ЕK: Србија треба да убрза реформе; неизвесно отварање кластера у јуну

Србија је напредовала у бројним областима, док се у другим суочава са кашњењем, оцењује Европска комисија у извештају који је ове недеље достављен земљама чланицама.

Овај извештај биће основа за одлуку земаља чланица да ли да са Србијом у јуну отворе нова преговарачка поглавља, односно "кластере", у складу са недавно усвојеном новом методологијом проширења.

Европска комисија наглашава да извештај наводи чињенични развој догађаја у протеклих шест месеци, а да ће оцену стварног учинка на стање владавине права у Србији дати у годишњем извештају на јесен.

"Потребно је време за процену хоће ли низ најновијих иницијатива, почев од доласка нове владе – довести до опипљивог побољшања владавине права. Таква побољшања захтеваће интензиван ниво ангажовања и реформских мера српских власти", наводи се у извештају.

Два од предвиђених дванаест корака у реформи правосуђа

Документ о стању владавине права оцењује колико је Србија напредовала у испуњавању препорука из претходног годишњег извештаја Европске комисије из октобра 2020. године.

У области независности правосуђа, наводи се да је влада доставила предлог за измену Устава Народној скупштини, чиме је овај процес покренут у парламенту.

"Од предвиђених дванаест корака у процесу, до сада су остварена два, а акциони план за поглавље предвиђа да уставни амандмани буду усвојени до краја ове године", констатује Европска комисија.

Извештај наводи да напредак у испуњавању препоруке о измени закона о Високом савету судства и Државном већу тужилаца није био могућ у претходних шест месеци, јер он захтева претходно усвајање уставних амандмана.

Додаје се да су у Високом савету судства и Државном већу тужилаца измењене унутрашње процедуре, али да "тек треба видети да ли ће ове промене смањити политички утицај на судство".

Комисија оцењује да је ојачан капацитет Високог савета судства и да се наставило са смањивањем броја дугих суђења.

"Додатно ојачати окружење за остваривање слободе изражавања"

У области слободе медија, извештај наводи да случајеви претњи и насиља над новинарима и даље забрињавају, а да "целокупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања и даље треба додатно ојачати, посебно у пракси".

Наводи се да је у децембру 2020. усвојен акциони план за Медијску стратегију и основане две радне групе, уз учешће представника медија. Додаје се да се "већина медијских удружења повукла из групе о безбедности новинара, наводећи као разлог језик мржње и кампање против новинара и представника цивилног друштва".

Србија тек треба да примени у потпуности медијске законе и ојача независност Регулаторног тела за електронске медије, да обезбеди транспарентно кофинансирање медијских садржаја у јавном интересу, као и да ојача транспарентност власништва над медијима и оглашавања, оцењује комисија.

У контексту препоруке комисије о обезбеђивању одговарајућег финансирања јавних сервиса, извештај констатује да је влада повећала износ претплате за Радио-телевизију Србије.

У области борбе против корупције наводи се да је удвостручен број оптужница Тужилаштва за организовани криминал, али је смањен број првостепених пресуда.

"Још се чека на усвајање нове стратегије за борбу против корупције"

Извештај констатује да је Србија испунила препоруке тела Савета Европе за борбу против корупције (ГРЕКО) о јачању независности и професионалних капацитета Агенције за борбу против корупције, али додаје и да није усвојена нова стратегија за борбу против корупције нити акциони план у овој области, као и да на овом плану нису предузети никакви опипљиви кораци.

Србија још није кадровски ојачала канцеларије заштитника грађана и повереника за заштиту личних података, у складу са препорукама Брисела из претходног годишњег извештаја.

Измене закона о омбудсману су покренуте, али нацрт још није усвојен, наводи комисија.

У области борбе против организованог криминала, извештај констатује да је у 2020. покренут мањи број истрага него у 2019, али да је порастао број подигнутих оптужница.

Одузимање нелегално стечене имовине и даље је на ниском нивоу, наводи извештај.

Србија је у претходном периоду наставила са јачањем пограничних контрола и надзора у оквиру напора да спречи кријумчарење миграната, оцењено је у делу извештаја који се бави поглављем 24, и наводи да је ратификован споразум са Фронтекс агенцијом, који омогућава распоређивање европских тимова граничара на границе Србије са ЕУ.

Извештај Европске комисије наводи да је Србија само делимично ускладила са ЕУ своју визну политику у односу на треће земље и да у овој области није било промена од јула 2020. године.

На основу извештаја Европске комисије о владавини права, земље чланице водиће расправу наредних недеља о даљим корацима у преговорима са Србијом.

Одржавање нове међувладине конференције Србија–ЕУ најављено је за јун, али још није извесно да ли тада могу да буду отворена и нова преговарачка поглавља, односно "кластери", у складу са новом методологијом проширења.