Границе на Балкану између права, авантуризма и предизборног маркетинга

Предраг Марковић, Миливоје Михајловић и Милош Хрњаз говорили су у емисији ОКО о могућности промена граница на Балкану, након изјава политичара из Приштине о уједињењу са Албанијом, као и порука Милорада Додика о уједињењу Републике Српске и Србије.

Марковић, поводом састанка председника Александра Вучића и Емануела Макрона, каже да му се свиђа преговарачка позиција Београда у овом тренутку.

"Ми смо ти који нешто носе у Париз. Градња метроа је велика ствар. Великим силама можете да понудите да сте атрактивна дестинација за улагање. У том смислу много је боље када они знају да имају посла са земљом са којом треба да склопе посао од три-четири милијарде евра", сматра Марковић.

Упитан да ли је добро да је Косово питање глобалне политике, Марковић истиче да се не зна који ће приоритет имати Косово на тим великим таблама и агендама Европске уније и великих светских сила.

"Тако да је сигурно да то више није потпуно затворена прича, као што се пре неколико година причало", подсећа Марковић.

"Недржавни ентитети се позивају на случај Косова"

Хрњаз указује на то да самопроглашена независност Косова у међународноправном смислу није преседан, јер то право не функционише на основу преседана, али јесте преседан у политичком смислу.

"Недржавни ентитети се позивају на тај случај и покушавају да на тај начин легитимишу своје политичке интересе", истиче Хрњаз.

Има, како додаје, неколико примера, као што је декларација о независности Крима.

"Постоји један део где се они позивају на саветодавно мишљење Међународног суда правде и случај Косова. Имате политичке представнике Курдистана који су више пута говорили да може да се повуче паралела између Курдистана и Косова", наводи Хрњаз.

"Курти на северу показивао снагу" 

Што се тиче изјава политичара у Приштини о уједињењу са Албанијом, Михајловић оцењује да је у питању предизборна трка.

"У овом моменту политичар на власти или у опозицију не може да говори о вакцинацији, јер ће она да крене после 15. фебруара, дан после избора. Не могу да говоре о економији, јер та тема не постоји. Онда је тема север", објашњава Михајловић.

Оцењује да је Аљбин Курти са Вљосом Османи отишао на север, где су их Срби извиждали, да покаже да има снагу, да је храбар, и он је постигао циљ.

"Харадинај је бирао стару причу уједињавања Косова и Албаније, а сутрадан је покрио ту причу, јер је вероватно добио опомену, вероватно из Берлина, изјавом да може да сарађује и да уђе у коалицију са Куртијем и Самоопредељењем", објашњава Михајловић.

То су игре и политичка употреба, каже он, и наводи да и избори у Хрватској имају тај антисрпски вокабулар и одлучују победника, тако је било у Црној Гори, па и у Северној Македонији у претходним изборним циклусима.

"Курти је готово сигурни победник избора"

Очекује да ће Курти бити премијер, а ако суд и то забрани, онда ће бити председник. Наводи да су процене да има подршку од 50 одсто, док подршка противника слаби.

"Он је готово сигурни победник. Има одличне везе у Берлину. Био је на мети Ричарда Гренела и Трампове политике. Сада се то променило и вероватно ће имати неку бољу подршку из Вашингтона него до сада", сматра Михајловић.

Када је у питању могућност промене граница, оцењује да би то на Балкану направило хаос гори него деведесетих.

Три препреке за стварање "велике Албаније"

И Хрњаз сматра да су изјаве приштински политичара за унутрашњу употребу и да треба да пошаљу сигнал бирачком телу да нико није заостао у трци албанског национализма.

Што се тиче самог уједињења, Хрњаз објашњава да су ствари сложеније.

Прво, указује да статус Косова није решен, али ако би постало чланица Уједињених нација, нико не би имао право да спречи уједињавање. "Друга је ствар што ја не верујем да је Косово држава, али када би тај процес био заокружен, у правном смислу нико томе не би могао да стане на пут", објашњава Хрњаз.

"Други проблем је у унутрашњем уређењу на Косову, где у уставу пише да се Косово неће уједињавати са другим државама и да се у процедури доношења амандмана на устав тражи двотрећинска већина скупштине, а уз то се тражи и двотрећинска већина мањина које чине ту скупштину", наводи Хрњаз.

На трећем месту, додаје да на Косову не постоји консензус о уједињењу. "Постоји консензус да неће са Србијом, али по овом питању не постоји консензус ни на Косову ни у Албанији из разних разлога", каже Хрњаз.

"Приштини се не допада да центар буде Тирана и да Рама буде главни" 

Михајловић каже да је Република Српска ближа Србији много више него Косово у односу Албанију.

"Нема међу Албанцима довољно људи који би подржали на референдуму уједињење. Тамо нема неког расположења, они страхују од државе у којој би Косово било развијени север – како се каже у шали", указује Михајловић.

Додаје да се ни приштинској политичкој структури не допада, иако то гласно неће рећи, да центар буде Тирана и да Рама буде главни.