Дебате „Реч на реч”, теме, питања, учесници и гледаност

Крајем 2020. године медијски јавни сервис Србије одлучио је да покрене нови циклус дебата  „Реч на реч" које од 2012. организује у сарадњи са ЦеСИД-ом, углавном током предизборне кампање. По први пут у дебате су позиване странке на власти и ванпарламентарна опозиција будући да је досадашња пракса била да се у дебате изван изборних циклуса позивају само парламентарне странке.

Дебате су организоване у студију у Таковској 10, уз поштовање епидемиолошких мера. У свакој дебати учествовало је шест представника власти и опозиције, по три са сваке стране, уз  настојање да се укључе странке из целог политичког спектра.

Предвиђено је да дебата траје до 70 минута и да учесници одговарају на три питања која им је постављао модератор. Учесници су имали по тридесет секунди да неометано одговоре и закључе на свако од питања, а између тога је било дебатно време у трајању од 12 минута где су добијали реч од модератора уз обавезу да не говоре дуже од пола минута у једном обраћању. Ова правила углавном су поштована.

У дебатама су учествовали представници 15 ванпарламентарних опозиционих коалиција, партија и покрета и осам парламентарних странака и коалиција с тим да је независни посланик Владан Глишић учествовао у дебати као представник покрета „Заветници" у оквиру њихове сарадње.

У свим дебатама учествовала је Српска напредна странка (13), Социјалистичка партија учествовала је у 12, Социјалдемократска партија Србије (4), Партија удружених пензионера Србије (3), Јединствена Србија, Странка правде и помирења и Српски патриотски савез у две дебате, а Покрет социјалиста учествовао је у једној дебати.

Српски покрет „Двери" учествовао је у пет дебата, Социјалдемократска странка у четири, Српска радикална странка, Демократска странка Србије, Покрет „Доста је било", Странка слободе и правде, Лига социјалдемократа Војводине у три дебате, НОВА странка, Народна странка, Демократска странка, Покрет обнове краљевине Србије и Покрет слободних грађана у две дебате, док су у једној дебати учествовали покрет „Не давимо Београд" и „Заједно за Србију”.

ДСС и ПОКС су по једном учествовали као новоформирана коалиција НАДА, док се СПАС током овог циклуса дебата спојио са СНС-ом.

У дебатама је учествовало пет лидера покрета или странака, Арис Мовсесијан (НОВА), Зоран Лутовац (ДС), Милица Ђурђевић Стаменковски (Заветници), Бошко Обрадовић (Двери) и Муамер Зукорлић (СПП).

Било је случајева и код власти и код опозиције да се странке или покрети захвале на позиву уколико би проценили да им тема или термин не одговара. 

Дебате су емитоване уживо, на Првом програму телевизије, од 21 сат (одмах после врло гледане домаће серије), углавном средом, и у просеку су имале нешто мање од 900.000 гледалаца.

Уредник и модератор дебата био је Зоран Станојевић, уредник интернет портала РТС-а. 

17. 12. 2020. Тема дебате: Пандемија и мере заштите у Србији

Дебата је имала 739.000 гледалаца, рејтинг је био 3,1, била је на 44. месту по гледаности тог дана.

Учесници дебате:

Арис Мовсесијан, НОВА странка,

Александар Шешељ, Српска радикална странка (СРС),

Мирослав Алексић, Народна странка (НС),

Радован Тврдишић, Српски патриотски савез (СПАС),

Славица Ђукић Дејановић, Социјалистичка партија Србије (СПС),

Сандра Божић, Српска напредна странка (СНС).

Питања:

Предстојећи празници, почев од Светог Николе у суботу, могли би да буду узрок новог епидемијског таласа. Да ли Србија треба да следи пример Немачке, Велике Британије и Холандије и уведе оштре мере забране кретања у наредним недељама?

У свету је тренутно у употреби неколико вакцина против новог коронавируса. За коју Србија треба да се определи и како спровести вакцинацију да би она имала најбоље ефекте?

