Дачић: ЕУ циљ, извештај ЕК пред посланицима 28. децембра

Ивица Дачић поручио да су пред Србијом реформе које мора да испуни.

"Потпуно смо свесни да у том процесу постоје бројни изазови и обавезе које су пред нама, реформе које морамо да спроведемо, али њих не испуњавамо због ЕУ, већ због јачања свих потенцијала наше земље и бољег живота наших грађана", рекао је Дачић.

Додаје да актуелни сазив парламента подржава владу, у чијој је надлежности да координира и води процес преговора, али истовремено, не заборавља да је и сам надлежан да учествује у испуњавању онога што се називају "политички критеријуми" за чланство.

У том смислу, Дачић је рекао да је важно што ће по први пут од када се објављује, Извештај ЕК о напретку Србије бити представљен посланицима на седници, на којој ће бити прилика за отворену дискусију, а потом и за усвајање закључака.

"Та седница би требало да буде одржана 28. децембра", најавио је Дачић.

Подсећа да је Европска комисија констатовала да је Скупштина смањила број закона донетих по хитном поступку, као и ранију праксу опструкције рада парламента, износећи податак да су хитни поступци били на нивоу од 19 одсто од 1. марта 2019. године и 31. марта 2020. године, у односу на 44 одсто током 2018. године.

"Намера је да са оваквом праксом наставимо, тако да ће овај сазив парламента усвајати све законе у редовном поступку, а само изузетно по хитној процедури", рекао је Дачић и додао да ће настојати да организују што више јавних слушања и састанака одбора ван парламента, иако епидемија то доста отежава.

Дачић је навео и да је једна од замерки ЕК био и запаљив говор против политичких неистомишљеника, који се користи у скупштинској дебати, те да је неопходно доношење кодекса понашања народних посланика.

Израда предлога Кодекса је у завршној фази, и његово усвајање би се могло очекивати већ до краја године, рекао је Дачић и навео да ће тај акт, уз већ постојеће, допринети већој толеранцији и демократској култури.

По питању међустраначког дијалога, поновио је да ће у наредном периоду бити организована друга фаза, у оквиру које ће се разговарати и даље о отвореним питањима ради унапређења изборних услова, као и о замеркама изнетим у Извештају Европске комисије.

"Те разговоре очекујем у првом делу наредне године, о чему ћу ових дана разговарати са председником спољнополитичког одбора Европског парламента Дејвидом Мекалистером", рекао је Дачић.

Председник парламента је навео и да састав те институције одсликава важан напредак у постизању пуне родне једнакости, па је уместо раније предвиђене квоте од 30 одсто за жене, сада у Народној скупштини 40 одсто народних посланица.

Подсетио је да је пре седам дана усвојен завршни рачун буџета за 2019. годину, што је, каже, први пут да је на дневном реду истовремено био и буџет за 2021. годину и завршни рачун за 2019. годину.

"Уверен сам да ће Скупштина и у наставку рада имати интензиван дневни ред, који ће је обавезивати да буде ефикасна, али не по цену пуног поштовања демократских процедура и толеранције", рекао је Дачић.

Додаје да је парламент спреман да настави досадашњу добру сарадњу са свим партнерима на изузетно важном послу, у испуњењу заједничког циља – убрзању и што квалитетнијем испуњавању критеријума за чланство Србије у ЕУ.

Шиб: Имамо нови замајац, отварање поглавља у 2021.

Пленарној седници Националног конвента о ЕУ присуствовао је и немачки амбасадор у Србији Томас Шиб, који је поручио да је формирањем нове владе у Србији покренут нови замајац на пољу реформи, те да у 2021. години ништа неће спречити отварање нових поглавља у преговорима Србије са Европском унијом.

Шиб је на онлајн редовној Пленарној седници Националног конвента о ЕУ истакао да је Србија прихватила нову методологију преговарања Европске уније, те је изразио наду да Београд затражити појашњење како би се што пре добило разјашњење о наставку процеса интеграција.

Он је такође поздравио данашњу неформалну видео-конференцију чланова Савета за стабилизацију и придруживање, на којој ће се разматрати билатерални односи ЕУ и Србије и нагласио да је то добар пример, како би се видело где Србија стоји у приступном процесу.

Како је рекао немачки амбасадор у Србији, очекује да ће застој бити превазиђен после Нове године, иако ниједно поглавље у преговорима није отворено током 2020. године.

"Извештај Европске комисије за 2020. годину, који је избалансиран и свеобухватан, не изненађује претерано јер наводи да је забележен ограничен напредак, посебно у приоритетним областима попут владавине права", објашњава Шиб о додаје да је на све то утицала и пандемија и формирање владе које је трајало четири месеца.

Али, наглашава он, сада видимо посвећеност нове владе која је почела да ради на бројним реформама у области владавине права.

"Ми смо можемо да подстакнено владу да иде напред. Мислим да је ово нови замајац и да ништа неће спречити отварање нових поглавља у 2021. годину", каже Шиб и додаје да управо због тога треба ову годину закључити у позитивном тону.

Шиб је изразио задовољство што је председник Народне скупштине Ивица Дачић рекао да ће се о Извештају Европске комисије о напретку Србије дискутовати и у српском парламенту и додао да је то прави процес инклузивности.

Међутим, он је изразио жаљење што на плану проширења ЕУ ове године нису успели да постигну почетак приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, те је нагласио да ЕУ није успела да разликује билатерна питања од оних која се тичу приступања у ЕУ.

"Када се то помеша ствари постану компликоване. Жао ми је што нисмо успели да отворимо приступне преговоре и организујемо прве међувладине конференције са Северном Македонијом и Албанијом", казао је Шиб и изразио наду да ће се то ускоро десити током португалског председавања ЕУ.

