Које измене закона о народним посланицима су проистекле из међустраначког дијалога

За дуже од две деценије, колико је на снази Закон о избору народних посланика, Парламент је више пута гласао о његовим променама. Истина никад нису биле крупне. Актуелни сазив раправљаће пре свега, о тзв. ад хок изменама које су проистекле из међустраначког дијалога.

"Неопходно је да дође до допуне чланова РИК-а, али и сталног састава бирачких одбора представницима опозициноих странака који нису учествовали на изборима, значи који су бојкотовали изборе или који нису прешли цензус који је био постављен што није у складу са постојећим законима. После избора више не постоји та могућност, већ се РИК конституише на основу закона, а то значи сходно заступљености странака у Парламенту" каже председник Скупштине Србије Ивица Дачућ.

Има промена које ће важити и после избора на пролеће.

"Који се односи на увођење тростепене заштите изборног права, на увођење међу органа за организацију изборног процеса, за додавање нових надлежности тим органима је нешто што ће бити сталног карактера", рекао је Бојан Клачар из ЦЕСИД-а.

А крупне промене су, између осталог, увођење већинског уместо пропорционалног система, али и промена величине изборне јединице. Оне су изостале.

"Овде је предвиђена промена низа делова изборног закона који се тичу процеса кандидовања процеса изборне администрације, састава изборног органа, изборних комисија и бирачких одбора и саме процедуре гласања које би требало да подигне кредибилност рада те администрације поврати неко поверење или отклони сумње у регуларнсот изборног процеса", навео је Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука.

Боље би било, сматра професор Јовановић, и да су се постојаћа решења примењивала адекватно. За посматраче избора ад хок предлози, ипак, доносе одређени помак у изборним условима.

"Међутим ове промене могу да изазову и проблеме јер се ради о једном релативно кратком временском периоду у коме морају да се промене бројни закони и под број два ради се о релативно кратком времену у коме би и политичке странке и грађани морали да се упознају са свим овим променама које захтевају подизање капацитета политичлких странака на једној страни које захтевају да грађани буду информисани о чему ће се заправо радити током следеће изборне кампање", истакао је Клачар.

Струка предлаже да се после избора 2022. настави дијалог. За две деценије пракса бележи низ недостатака у самом Закону.

"Ми имамо један систем са изборном јединицом који производи проблем у политичкој репрезентацији, имамо један амбивалентан став према странкама националних мањина имамо захтев за непосредним гласањем грађана за своје кандидте, да ли би требало бирати директно председнике општина и градоначелника", напомиње Јовановић

Према најавама, до краја месеца, Закон о избору народоних посланика, наћи ће се у парламенту.