Када бисмо знали ко је тренутно заражен, а ко имун на вирус брзо бисмо се изборили са епидемијом, а за то нам је потребно тестирање. Да ли Србија треба нешто да промени у свом приступу тестирања грађана и да ли би у неком тренутку требало спровести масовно тестирање као што су то радиле, на пример, Аустрија и Словачка?

30. 12. 2020. Тема дебате: Демографија и популациона политика Србије 

Дебата је имала 938.000 гледалаца, рејтинг 4,9, и била је 23. емисија по гледаности тог дана.

Учесници дебате: 

Горица Гајић, као представница Демократске странке Србије,

Зоран Лутовац, представник и председник Демократске странке,

Милош Парандиловић, представник Покрета обнове краљевине Србије,

Ненад Иванишевић, представник Социјалдемократске партије,

Славица Ђукић Дејановић, представница Социјалистичке партије Србије,

Јелена Жарић Ковачевић, представница Српске напредне странке.

Питања:

Прво питање односи се на исељавање из Србије, према званичним подацима око 27.000 људи годишње по овом основу напусти земљу. Овај тренд није нов, али нова је политика неких земаља ЕУ која стимулише одлазак пре свега квалификованих радника и стручњака. Замислите ову ситуацију. Налазите се за штандом своје странке на неком јавном месту где разговарате са грађанима и прилази вам млад човек који вам каже да јесте ваш бирач, али да је одлучио да се породицом исели из Србије јер ће као инжењер и медицински радник он и супруга имати бољи посао. Шта бисте му рекли?

Друго питање односи се на политику подстицања наталитета. Званични подаци кажу да је наталитет у благом порасту, али да је и даље Србија годишње у минусу од 40.000 људи када се од броја рођених одузме број умрлих. Вратимо се на породицу из претходног питања. У даљем разговору сазнајете да имају једно дете и да би волели да имају још деце, али да за то немају услова. Можете ли да понудите политику која би ову породицу подстакла да промене мишљење, врло конкретне мере?

Треће питање. Развијене земље суочавају се са сличним проблемима као и Србија, али се против депопулације боре пријемом странаца, који својим радом доприносе тамошњем благостању. Треба ли Србија да промени нешто у својој политици прихватања страних држављана који би овде да живе и раде. Распитују се Ахмед и Петер, један је грађевински инжењер, други је зидар, из различитих разлога дошли су у Србију и пожелели овде да остану. Занима их какву политику имате према њима, можда будућим бирачима?

14. 1. 2021. Тема дебате: Економија и пандемија

Дебату је гледало 1.007.000 грађана, рејтинг је био 4,8 и заузела је 23. место по гледаности тог дана.

Учесници дебате:

Милован Јаковљевић, покрет Двери,

Војин Биљић,  покрет Доста је било

Горан Радосављевић, Социјалдемократска странке,

Снежана Б Петровић, Партија уједињених пензионера Србије,

Ђорђе Милићевић, Социјалистичка партија Србије,

Ана Чарапић, Српска напредна странка.

Питања:

Србија је у 2020. потрошила око шест милијарди евра за економску помоћ привреди и грађанима за превазилажење последица кризе изазване пандемијом. Шта у 2021. треба да буде приоритет државне помоћи која није неограничена и нема је довољно за све? Да ли треба помоћи онима који су најтеже погођени економском кризом или онима који имају најбоље изгледе да се брзо опораве?

Држава је у прошлој години радницима у фирмама најтеже погођеним кризом исплатила чак шест минималаца, дакле половину годишњих прихода. Више од милион запослених добило је прошле године неку минималну плату од државе. Да ли држава треба да настави да се бори за свако радно место без обзира на цену?

Где бисте пронашли новац за финансирање политике за коју се залажете?  Додатна пореска оптерећења, ново задуживање или нешто треће?

27. 1. 2021. Тема дебате: Образовање

Дебата је имала 1.236.000 гледалаца, рејтинг 5,5, 13. место по гледаности.

Учесници:

Милица Ђурђевић Стаменковски,  Српска странка Заветници,

Мариника Тепић, Странка слободе и правде,

Велимир Гавриловић, Демократска странка Србије,

Владан Ђукић, Партија уједињених пензионера Србије,

Жарко Обрадовић, Социјалистичка партија Србије,

Биљана Пантић Пиља,  Српска напредна странка.

