Брнабић: Покрећем иницијативу за отварање граничних прелаза са Мађарском

На ситуацију са граничним прелазима скренуо је пажњу посланик Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор у Скупштини Србије који је замолио премијерку да се гранични прелазе отворе.

Он је истакао да тренутно ради прелаз Хоргош 1 и Келебија, двократно од 7 до 10 часова и од 17 до 19 часова раде Бачки брег и Бачки виногради, а да уопште нису у функцији прелази Растина, Бајмок, Хоргош 2, Ђала и Рабе.

Навео је да на подручју Баната нема ниједног граничног прелаза који је у функцији, наводећи да грађани морају много да путују да би прешли границу, а није реч о туристима већ о људима који или имају рођаке у другој земљи или иду да тамо раде.

Пастор је питао и када ће бити започете активности на реконструкцији прелаза Хоргош, указујући да су средства у буџету у износу од 520 милиона динара већ обезбеђена.

"Покренућу одмах иницијативу за отварање граничних прелаза. Ми смо неке прелазе затворили, другим смо скратили радно време због боље контроле уласка у Србију услед пандемије корона вируса, да бисмо заштитили гарђане. Сада када је ситуација стабилна у Србији још вечерас ћу поркенути то питање", навела је Брнабићева.

Што се тиче граничног прелаза Хоргош, очекује се издавање грађевинске дозволе и почетак радова на јесен 2021.године, додала је премијерка.

Премијерка је рекла да се завршетак реконструкције и доградње граничног прелаза Хоргош очекује 2023.године.

"Влада не жели да коментарише нон-пејпере који су се појавили у вези са КиМ"

Упитана да прокоментарише нон-пејпере који су се појавили у вези са КиМ, премијерка је рекла да Влада не жели да коментарише нон-пејпере који су се појавили у вези са КиМ, јер је реч о неформалним политикама, а и не зна ко су аутори.

"Ми имамо инфлацију нон-пејпера и ниједан нисмо подржали или оповргли, зато што то није начин на који се бавимо политиком. Постоје само спекулације, и шта год да кажемо, открили бисмо своје карте које не желимо да откривамо", рекла је Брнабићева одговарајући на питање самосталног посланика Владана Глишића о нон-пејперу, наводно руско-немачком, о реинтеграцији КиМ у састав Србије.

Глишић је питао и у вези са прекрајањем граница, а премијерка је подсетила да је против тога да се прекрајају границе, оне које прихватају Уједињене нације.

Брнабићева је сагласна да прекрајање граница отвара пиитање регионалне стабилности, те да су они који су признали такозвану државу отворили Пандорину кутију коју је тешко затворити.

"Видели смо то и у Грузији, Шпанији..то су последице отварања Пандорине кутије", рекла је премијерка и поновила да не зна зашто би држава реаговала на незваничне документе.

"Да ли имамо платформу (за КиМ) - имамо. Имамо и палтформу која је усвојена у овом дому, али морамо да кажемо и да се од 2014.године суочавамо са реалношћу којој нисмо кумовали", рекла је Брнабићева.

Председник Александар Вучић је, каже премијерка, показао да се бори најбоље што може, а резултат тога јесте чињеница да мора да се настави дијалог Београда и Приштине иако је за највећи број држава то питање било затворено и стављено ад акта.

"Не видим други пут осим дијалога и надам се да ће Приштина смоћи храборсти и снаге за тај дијалог, који је у интересу свих нас. Ми смо увек спремни за дијалог и да разговарамо", рекла је Брнабићева.

На питање да појасни изјаву са Делфи економског форума да је Преспански споразум добар пример како да се надамо да ће се решити ствари са Приштином, Брнабићева је објаснила да је то поздравила као дијалог две стране.

Каже да је тада рекла да је КиМ покрајина у саставу Србије и да се то не доводи у питање, али да је Србија увек спремна за разговор, јер је то једини начин да се сачува регионална стабилност.

Закон о подршци породици можда већ следеће недеље на влади

Говорећи о Закону о финансијској подршци породица са децом наводи да су измене Закона о финансијској подршци породица са децом завршене и да постоји могућност да се већ следеће недеље нађу на дневном реду владе, након чега ће бити прослеђене парламенту.

Наводи да је изменама предвиђено да и за жене које се баве пољопривредом важи обавеза о уплаћеном осигурању за последњих 18 месеци, а не 24 месеца као до сада.

Тиме је одговорила на питање посланице Мисале Праменковић о томе да ли ће допунама закона бити обухваћена и та измена, јер је неправда и дискриминација да породиље које имају право на накнаду за породиљско, морају да уплаћују осигурање најмање 18 месеци, док је код жена које се баве пољоприведом рок 24 месеца.

"Изменама и допунама је предвиђено управо то и за жене које раде на селу и баве се пољопривредном смањиће се време са 24 на 18 месеци", рекла је премијерка.

Додала је да су обухваћене и измене на које је указао Уставни суд, када је реч о бризи о деци са посебним потребама, тако да неће више бити "или - или", или накнада, или повратак на посао, већ ће бити предвиђене обе врсте подршке.

"Мењали смо још неке ствари, за жене предузетнице, оне које нису у сталном радном односу, нашли смо решење и за жене које су имале највише плате", рекла је Брнабићева.

О дигиталним уџбеницима

Одговарајући на питања о дигиталним уџбеницима, премијерка је изјавила да је дугорочни циљ да Влада, односно Министарство просвете, преузме на себе трошак свих лиценци за дигиталне уџбенике, тако да родитељи више немају трошак њихове куповине.

Она је у скупштини подсетила да Влада од 2017. ради на дигитализацији школа, увођењу интернера у школе, увођењу дигиталних учионица и дигиталних уџбеника.

"То ћемо завршити до 1.септембра 2022. године", рекла је Брнабићева.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истакла је да је један од услова савременог образовања, приступ интернету и да је управо зато Влада Србије конкурисала за велики пројекат у оквиру великог инвестиционог пакета за Западни Балкна за увођење широкопојасног интернета у свим руралним подручјима.

"Укупна вредност ће бити 76 милиона евра, али претходно, да бисмо дошли до тога, ми смо са Европском банком за обнову и развој потписали 1,7 милиона евра за припрему документације, што значи да ће бити обухваћено око 90.000 домаћинстава, у 600 места у Србији, тако да ће две трећине грађана имати интернет", рекла је Јоксимовићева.

Тиме је, каже, показана и додатна одлучност Владе да сви грађани, на било ком месту, имају право приступа интернету, а посебно млади и деца.

"Надам се да ће овај пројекат већ од идуће године почети да се реализује", рекла је министарка.