Преговори Србије и ЕУ – за власт 2020. није изгубљена година, у цивилном сектору незадовољни

Премијерка Ана Брнабић, рекла је у Скупштини, када је предлагала нови кабинет, да је њен предлог проевропски и да ће задатак бити убрзање процеса евроинтеграција.

Високо на листи приоритета нове Владе, процес евроинтеграција током мандата претходне готово је заустављен, бар када је реч о отварању нових поглавља.

"У децембру и јуну прошле године иста група од седам чланица није дала неопходну сагласност за отварање јединог поглавља које је било у игри за отварање – Поглавље 2 о слободи кретања радника, позивајући се на недостатке и кашњена у реформама у области владавине права", рекао је дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић. 

Главне критике односе се на борбу против корупције, обезбеђивање независности правосуђа, слободе изражавања и медија, функционисање демократских институција.

"Постоји читав списак закона које је Србија требало да промени у вези са Поглављем 23, нпр. Закон о финансирању политичких активности, Закон о слободном приступу информацијама, али проблеми велики постоје и у другим поглављима, који се рефлектују такође на владавину права и ту је пре свега реч о јавним набавкама, где је Србија ускладила своје прописе са прописима ЕУ. Али као што нас опомиње и последњи извештај ЕК, паралелно се највећи поступци јавних набавки спроводе на основу неких других правила", каже Немања Ненадић из "Транспарентности Србија".

Шта се хвали, а шта се куди 

У Извештају ЕК, који је у Србију стигао у првој недељи октобра, бележи се и да нема напретка у стању у медијима. На политичком плану замера се одсуство одрживе опозиције у парламенту. Управо у тој институцији на последњој седници редовног заседања посланици су усвојили 5 закључака о Извештају ЕК.

"Ми кад смо отварали по 3,4 поглавља годишње, критика је била нема везе што смо их отворили, битно да их затворимо. Ако не отворимо ниједно, зашто нисмо отворили? Па то је тако скучен доживљај европских интеграција. ЕУ интеграције су кровна међусекторска политика, задатак за сваког члана Владе, за сваког посланика, за сваку институцију система", истиче министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. 

Похвале из Брисела су стигле на рачун економских реформи. На том плану током 2020. сарадња није изостала. По избијању пандемије, ЕУ је Србији ставила на располагање 93 милиона евра, од којих је 15 милиона евра опредељено за тренутни одговор, а остатак за средњорочни економски опоравак. У више наврата стигла је и медицинска опрема.

"Оно што такође треба нагласити јесте да је ЕУ ове године показала спремност да у наредном периоду помогне Западном Балкану и Србији да сустигне тај неки развојни јаз који има са ЕУ и почетком октобра – 6. октобра када је објављен извештај објављен је и план за економски развој. Тај Еконосмки инвестициони план који ће у наредном седмогодишњем периоду Западном Балкану помоћи са износом од око 9 милијарди евра, и где ће на нама, на Србији и властима бити да буду довољно конкурентни, квалитетни када су у питању пројекти, када су у питању конкретне иницијативе да бисмо ми повукли што већи део тога", каже Милена Лазаревић из Центра за европске политике. 

Већа је и свест грађана о донацијама ЕУ Србији – готово половина испитаника свесна је колико је новца Унија донирала Србији, за унапређење образовања, привреде и заштите животне средине, показује истраживање "Нинамедије".

Њих 52 одсто гласало би за приступање Еврпопској унији, док би 33,4 одсто било против, ако би се референдум о чланству Србије у Унији организовао данас.