Питања:

Доступност образовања у Србији је неравномерна. Према неким подацима дете из сиромашне породице има пет пута мање шансе да стекне високо образовање него дете из имућније породице, а слично је и ако долази из руралних крајева. Уџбеници су за многе скупи, а пандемија је сада наметнула нове трошкове, за интернет и уређај на коме настава може да се прати. Какав програм субвенција предлажете како би средства за наставу била подједнако доступна свој деци па да то не буде удар на породични буџет?

Којом мером бисте обезбедили да квалитет образовања у школама у Србији буде уједначен, без обзира где се школа налази, како би сваки ђак било да живи у селу или граду, у сиромашној или богатој породици имао једнаку шансу да у потпуности искористи свој потенцијал?

Финска је пример земље која је квалитетним образовањем дошла до друштвеног благостања. Пре неколико година разговарао сам са финским амбасадором у Србији који ми је рекао да је просветни радник у Финској престижна професија и да он није прошао за наставника па је морао у дипломатију. Да ли је тако нешто у Србији могуће осим у вицу и шта држава може да предузме да би рад у просвети био сан најбољих студената?

10. 2. 2021. Тема дебате: Екологија и заштита околине

Дебату је пратило 879.000 гледалаца, рејтинг 3,1, место 31. 

Учесници:

Дејана Ђурђевић из Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ),

Радомир Лазовић из покрета „Не давимо Београд” (НДМБГД),

Владимир Пајић из Покрета слободних грађана (ПСГ),

Предраг Јеленковић из Социјалдемократске партије Србије (СДПС),

Ивана Вилотијевић из Социјалистичке партије Србије (СПС),

Ђорђе Тодоровић из Српске напредне странке (СНС).

Питања:

Градови у Србији превише често се налазе у врху листе градова у свету са најзагађенијим ваздухом. Има дана када би маске које носимо због коронавируса у затвореном простору било боље да носимо на улици. Треба напоменути да проблем није нов, вишедеценијски је, али то не значи да нам не треба хитно решење. Какве мере предлажете да би ваздух у српским градовима био здрав за дисање?

Обновљиви извори енергије су једно од решења да се обезбеди привредни раст, а да се избегне додатно загађење. Ипак, изградња електрана на обновљивим изворима утиче на околину, имали смо бројне протесте због мини хидроелектрана. Како бисте законски уредили ту област па да се из обновљивих извора енергије добије чиста енергија која никоме не наноси штету?

Није потребно пуно описивати колико се ђубрета налази у рекама, потоцима, језерима, поред путева широм Србије, довољно је само мало да прођемо Србијом. Најчешће виђамо пластичну амбалажу и кесе, али пандемија и ту има утицај па су се омасовиле маске и рукавице које су медицински отпад што их чини опаснијим од обичних кеса. Може ли се политичким одлукама одгушити Србија и какве одлуке предлажете?

3. 3. 2021. Тема дебате: Одбрана земље и војска

Гледалаца 1.042.000, рејтинг 5,1, место 14.

Учесници:

Константин Самофалов, Социјалдемократска странка,

Александар Шешељ, Српска радикална странка,

Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери,

Бојан Торбица, Покрет социјалиста,

Живота Старчевић, Јединствена Србија,

Ђорђе Дабић, Српска напредна странка.

Питања:

Пре десет година суспендовано је редовно служење војног рока. Треба ли вратити служење војног рока или га трајно укинути? Како би војни рок служили врхунски спортисти који играју у иностранству или они који имају добро плаћене послове у ИТ сектору, на пример, па и предузетници, ко би покривао трошкове  њиховог пословања?

Какав однос Србија треба да развија са НАТО-ом, треба ли да учествује у маневрима које НАТО организује, да ли припадници Војске Србије треба да учествују у мировним мисијама и којим?

Шта је највећа претња безбедности Србије у овом тренутку, с које стране долази, да ли је у питању оружана претња или можда електронска? Сходно томе, како и какво наоружање Србија треба да купује или производи?

