметност израде ових специфичних производа као и старе занате. А уколико здравствени и епидемијски услови то дозволе, довешћемо и неколико мароканских мајстора да покажу српској јавности како се стварају ове традиционалне рукотворине.

У наредним недељама биће објављена и детаљнија обавештења о новим уметничким и културним активностима у партнерству са фестивалима Артлинк и Етнофест.

Дакле, све у свему, срећан сам што могу да кажем да ће Срби из бројних градова добити прилику да сазнају више о мароканској уметности и култури, да се упознају са сличностима између наше две државе, као и могућностима које наше земље поседују.

На крају, али не и најмање важно, желим да захвалим свим нашим српским партнерима без чије сарадње ова прослава не би била могућа, а то су министарства спољних послова и културе и информисања, Пошта Србије, Градске скупштине Београда и Новог Сада, опера и театар Мадленијанум, Архив Југославије, Кинотека и све друге институције Србије које су учествовале у организацији предстојећих догађаја.

Када ће се одржати Дан Србије у Мароку, и ко ће из наше земље бити присутан тог дана, на обележавању?

Намера наша два министра спољних послова била је да се током читаве године прославља пријатељство Марока и Србије. Наша амбасада је за почетак те прославе изабрала управо 1. март, као симболичан датум који заправо представља тачан дан успостављања дипломатских односа између наших земаља пре 65 година.

Са српске стране, ја сам сигуран да ваш амбасадор у Рабату, господин Иван Бауер и његов стручни тим, припремају добар и квалитетан програм за обележавање овог значајног јубилеја и представљање мароканском народу богате културе ваше земље.

Уверен сам, такође, да ће у том подухвату наићи на отворена врата свих мароканских институција спремних да сарађују са њим, како би успех овог значајног догађаја био заиста потпун.

Ваша земља је од почетка била на српској страни кад је реч о непризнавању такозваног Косова. Какав је став Марока према том питању данас? Да ли сте можда посетили неки од старих српских манастира на Косову и Метохији?

Став Краљевине Мароко према питању Косова и Метохије је принципијелан став. Моја земља не подржава сепаратизам и противи се свим покушајима угрожавања националног јединства и интегритета држава, па стога Мароко сматра Косово саставним делом Србије.

Истовремено, Мароко подржава и подстиче политички дијалог Београда и Приштине који се води у Бриселу, у циљу проналажења трајног и мирног решења овог питања.

Нажалост, нисам имао прилику да посетим овај живописни крај Србије, богат историјом и бројним споменицима, али сам погледао велики број документарних филмова о прелепим средњовековним манастирима који красе југ Србије.

Дефинитивно бих волео да посетим Косово и Метохију, чим се за то буде указала прилика.

У којим областима видите највећи потенцијал за културно-образовну сарадњу наше две земље, шта би се могло унапредити у нашој трговинској сарадњи?

Откад сам ступио на ову дужност, унапређење културне сарадње Марока и Србије је један од приоритета које сам себи поставио. У складу са тим, Амбасада је до сада организовала многе културне догађаје попут традиционалног мароканског села на калемегданском шеталишту 2017. године, затим модну ревију мароканског кафтана 2018. године и многе друге манифестације чији је циљ представљање мароканске културе српској јавности.

Поред тога, Мароко је као почасни гост учествовао на Београдском сајму књига 2018. године, током којег је званична делегација предвођена мароканским министром културе посетила Србију како би се упознала са процесом реализације програма сарадње у тој области.

Тренутно блиско сарађујемо са кабинетом Маје Гојковић, потпредседнице Владе и министарке културе и информисања, на припремама за њену званичну посету Мароку, током које ће бити потписано неколико важних споразума у области заштите културног наслеђа и кинематографске сарадње.

У области образовања, Мароко је ове године омогућио 15 стипендија за српске студенте који желе да наставе студије у Мароку у различитим дисциплинама, као што су инжењерство, архитектура, пољопривреда и многе друге специјалности.

Стога, желео бих да охрабрим студенте у Србији да се пријаве за ове стипендије које не само што ће им пружити приступ добрим образовним институцијама, већ им могу омогућити да истраже и упознају Мароко.

Што се тиче економске сарадње, са задовољством могу да саопштим да се трговинска размена између наше две земље утростручила у последњих неколико година, упркос негативним ефектима пандемије. И поред тога, ми видимо огромне могућности за даља улагања и партнерства у тој области. С тим у вези, циљ нам је да ове године одржимо Марокански српски пословни форум у оквиру 3. заседања заједничке економске комисије, како бисмо унапредили нашу економску сарадњу.

