Читај ми!

Сви бистримо политику, а многи не оду даље од изласка на изборе

Иако се политика тиче свих, већина остаје изван ње. Истраживање Цесида показује да је тек око 25 одсто пунолетних грађана Србије заинтерсовано за политику и политичке теме. Најчешће се информишу преко телевизије, на интернет порталима и друштвеним мрежама. Иду ли даље од тога?

Незаобилазна је тема разговора с пријатељима, колегама на послу, у превозу, редовима за плаћање рачуна, док чекамо на преглед код лекара, што би се рекло, само бистримо политику. Али, када треба да се покажемо на делу - тешко да одемо даље од речи.

У Цесиду кажу да своју заинтересованост за политику и ангажовање многи своде на излазак на изборе.

"Што јесте важан елемент политичке партиципације, али би заправо та заинтересованост за политику требало да укључи спремност грађана да раде и неке ствари које нису само пуко учешће на изборима, а то је заправо отварање проблема, потписивање петиција, организација различитих протеста и демонстрација, покушаја решавања одређених проблема, да учествују у јавном простору, да учествују у јавним расправама и јавним слушањима, да се баве буџетом своје локалне самоуправе или државе", каже Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију.

Политика се тиче свих грађана, а остати по страни - бити апстинент, лоша је одлука, сматра социолог културе.

"Ја видим највећу вредност грађанина, не странке и странчарења, јер странка је једна страна, а овде ми говоримо о целини, о свим грађанима, остати пред вратима политике, глув и нем, то значи не бити присутан у пољу политике и то је најгора варијанта која се дешава и нама и свуда где политичари доминирају одозго, а није присутно оно што је воља, жеља и амбиција самих грађана", каже проф. Ратко Божовић, социолог културе.

Не да се превише укључе у политику, већ да им дају глас, то најпре политичари очекују од грађана, каже наш саговорник. А грађани који пристају на такав однос, подвлачи - пасивни су најчешће јер мисле да не могу да утичу на доносиоце одлука, не верују партијама, а ни кључним институцијама. И страх од могућих последица може бити кочница.

"И вероватно начин на који бирамо наше представнике - уколико одузмете грађанима моћ, не дозвољавате им да бирају народне посланике, него то уместо њих раде политичке партије, а грађани заокружују листе у целини, онда не дозвољавате да бирају ни локалне одборнике јер исти изборни модел примењујете на локалном нивоу, а онда не дозвољавате ни да бирају председнике општина и градоначелника, онда ћете те људе додатно пасивизирати", каже Душан Вучићевић, доцент на Факултету политичких наука у Београду.

Они који нису задовољни како политичари заступају њихове интересе, умеју и да одговоре - искуство из Немачке преноси наш дописник.

"Истраживања говоре да више од половине Немаца сматра да није довољно предстваљена у политичком систему и многи од њих су се повукли уопште из бављења и било какве активности у политици. С друге стране, много више су се грађани активирали кроз невладине организације и разне покрете на теме које их конкретно тиште", рекоа је Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.

И у Србији се део грађана окупља око тема које их тиште. О чему год да је реч - од школског дворишта, па до неких крупнијих питања, ваљало би да деламо вођени не само личним интересом, већ и општим добром.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом