Избори у Београду, прва или последња шанса за опозицију

Узети главни град одувек је био доказ политичке снаге. Kада негде у региону или Европи опозиција победи у главном граду, и српска опозиција себи пожели исто. Након кампање бојкота, део опозиције поручује да је њихов главни циљ узети Вучићу Београд. Међутим, СНС после сваких избора као да пуца од политичке снаге, а Александар Вучић отклони сваку неизвесност.

"Неизвесност не постоји зато што изборни услови нису нормални, ако буду нормални, и те како ће ствар да се промени. Док год су изборни услови као у јуну, нема никакве неизвесности. Наравно да ће побеђивати председник Вучић и у Београду и на Врачару, у регуларним изборним условима ствар се потпуно мења, тада све зависи од нас, више не зависи од Вучића", каже потпредседник Народне странке Здравко Понош.

У СНС-у не очекују било какву промену у Београду 2022. На изборима 2018. СНС је освојио 366.000 или 45 одсто гласова. А председник Србије и лидер СНС-а тада је поручио да су напредњаци у главном граду остварили најбољи резултат икада.

"По мом мишљењу 2022. СНС ће остварити плебисцитарну подршку народа, зато што имамо резултат, кад вам неко остави буџет са нешто мало више од пола милијаре евра 2012. године, а да ви данас имате буџет од 1,2 милијарде евра и да можете да финансирате све могуће пројекте у Београду. То онда показује да сте водили одговорну политику и да народ у то верује, и да не говоримо о томе да смо једини у Европи који смо успели да отворимо ковид болницу и да ћемо показати да ћемо победити не само 2022. године на изборима, него и много раније, и тај ковид", сматра народник посланик СНС-а Ђорђе Тодоровић.

Иницијатива "Не давимо Београд" настала је као локални политички покрет. Ипак, на изборима пре две године нису прешли цензус. Иницијатива је сада бојкотовала јунске изборе, а недавно је потписала споразум о сарадњи са странком Заједно за Србију Небојше Зеленовића. Радомир Лазовић из Иницијативе рекао је: "Нема боље особе за градоначелника Београда од Добрице Веселиновића."

На питање да ли то значи да су рекли - збогом бојкоту, Добрица Веселиновић одговара: "У изборним условима и стању у медијима се ништа није променило, тако да наша одлука остаје иста. С друге стране, постоје показатељи и инцијативе да би могло да дође до преговора, јер је ова ситуација неодржива, очекујемо неко померање у наредном периоду и у складу са тим ћемо донети одлуку."

Бојкот или излазак на београдске изборе?

Неки од челних људи Народне странке Вука Јеремића пре две године били су на веома шареној листи Групе грађана "Драган Ђилас - Београд одлучује, људи побеђују". Kандидати за одборнике тада су били Санда Рашковић Ивић, Дијана Вукомановић, Никола Јовановић, Здравко Понош.

У међувремену је настала Странка слободе и правде, па Савез за Србију, па, уместо Савеза, Удружена опозиција Србије. Мада је њен део, Народна странка поручила да од сада наступа сама.

У септембру ове године Вук Јеремић је војнички тријумфално на Твитеру записао: "Председништво странке је донело одлуку да припреме за ослобађање Београда на изборима 2022. повери потпредседнику странке, генералу Здравку Поношу. Не бих био у ципелама оних на супротној страни".

На питање да ли то значи да је Народна странка одустала од бојкота и да иде на београдске изборе, Понош одговара: "Ми нисмо ни прогласили бојкот тих избора, ми смо бојкотовали јунске изборе, само смо рекли да не бисмо искључили да се тако нешто догоди уколико не буде услова, а јасно је који су услови. Не, ја нисам кандидат за градоначелника, ја сам добио задатак да припремим те изборе, ако на њих изађемо. Kасно је да се се спремамо дан уочи битке, то је Вук рекао. Ми се спремамо као да ћемо изаћи, ако услови дозволе. Услови нису нови, то смо ми тражили и за излазак на изборе у јуну - то је пре свега медијска слика, овај разговор који водим с вама је корак у добром смеру, било би добро да опозиција чешће има прилику да нешто каже, то је свакако један од битних услова. Затим, да нема злоупотребе државних ресурса, не би ваљало да владајућу листу води председник државе, избори би требало да буду раздвојени, потпуно је неприхвтаљиво да председник буде носилац и за председника, и на парламентарним изборима и београдским и у Мрдуши Доњој, где већ", каже Понош.

Ђорђе Тодоровић из СНС-а одговара: "Ако говоримо о бојкоту, па знају, и они су тога свесни, да је то шупља прича, и сетите се само да су 2020. изашли на изборе прикривени, као вук у јагњећој кожи, са својим фирмама на Старом Граду и Врачару, и имали су прилику да виде да их народ неће, имали су прилику да виде да то што вичу, скачу, ломе саобраћајне знаке не може да их квалификује да воде Београд и Србију. У том смислу, те најаве бојкота отпадају и када говоре о изборним условима у Београду и Србији, па они су никад бољи. А ја вас да питам да ли ви мислите да они стварно неће изаћи у Београду на изборе? Ја мислим да хоће, и то их мотивише буџет од 1,2 милијарде евра, два и по пута већи него 2012. односно 2014. годне. Неће они изаћи на изборе ни у Бабушници, ни у Ариљу, или у Алибунару, али у Београду хоће", истиче Ђорђе Тодоровић.

Шапић заједнички кандидат за градоначелника?

Српски патриотски савез имао је циљ да мења ствари, али након освојених девет одсто гласова то неће моћи - рекао је те 2018. Александар Шапић. Ипак, можда ће председник општине Нови Београд ствари моћи да мења 2022. Сада је његова партија део власти у републици, а политичка чаршија већ говори да ће он бити заједнички кандидат за градоначелника Београда испред СНС-а, СПС-а и СПАС-а.

"Нисмо о томе још разговарали, и ти београдски избори доћи ће на ред за годину и по дана, не искључујем могућност разговора на ту тему, али све што бих вам рекао данас, не би била истина", каже за РТС Александар Шапић, председник Општине Нови Београд и лидер партије СПАС. Шапић истиче да о београдским изборима није разговарао са председником Вучићем, али додаје да суштина јесте да увек имате најквалитетнијег кандидата за посао за који се препоручујете.

"Ја сам увек говорио да највише могу да допринесем у локалној политици, на крају крајева и данас седим овде у Општини Нови Београд, не седим у Влади, иако је СПАС саставни део актуелне власти на републичком нивоу, јер стварно мислим да, уколико желите одговорно и озбиљно да се бавите овим послом, треба и себе грађанима да препоручујете на местима где имате највише знања и искуства и где можете да допринсете највише. Ја стварно мислим да у локалној политици могу да допринесем, због свега оно што сад до сада урадио, тако да ја ту до сада став нисам пуно променио", истиче Шапић.

Шта се све десило у српској политици за две године 

Једном је неко рекао да на овим просторима историја ради пуном паром. На микро примеру београдских избора може се видети како је политика радила и шта се све променило за само две године. Пре две године на београдским изборима испод цензуса остала је заједничка листа Демократске, Социјалдемократске и Нове странке, а лидер демократа Драган Шутановац поднео је оставку. На изборе су тада заједно ишли покрет Двери и Доста је било, а у Дверима је тада још био и Срђан Ного.

Драган Ђилас 2018. суштински се вратио у политички живот Србије са освојених 154.000 гласова, или нешто више од 18 одсто. А листу групе грађана коју је водио подржали су Сергеј Трифуновић, Саша Јанковић, Дуда Ивковић. На листи за одборнике били су, између осталих, данашњи лидер ПСГ-а Павле Грбовић, лидери Грађанског демократског форума, Јелена Анасоновић, некадашња чланица покрета "Један од пет милиона", професорка Биолошког факултета Биљана Стојковић, писац Драган Великић, редитељи Здравко Шотра и Јанко Баљак, глумац Никола Ђуричко. Шта је сада стратегија опозиције, више колона или једна?

"Наш став је да свакако не треба правити неприципијелне коалиције, мислим да ће се правити неке сарадње на основу идеологије, и програма, мислим да циљ треба да буде повећање излазности, да се не изгуби ниједан глас, и да се грађанима понуди нешто за шта ће они да гласају, а не само да буду против нечега", сматра Добрица Веселиновић из Иницијативе "Не давимо Београд" која је пре две године имала своју листу.

Здравко Понош не види да је проблем ако се изађе и у више колона. "Али ако се договоримо да је то начин на који се најбоље збрајамо и договоримо се који је најбољи начин да ова власт оде", сматра Понош.

Крај савеза Јеремића и Ђиласа?

Ових дана дошло је до заоштравања односа између Странке слободе и правде Драган Ђиласа и Народне странке Вука Јеремића, након што је ССП, заједно са Синдикатом "Слога" и Покретом за преокрет формирао засебан одборнички клуб у скупштини Београда. А потом је свој клуб основала и Народна странка. Поједини медији већ пишу о крају политичког савеза између Драгана Ђиласа и Вука Јеремића. Ипак, Здравко Понош каже да то није био никакав политички савез, већ су Народна странка и Странке слободе и правде имали једну форму сарадње која ће се наставити.

