Грубјешић: Сврха декларације да охрабри земље Западног Балкана да не одустану од ЕУ

Врата нису затворена, каже Сузана Грубјешић, али, како каже, ми никако да прођемо кроз та врата кроз која пролазимо већ двадесетак година.

"Да не будемо скроз песимистични, ова декларација има сврху да охрабри Западни Балкан да не одустане од ЕУ, али ничег револуционарног није било. Брдо-декларација, како је зову, мало је другачија од претходних, јер се у њој појавила реч проширење, тиме се наглашава перспектива за чланство, али се показало свих претходних година да је то флоскула без садржаја", рекла је потпредседница Центра за спољну политику.

Каже да је акценат стављен на функционалну интеграцију, али да се не сме заборавити да се стално помињу услови које кандидати морају да испуне.

"Попут владавине права, борба против корупције и организованог криминала, слободни медији и без тога се не може. Међутим, све претходне земље кандидати су имали јасну мапу пута, датуме и које обавезе морају да испуне", објашњава Грубјешић.

У тексту Декларације требало је да се наше и 2030. година као оквиран датум за приступање чланству у ЕУ, али је и то изостало због неслагања појединих чланица ЕУ.

"Требало је да формулација буде 'до 2030. године' што је довољно флексибилно да се не закуцавате са том годином, али и да они кандидати који испуне услове могу и раније у чланство. Али као и 2018. године поједине чланице ни сада нису хтеле да прихвате чак ни ту орјентациону годину", наводи Грубјешић.

Потпредседница Центра за спољну политику каже да не треба очекивати да ће Западни Балкан у наредном периоду бити у фокусу ЕУ и то из два разлога – одлазак Ангеле Меркел са канцеларског места и вакума у Немачкој, као и предстојећи избори у Француској.  

"Француска, која је иначе скептична према пријему нових чланица, посветиће се више кампањи за председничке изборе и ми се сада налазимо у вакуму уз политичке промемене у Немачкој. Иако се показало да Немачка и Француска у суштини одлучују о проширењу ипак за то је потребан консензус свих 27 чланица ЕУ. Видели смо које су земље за а које су резервисане и на жалост ту још немамо баланс", рекла је Сузана Грубјешић. 

Уз то енергетска криза је сада горуће питање за Европу, гаса има све мање, складишта су се испразнила, а цене вртоглово расту.

"То је нешто о чему ЕУ разговара сваки дан како да реши тај проблем, јер главни добављачи Норвешка и Русија не испуњавају своје обавезе. То питање може да се реши до краја године ако проради 'Северни ток' и ако Норвешка убрза испоруке гаса, али ће све то имати велике последице пре свега за привреду", рекла је за РТС Сузана Грубјешић.