Навео је да је Немачка председавала ЕУ у веома посебним условима, те да је њихов фокус био ублажавање економских и друштвених последица које је проузруковала пандемија ковида.

"Али мислим да смо успели пуно, с обзиром на неуобичајене и тешке околности. Ми смо убеђени да ће Немачка изаћи још јача из ове кризе и да ћемо наћи заједничка решења. Сада је чак јасније да европска солидарност није само хуман гест него трајна инвестиција", каже Шиб и додаје да су задовољни зато што су се у оквирима ЕУ усагласили око европског буџетског пакета подршке у наредних седам година, као и импресивног фонда који је усмерен на опоравак од пандемије у вредности од 750 милијарде евра.

"Ово је историјски финансијски пакет који износи 1,8 трилиона евра", наглашава Шиб.

Друга питања која су нам блиска срцу, каже Шиб, јесте да наставимо са зеленом агендом, зеленим уговором, да се боримо против климатских промена, али и да се посветимо владавини права.

"Надамо се да ћемо успети да укључумо и ММФ у овај монтарни оквир", додаје он.

Када је реч о Западном Балкану, Шиб каже да је такође усвојен економски инвестициони пакет у вредности од девет милијарде евра за цео регион, ради ублажавања последица пандемије.

Фабрици: Србија је напредовала, али је пут ка ЕУ дуготрајан

Пленарној седници Националног конвента о ЕУ присуствовао је и шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици који је поручио да је Србија на путу ка ЕУ ове године урадила много ствари и да не може да се каже да није било напретка, али да одређене ствари нису у потпуности урађене.

Додао је да Унија жели да се реформе убрзају и да се испуне преостала Поглавља, као и да је на врху листе реформа правосуђа, а да следе уставне промене и имплементација реформе медија.

"Било је напретка и он је евидентиран. Један од слонова у соби је што није отворено ниједно поглавље и у извештају ЕК то је морало да буде забележено. Савет ЕУ ове године није сматрао да је неопходно да отвори посебан извештај о томе. То не треба да буде претерано разочаравајуће, јер не значи да су реформе престале", рекао је Фабрици.

Према његовим речима, извештај Европске комисије о напретку Србије треба читати онаквим какав је, без обазирања на оно што није учињено и да кренемо даље ка томе.

"Остајемо посвећени процесу и под овим тешким условима настављамо реформе пре свега на економском плану", рекао је Фабрици.

Фабрици је истакао да је пут ка ЕУ дуготрајан, али да је у овој години остварено најважније што се тиче привреде.

"Приватизација предузећа, залагање у енергетици, рад на инфраструктури, јавним набавкама. Влада се потрудила да се постигну боље цене. Србија се потрудила и да и дигиталну агенду направи што боље", рекао је Фабрици.

Говорећи о одлазећој години, Фабрици је рекао да она није била обележена великим резултатима, нити већим друштвено-економским утицајем, али да постоји позитиван развој и да су испуњени главни циљеви.

Драгојловић: Србија све даље од испуњења критеријума за ЕУ

Председница Националног конвента о ЕУ Наташа Драгојловић сматра да је Србија до ове године, формално гледано, некако напредовала ка чланству у ЕУ, али да је, како каже, реално све даље од испуњавања критеријума за чланство у Унији. 

Она је на пленарној седници Конвента такав став образложила констатацијом да Србија, ако су критеријуми и даље исти, осим напретка у испуњавању економских критеријума, у политичким и критеријумима владавине права "не стагнира, него, по мишљењу бројних организација цивилног друштва, назадује".

Највеће препреке на путу евроинтеграција види у областима владавине права и политичких критеријума, недостатку административних капацитета и, како тврди, мањку политичке воље да се доследно примењују мере на које смо се обавезали.

Она је додала да у Конвенту нису задовољни динамиком отварања поглавља и не верују да ће Србија овим темпом успети да испуни критеријуме за чланство 2025. године.

Подсећа да је Србија сваких шест месеци отварала у просеку по два поглавља, али ове године ниједно, као и да је подршка грађана процесу евроинтеграција, упркос свему, и даље изнад 50 одсто, те да постоји и декларативна воља кроз стратешке документе, изјаве званичника и експозе премијерке Брнабић.

Драгојловићева је рекла да је циљ скупа да се размене виђења стања процеса евроинтеграција Србије, уз све релевантне актере у том процесу – представнике владе, скупштине, ЕУ, земље која до краја председава, те представнике цивилног друштва.

Она је подсетила да се, од како је почеком 2018. године објављена Стратегија проширења ЕУ на Западни Балкан до 2025, сви питају и одговарају на питање – да ли је реално да Србија постане члан ЕУ у том року.

"Песимисти би рекли да није, полазећи од логике бројева – ако смо за 18 година отворили 18 од 35 поглавља, како ћемо за мање од три године све затворити и проћи све процедуре за пријем нових чланица. Оптимисти би рекли да постоји континуитет у напредовању и да нема заустављања процеса", приметила је Драгојловићева.

Национални конвент о Европској унији огранизовао је пленарну седницу, на којој учествују премијерка Ана Брнабић, председник парламента Ивица Дачић, министри Јадранка Јоксимовић и Гордана Чомић, као и шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и амбасадор Немачке Томас Шиб.

Први панел посвећен је политичким критеријумима, владавини права и раду институција, док ће у другом панелу, акценат бити на оцени ефекта институционалне кризе на социо-економско благостање, јавно здравље и заштиту животне средине.

Скуп је овог пута, због актуелне епидемиолошке ситуације организован онлајн.