24. 3. 2021. Тема дебате: Спољна политика Србије

Гледалаца 709.000, рејтинг 2,9, место 49.

Учесници:

Арис Мовсесијан, НОВА странка,

Алиса Коцкар, Демократска странка,

Војин Биљић, Доста је било,

Радован Тврдишић, Српски патриотски савез,

Жарко Обрадовић, Социјалистичка партија Србије,

Невена Ђурић, Српска напредна странка.

Питања:

Према истраживању из 2019. године Србија има тек мало више од педесети одсто усклађености спољне политике са Европском унијом иако поглавље 31 подразумева заједничку спољну, безбедносну и одбрамбену политику. Та усклађеност мери се бројем ЕУ декларација које је нека земља усвојила. Северна Македонија, Црна Гора и Албанија имају стопостотну усклађеност, на пример, дакле усвајају сваку декларацију коју унија понуди. Треба ли Србија да следи њихов пример уколико жели бржи улазак у ЕУ или треба да задржи неки степен независности спољне политике?

Последњих месеци уверили смо се да чак и лекови односно вакцине имају политичку позадину, док је економска сарадња с политиком чврсто увезана. Треба ли Србија снажно да се веже с Кином кроз пројекат „Појас и пут", имајући у виду актуелни за сада економски сукоб Кине са САД па и Европском унијом? Или тај однос Србије и Кине треба да буде значајно мекши, никако челични?

Колико на спољнополитичке одлуке Србије треба да утиче чињеница да ли је нека земља признала државу Косово која за Србију не постоји. Треба ли Србија да настави са лобирањем за повлачење признања независности без обзира на последице које то може да произведе?

31. 3. 2021. Тема дебате: Регионална политика

Гледалаца 940.000, рејтинг 5,1, место 16.

Учесници:

Иван Костић, Српски покрет Двери,

Константин Самофалов, Социјалдемократска странка,

Александар Мартон, Лига социјалдемократа Војводине,

Муамер Зукорлић, Странка правде и помирења,

Ђорђе Милићевић, Социјалистичка партија Србије,

Милош Терзић, Српска напредна странка.

Питања:

Да ли сенка сукоба из деведесетих, па и из Првог и Другог светског рата, и даље оптерећује регионалне односе иако је прошло више од двадесет година. Да ли је Хашки трибунал допринео помирењу како је било замишљено када је успостављен?

Да ли је пандемија као заједнички непријатељ ујединила регион, какву сарадњу би ваша странка подржала по овом питању, а какву не би?

Када, како и зашто Београд треба да помаже Србе у региону? Какву бисте политику подржали?

21. 4. 2021. Тема дебате: Пензиона и социјална политика

Гледалаца 759.000, рејтинг 3,5, место 35.

Учесници:

Марија Ратковић, Заједно за Србију,

Владан Глишић, Српска странка Заветници,

Миле Делић, Странка слободе и правде,

Ристо Костов, Партија уједињених пензионера Србије,

Снежана Пауновић, Социјалистичка партија Србије,

Јелена Обрадовић, Српска напредна странка.

Питања:

Према важећим законима мушкарци у Србији у пензију иду са 65 година живота, жене са 62 и два месеца, с тим да би до 2032. требало да се изједначе на 65. Трендови у развијеном свету су да се старосна граница за одлазак у пензију подиже. Треба ли и Србија да прати тај тренд па да се у пензију иде са 67 или чак 70 година?

Који метод предлажете за усклађивање пензија, да ли пензије треба да прате плате, инфлацију или трошкове живота. Какву евентуалну комбинацију бисте подржали, а да то не сруши финансијску стабилност државе?

Држава повремено исплаћује помоћ пензионерима, али да ли то ради на најбољи начин? Треба ли помоћ да буде иста за све или треба да је добијају пре свега најсиромашнији пензионери које је тешко одредити без социјалних карата?

12. 5. 2021. Тема дебате: Косово и Метохија

Гледалаца 798.000, рејтинг 3,9, место 21.

