Оштра реаговања на најаву хрватског шефа дипломатије

На најаве хрватског шефа дипломатије Гордана Грлића Радмана да ће његова земља на КиМ формирати војни камп оштро су реаговали министар унутрашњих послова Александар Вулин, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић као и градоначелници српских општина на КиМ.

Александар Вулин је нагласио је да дâ ли и колико војника Хрватска или нека друга земља може да има у оквиру Кфора, одлучује се у складу са принципима одређеним Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, а не договором "браће по оружју", саопштио је МУП.

"Не сумњам да би Радман волео да може да распореди 'окупационе снаге на простору Србије, али за то ће му требати много више од оног што са (Аљбином) Куртијем може да смисли'", истакао је министар унутрашњих послова, коментаришући најаву министра спољних послова Хрватске да ће на Косову и Метохији формирати војни камп као и да се Хрватска противи било каквој промени граница у источној Европи.

Наводећи да када Радман као министар "државе настале разбијањем СФРЈ, а пре тога Краљевине Југославије", прича о неповредивости граница, Вулин оцењује да је онда јасно да се границе не смеју мењати само ако би водиле уједињењу Срба.

"Остаје још само да нам се објасни зашто је могуће мењати границе 1941, 1991, 2008. године, а после тога није, и како је цепање Србије допринос миру, а уједињење Срба претња стабилности", закључује Вулин.

Петковић очекује да се огласи Брисел

У саопштењу директора Канцеларије за КиМ Петра Петковића наглашава се да су најаве Радмана претња по мир и стабилност у региону Западног Балкана, али и Србима који су остали да живе на територији наше јужне покрајине.

Очекујемо јасну и недвосмислену реакцију званичника Европске уније и Брисела, који мора стати на пут оваквом звецкању оружјем, које долази од земље која је чланица ЕУ, додаје се у Петковићевом саопштњу.

Најоштрије противљење плановима за градњу војног кампа хрватске војске исказали су и градоначелници десет српских општина на КиМ.

У саопштењу се наводи да таква најава код Срба "изазива сећања на погром, али и акције ентичког чишћења 'Бљесак' и 'Олуја', иза којих су остала спаљена српска села и градови, убијени и нестали Срби".

"На овим просторима милитаризација је свима преко главе, и Србима, и Албанцима али и свим осталим грађанима, јер је свима потребна економска перспектива, радна места и јачање демократије... у том смислу хрватски министар је требало да најави отварање фабрика а не да 'звецка оружјем'", поручује десет српских градоначленика са КиМ.