Миливојевић: Изостао корак напред у односима Црне Горе и СПЦ, ризик од повратка на претходно стање

Зоран Миливојевић је у Дневнику РТС-а, коментаришући долазак црногорског премијера Здравка Кривокапића у Београд и разговор са патријархом Порфиријем, рекао да су необични и долазак и потез Кривокапића, а поготово захтеви које је изнео.

"Кад видимо реакцију СПЦ, видимо да се поново компликује та ситуација везана за положај СПЦ. Овим се ризикује да се стање врати на претходно, када је било реакција и народа и цркве", упозорава Миливојевић.

Суодговорност за то сносе црногорска влада и Кривокапић, ако остане при свом том ставу, оцењује Миливојевић и додаје да је октобар далеко, док је ситуација флуидна.

"Очигледно је да је Кривокапић под озбиљним притиском, где ја препознајем и страни фактор. Постоји интерес да се задржи раније стање и да положај Цркве остане отворен", сматра Миливојевић.

Оцењује да долазак Кривокапића није корак напред, и да би то био да се јуче завршила прича и да је потписан Темељни уговор.

"Корак напред је потписивање споразума, који треба да гарантује положај СПЦ и да отклони све оне проблеме са којима су Црна Гора и српски народи били суочени пре избора у августу 2020. То је требала да буде потврда и новог стања, које је одразила нова већина у Црној Гори", истиче Миливојевић.

Што се тиче избора новог митрополита црногорско-приморског, Миливојевић сматра да би било изненађење да буде изабран неко други осим епископа будимљанско-никшићког Јоаникија.

"Грчка је најслабија карика међу државама које не признају КиМ"

Зоран Миливојевић се осврнуо и на вест која се тиче побољшања односа између Атине и Приштине, и оценио да је Грчка искочила из онога што је до сада било очекивано, а то је да се принципијелно држи непризнавања самопроглашене независности Косова.

"Грчка је најслабија карика у том ланцу пет држава које не признају КиМ", оцењује Миливојевић.

Указује да Грчка за разлику од других нема ниједан унутрашњи мотив, али ипак примећује да као мотив постоји национално питање у вези са Кипром.

Подсећа да је та земља претрпела велику штету после кризе 2008. године, и истиче да је под притиском Немачке и САД.

О новом високом представнику: Постоји процедурални проблем

Коментаришући одлазак Валентина Инцка са места високог представника у БиХ, Миливојевић подсећа да је то било најављено. "Он је изгубио политичку позицију и могућност да активно делује", оцењује Миливојевић.

Ипак, како је објаснио, постоји процедурални проблем, јер је потребно да Савет безбедности УН потврди избор Кристијана Шмита.

"Код именовања специјалног представника неопходно је да се о томе изјасне две стране, то значи и Федерација БиХ и Република Српска. Колико знам, РС није консултована, а став Русије говори да не постоји конзенсус", указује Миливојевић.