Учесници:

Владимир Пајић, Покрет слободних грађана,

Љубинко Ђурковић, НАДА (ПОКС и ДСС)

Стефан Јовановић, Народна странка,

Марија Јевђић, Јединствена Србија,

Вељко Одаловић, Социјалистичка партија Србије,

Милан Савић, Српска напредна странка.

Питања:

Последњих недеља доста се говори о незваничним документима и понудама, такозваним нонпејперима са предлозима за решење питања Косова и Метохије. Сваки предлог подразумева неке компромисе, чак и промену граница или успостављање посебног дистрикта на северу Косова и Метохије. Какав компромис би по вашем мишљењу био прихватљив за Србију и да ли компромис укључује признавање независности?

Да ли Београд треба да настави преговоре с Приштином безусловно или треба да постави неке услове и које? Такође, ко све треба да буде укључен у преговоре?

Како бисте решили питање безбедности Срба и њихове имовине, као и заштиту српске културне баштине на Косову и Метохији?

19. 5. 2021. Тема дебате: Људска права  

Гледалаца 983.000, рејтинг 5,5 место 9.

Учесници:

Дарко Петровић, Социјалдемократска странка,

Мирћа Лелеа, Лига социјалдемократа Војводине,

Бошко Обрадовић, покрет Двери,

Ђорђо Жујовић, Социјалдемократска партија Србије,

Ђорђе Милићевић, Социјалистичка партија Србије,

Ђорђе Дабић, Српска напредна странка.

Питања:

Према свим важећим здравственим протоколима најбољи ако не и једини начин да се заустави епидемија новог коронавируса је вакцинација. Да ли се залажете за то да они који се вакцинишу уживају привилегије у друштву, односно да за њих не важе сва пандемијска ограничења?

Да ли бисте односно да ли ћете подржати предлог закона о истополним заједницама који је упућен на расправу у скупштину Србији и  на који начин бисте уредили права особа које у таквој заједници желе да живе?

Иако то није у складу са политиком и прописима ЕУ неке од земаља чланица поставиле су жичане ограде на своје границе како би спречиле  улазак избеглица и миграната. Треба ли и Србија да следи такву праксу и спречи улазак избеглица иако је то у супротности са међународним конвенцијама?

2. 6. 2021. Тема дебате: Изборни услови у Србији (прва дебата)

Гледалаца 768.000, рејтинг 3,4, место 19.

Учесници:

Тамара Миленковић Керковић, Српски покрет Двери,

Предраг Марсенић, ДСС – коалиција НАДА,

Ђурађ Јакшић, Српска радикална странка,

Ђорђо Жујовић, Социјалдемократска партија Србије,

Жарко Обрадовић, Социјалистичка партија Србије,

Дејан Кесар, Српска напредна странка.

Питања:

Да ли сви заказани избори треба да се одрже истог дана или их треба раздвојити? Да ли осим председничких и београдских треба заказати и ванредне парламентарне изборе?

Пред прошлогодишње изборе изборни цензус спуштен је са 5 на 3 одсто. Да ли висину цензуса треба мењати на више или на ниже и да ли цензус треба да буде различит за групе грађана и странке које наступају самостално и за странке у коалицији?

Шта је недопустиво у изборном процесу и како то спречити.

10. 6. 2021. Тема дебате: Изборни услови (друга дебата)

Гледалаца 744.000, рејтинг 3,4, место 17.

Учесници:

Војин Биљић, Доста је било,

Љубан Панић, Странка слободе и правде,

Мирослав Алексић, Народна странка,

Муамер Зукорлић, Странка правде и помирења,

Ђорђе Милићевић, Социјалистичка партија Србије,

Зоран Томић, Српска напредна странка.

Питања су била иста као и у претходној дебати о изборним условима. Да ли сви заказани избори треба да се одрже истог дана или их треба раздвојити? Да ли осим председничких и београдских треба заказати и ванредне парламентарне изборе?

Пред прошлогодишње изборе изборни цензус спуштен је са 5 на 3 одсто. Да ли висину цензуса треба мењати на више или на ниже и да ли цензус треба да буде различит за групе грађана и странке које наступају самостално и за странке у коалицији?

Шта је недопустиво у изборном процесу и како то спречити?