Шта је талибане одушевило у Београду за време тајних преговора и шта су поклонили домаћинима

Какву лекцију свет може да извуче из авганистанске драме, какве последице би она могла да има на регион и свет и какву улогу је Србија имала као посредник разговора између талибана и доскорашњих власти у Авганистану.

Јован Ковачић из "East West Bridge" организације рекао је да га је 2018. године позвао један пријатељ из једног града ЕУ и поставио му питање, да пошто има назнака да се догоде разговори између талибана и тадашњих власти у Кабулу, да ли би Београд био вољан да буде домаћин.

"Ми нисмо били посредници, нисмо били ни преговарачи, ми смо били организатори, домаћини тим разговорима, навео је Ковачић.

Према његовим речима, у то време Београд је већ почео да стиче репутацију града у ком може да се преговора, већ је у то доба било неколико рунди преговора између различитих земаља, било је и америчко-руских разговора око Украјине.

"Ово је био интересантан задатак. Отишао сам код тадашњег министра иностраних послова Ивице Дачића и образложио му причу. Он се консултовао са председником и добили смо зелено светло у року од 24 сата и бацили се на организацију догађаја", испричао је Ковачић.

Додаје да се после тога, прва рунда разговора врло брзо догодила, и да је то први пут да се састала већа група талибана и представника власти.

"Први пут је једна група талибана била вољна да испитује могућност разговора и да ли може доћи до неког мира са Кабулом, јер таквих контаката није било. Таква је мржња била са обе стране. На првим разговорима је било осам до десет људи. Звао сам све релевантне представнике и Америке и Британије и ЕУ, али на првим преговорима су се појавили само представници Уједињених нација. Вероватно нико није веровао да ће до разговора доћи", истакао је Јован Ковачић.

Објашњава да су се разговори одвијали врло дискретно у једној кући у Београду која припада Министарству спољних послова.

Била је идеја да домаћин разговора буде Малезија или Индонезија, али каже да би онда било "бочних утицаја".

"Веровали или не – били су смештени по хотелима. Тада је био безвизни режим са Иранцима и много Иранаца се појављивало по хотелима тако да још људи са турбанима нису представљали такав раритет", истакао је Ковачић.

Говорећи о томе како је могуће да за време три рунде разговора талибана и представника власти нико од новинара није сазнао да се они догађају у Београду, Ковачић каже да је већ у другој рунди било места врло мало од странаца који су дошли, који су били са стране, али нико није присуствовао разговорима.

"Да ли је било дружења по хотелима, ресторанима, вероватно јесте", напомиње.

Дискретни разговори штитили талибане који су били на потерницама 

Новинар Драган Бисенић, који је тада био у Министарству спољних послова, рекао је да није знао за те разговоре, али додаје да то није ништа необично јер се разговори тог типа држе веома дискретно.

Истиче да се на тај начин обезбеђују и сами учесници, многи од њих су били проглашени терористима, забрањена су им била путовања, тако да није необично да се такви преговори држе тајно и закључано до неког тренутка.

Одговарајући на питање да ли је било компликовано организовати боравак талибана у Београду, с обзиром на то да имају веома стриктна начела понашања, Ковачић је рекао да јесте било компликовано, али да је тај посао одрађен фантастично и поткрепио причу једном анегдотом.

"Сретнем једног од талибана ујутру и он ми каже, ја нисам могао да сањам какви сте ви Срби људи и да ће једна хришћанска земља у сред Европе да има према нама", испричао је Ковачић и навео да му је талибан рекао да су били у једном ресторану који служи оријенталну храну. Напољу је пљуштала киша, а било је време за молитву.

"Било је време за молитву и талибани су кренули напоље да се моле. Из ресторана су их упитали где су кренули, а они им одговорили да морају напоље да се помоле, на шта су из ресторана склонили столове, иако су били други гости, како би талибани обавили молитву. Кад је завршена молитва, враћени су столови и све се наставило нормално", каже Ковачић коме је представник талибана тада рекао да не зна други град на свету где би то могло да се деси.

Авганистан реторта у којој су се калили џихадистички покрети 

Бисенић, који је био амбасадор у Египту, каже да су талибани доста далека организација од египатских радикалних организација у смислу непосредне сарадње.

"Авганистан је био од осамдесетих година једна реторта у којој су се кували и калили сви радикални џихадистички покрети. Постоји директна веза између арапских радикалних појединаца и организација и онога што се дешавало у Авганистану", рекао је Бисенић.

Додао је да је процес радикализације ишао од чланства у Муслиманској браћи, затим преласка у радикалнију организацију која већ примењује насиље и на крају су њихови чланови завршавали у Авганистану.

"Талибани не делују ван Авганистана, али су они веома стимулативни за многе у суседним земљама, они су сунђер који све њих упија", каже Бисенић.

Ковачић је тренутну ситуацију у Авганистану описао као фијаско и реко да свака терористичка ћелија у свету сада слави.

Бисенић подсећа да су талибани потписали више споразума са Американцима, а преговарали су и у Москви и у Пекингу.

"У Дохи је 2019. потписан споразум између талибана и Американаца да талибани неће више угрожавати суседе, нити ће бити територија са које ће се припремати било каква терористичка активност прво против САД, а затим и против других држава", објаснио је Бисенић, напомињући да је сада прерано да се одреди у ком смеру ће се кретати талибани у спољној и унутрашњој политици.

Истиче да су сада сви јединствени у критици америчке администрације, јер су они до сада имали увек став да оставе боље стање него када дођу у неку земљу, а у овом случају то није.

Књига и кафтан као успомена од талибана

Бисенић је рекао да су талибани обећали да ће да се промене и делује безазлено када гледамо талибане који скачу на трамболини у луна-парку или јашу "коњиће".

"Међутим, то је огромна промена, 1996. године била је забрањена свака врста забаве. Ти филмови су пуштени намерно да би се показало како су се талибани променили", каже Бисенић.

Ковачић не очекује да ће талибани сада угасити интернет, али верује да ће свакако бити цензуре.

Талибани се у око 100 држава налазе на листи терористичких организација, каже Бисенић и напомиње да скидање са тих листа неће бити једноставно.

Ковачић сматра да нико неће да жури да са талибанима успостави дипломатске односе, и напомиње да поред успомена са преговора у Београду између талибана и тадашњих званичних власти у Авганистану има једну књигу и кафтан.