Како ће изгледати туристичка сезона у Мароку ове године, каква су ваша предвиђања? Срби воле да путују у вашу земљу – можете ли нам рећи да ли ће ситуација са коронавирусом утицати на летњу сезону или не и да ли ускоро можемо очекивати директан лет из Београда за Рабат?

Оптимиста сам, и чврсто верујем да су са поновним отварањем наших националних граница од 7. фебруара текуће године изгледи за ову туристичку сезону веома позитивни и повољни. Мароко се тренутно налази на зеленој листи многих земаља широм света, и то због високе стопе вакцинације – тренутно је вакцинисано око 70 одсто становништва.

Влада Марока ставила је у спровођење план за ванредне ситуације "тежак" скоро 200 милиона евра као вид подршке економским чиниоцима туристичког сектора, након губитака које су доживели током изолације услед пандемије ковида-19.

Сада је циљ да се потпуно вратимо на утабани пут и да премашимо број од 13 милиона туриста забележен у 2019. години, чиме је Мароко званично постао туристичка дестинација Африке број један.

Споразум о ваздушном саобраћају потписан је 2017. године између Србије и Марока, а у Мароку су 2019. одржани и састанци с циљем успостављања директне линије између Марока и Србије. Међутим, пандемија нам се десила. А као што сви знамо, то је највише погодило авио-компаније. Ипак, сада када се међународна путовања враћају у нормалу, учинићемо ово питање једним од приоритета у нашој билатералној агенди.

На основу свега реченог, позивам све своје пријатеље Србе да проведу одмор у Мароку, и уживају у сунцу, пријатној, топлој клими, дивној храни и чувеном гостопримству нашег народа.

Ваша земља је позната по бројним местима светске баштине која су под заштитом Унеска, шта прво треба посетити када човек дође у Мароко?

Као што сам раније поменуо, Мароко се сматра једном од најатрактивнијих туристичких дестинација света захваљујући својој дугој и древној историји и јединственом географском положају који Мароко чини раскрсницом између Африке и Европе.

Универзитет "Ал Карауине", затим Маракеш познат по свом ноћном животу и епитету града који не спава, као и јединственој наранџастој боји својих зграда, и свакако Рабат, главни град земље, сматрају се светском баштином Унеска и спадају у места која напросто морате посетити приликом боравка у Мароку.

Поред тога, мој је савет да посетите и митску Казабланку, онда чувени плави град на северу Марока, под називом Шефшауен и, наравно, прелепи град Дахла на југу земље, познат по својим невероватним плажама са златним песком и по сурфовању.

Зато мој искрени савет драгим српским пријатељима гласи: Спакујте се за дужи боравак.

У Београду и Србији сте пет година, шта је на вас оставило највећи утисак? Можете ли нам рећи какви су били ваши утисци о земљи у коју сте дошли 2016. године, а какви су данас?

Искрено говорећи, мој је утисак да су раст и напредак који су постигнути током 5 година мог боравка овде прилично импресивни. Земља је несумњиво доживела велики напредак када су у питању инфраструктура и велики грађевински пројекти.

Сећам се тако да када сам први пут дошао, Београд на води био је практично само пројекат на папиру, а сада је то реалност на терену која привлачи много туриста из целог света.

Чак и када је наступила пандемија, која је негативно утицала на светску економију, ваша земља је успела да оствари једну од најпозитивнијих стопа раста на европском континенту, надмашивши многе суседне земље које су чланице Европске уније, што је недвосмислено огроман успех.

Која би била ваша животна филозофија и ваш животни мото?

Знате, идеали су ти који су ме одувек водили током младости као важни путокази на животном путу. Говорим о принципима као што су отвореност према свету и толеранција према другима, које сам увек сматрао основним постулатима неопходним за позитиван развој личности и добробит, и појединаца, и читавог друштава.

Међутим, са искуством које сам стицао током времена, научио сам да идеали сами по себи нису довољни. Они морају бити праћени акцијом, залагањем, радом и истрајношћу како бисмо успели да остваримо снове у овом животу.

Дакле, уколико би требало да издвојим свој животни мото, то би било следеће: "Здраво, толерантно друштво, отворено према свету, плод је деловања сваког појединца који учествује у његовом формирању".