Министарка правде: Стратешки циљ Србије процесуирање ратних злочина

Министарка правде је истакла да су ова два документа "број један у нашим европским интеграцијама", и указала да се у Нацрту стратегије истиче да Србија остаје посвећена процесуирању ратних злочина без обзира на националну, расну и етичку припадност и када су у питању починиоци и када је реч о жртвама.

Подсетила је да је Влада Србије 2016. године усвојила Националну стратегију за процесуирање ратних злочина ради адресирања препорука из извештаја о скринингу за Поглавље 23.

"Имајући у виду да је Влада Србије у јуну 2020. године усвојила ревидирани Акциони план за Поглавље 23, као и да претходна стратегија из јула 2016. није била заснована на садржини прелазних мерила за то поглавље, било је неопходно приступити изради новог стратешког документа у овој области. Предлог Нацрта ове стратегије израдила је радна група Министарства правде, а он је од августа ове године на јавној расправи и доступан је на интернет страници Министарства", нагласила је Поповићева.

Процесуирање ратних злочина за Србију представља једно од посебно значајних питања у оквиру процеса придруживања ЕУ, а истовремено је и једна од најважнијих тема имајући у виду наше регионалне односе.

"Посвећеност Републике Србије до сада је исказана вишегодишњим напорима да се сви оптужени за ратне злочинце процесуирају и буду приведени правди, како кроз процесуирање починилаца пред домаћим правосуђем тако и кроз сарадњу са Међународним кривичним судом за бившу Југославију и Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове", подсетила је министарка.

Такође је указала да је за јачање демократског друштва неопходно омогућити и приступ правди жртвама, имајући у виду да се ради и о најосетљивијим друштвеним групама.

Истовремено је за ефикасан наставак процеса помирења и развој добросуседских односа у региону у свим земљама бивше Југославије потребно уложити додатне напоре у неговању културе сећања и културе дијалога, сматра Поповићева.

Говорећи о стратегији, она је навела да је као њен општи циљ дефинисано оснаживање процесних и ванпроцесних механизама за сузбијање некажњивости ратних злочина, заштита и подршка жртвама, откривање судбине несталих лица и изградња друштвеног амбијента толеранције и помирења.

Саветник Министра за европске интеграције Југослав Милачић подсетио је да је стратешко опредељење Владе да наша држава постане пуноправни члан ЕУ и у том смислу је посвећена процесу реформском процесу.

Једно од најважнијих преговарачких питања у процесу приступања ЕУ, како је истакао, представља основна права и третира област правосуђа и политичких критеријума битних за напредовање у процесу европских интеграција.

Милачић је напоменуо да је Србија доказала да је правна држава која је спремна да кроз јачање својих институционалних механизама наставља да унапређује примену владавине права.

Шеф Мисије ОЕБС-а Јан Барту оценио је да је израда и примена стратегије важан, тежак и врло осетљив посао, те да ОЕБС помаже српском правосуђу у том послу ради достизања правде за све.

Указао је на то да његова Мисија прати суђења за ратне злочине, даје препоруке и ради на помирењу.

Истакао је да Акциони план од 139 страна показује озбиљност коју држава показује за ову област, имајући у виду да, како је рекао, број предмета који тек треба да се процесуирају.

Заменица шефа Делегације ЕУ Матеа Норчић рекла је да је питање ратних злочина изузетно важно у процесу преговора са ЕУ, и стандарда који се морају испунити за улазак у чланство.

"Од двадесет питања у Поглављу 23 које се односи на правосуђе, шест је посвећено ратним злочинима", напоменула је Норчићева, посебо истичући обавезу сарадње са Хагом и питање несталих.