"Није тајна да ми у Београду имамо проблем у функционисању, ја сам зато и добио овај посао повереника за Београд и то је било повезано са неким нивоом неповерења између ССП-а и Народне странке", каже Понош, а на питање, да ли то онда значи да на евентуалне изборе 2022. излазе без ССП-а, потпредседник Народне странке каже: "То свакако не значи то, наш главни критеријум да бисмо с неким сарађивали је да се квалификовао, тако што није изашао на јунске изборе, да је држао реч, ССП јесте држао реч, видећемо шта време носи. Али они су прошли тај тест, чак и неки који су изашли на изборе, а нису слагали, већ су од првог дана рекли да треба ићи на те изборе. Ја ниједног момента нисам довео у питање искрени опозициони став Доста је било или Зорана Живковића, иако они нису били с нама у том фронту кад је требало да буду. Али свакако нећемо сарађивати са онима који су били с нама, а онда су у последњем моменту променили одлуку и изашли на изборе - да су прошли мало боље данас би седели у влади вероватно као Шапић", сматра Понош.

Београд на води, тачка разликовања власти и опозиције

Странке које су бојкотовале изборе у јуну нису донеле јединствену одлуку да ли ће ићи на изборе у Београду. Али, тај део опозиције до сада је углавном био јединствен у критици политике која се води у главном граду. Једна од ствари која је била и највише критикована, а којом се власт највише хвалила био је Београд на води.

"Да обећања испуњавамо голим оком данас можете да видите на примеру реализације пројекта Беогада на води, што је иначе идеја Александра Вучића. Приметили сте да су говорили претходних година да је то једина најобичнија фантазмагорија, да ће оног тренутка кад они дођу на власт све то порушити. А знате зашто - јер их жуља то што смо променили суштински слику нашег града, што је Београд данас далеко модернији него што је икада пре био", истиче Ђорђе Тодоровић, посланик напредњака.

На питање да ли ће "Не давимо београд" рушити Беорад на води ако дођу на власт, Добрица Веселиновић одговара: "Треба преиспитати тај уговор, треба видети које су могућности за санирање штете које је Београд на води нанео и вратити тај део грађанима пошто је он одузет од њих. Мислим да је то у овом тренутку неозбиљно рећи да је могуће срушити толики број квадрата, не треба радити ништа тако деструктивно", каже Добрица Веселиновић.

Председник општине Нови Београд каже да је он један од оних који није веровао да ће Београд на води бити изграђен. "Подржао сам рашчишћавање те локације јер је она изискивала рашчишћавање, али нисам веровао да ће бити овакав какав јесте, то је била моја лоша процена, сада видим да јесте један леп део града, а ја то тада нисам веровао", истиче Александар Шапић.

"Ја нисам од оних који ће рећи да Београд на води треба срушити, нисам тамо одлазио, али верујем да је лепо", каже Здравко Понош. "И све што се изгради не треба да се руши, али има пар ствари које морају да се испитају, како то да је нешто што је заједничка имовина на чудан начин дато страном инвеститору, има ту ствари које заслужују да се разјасне, да је овај град остао без железничке станице. Сад кад је саграђено, вероватно ће бити добро, али остаје та горчина", истиче Понош. 

Доста се расправља и о споменику Стефану Немањи и како Београд данас изгледа. Kад је реч о споменику Стефану Немањи, председник партије СПАС наводи: "Свака власт оставља иза себе неке своје легате, ја мислим да је добро да се направи споменик, сада да ли он треба да изгледа овако или онако, то је на крају крајева на актуелној власти да оцени. Мени није ружан, да ли је могао да буде бољи, мислим да јесте, али целокупан тај део, начин на који је сређен, мотив због чега је стављен, сама особа којој је споменик стављен, заслужује да буде тамо." 

"Апсолутно му ту није место, и у том обиму", сматра Добрица Веселиновић. "У крајњој линији његова грандиозност је само параван за уговор који још нисмо видели, ми имамо споменик за који не знамо колико кошта, о коме нисмо причали да ли треба да буде ту", наводи један од челника иницијативе "Не давимо Београд".

Потпредседник Народне странке Здравко Понош верује да би Београд изгледао боље да га води садашњи формални градоначелник. "Јер он и даље изгледа као пристојан човек, али који се није снашао, овај човек који је изигравао градоначелника, бојим се да није повукао ниједну позитивну емоцију грађана овог града, људи му не верују, корупција је очигледно проблем, он не улива наду да тога нема", сматра Понош.

"Суштина је та да су нам Београд оставили крхк, без буџета, да је данас два и по пута већи него што је био, и из тог буџета ми данас финансирамо велике инфраструктурне пројекте и ми ћемо изградити и фабрику за пречишћавање отпадних вода, изградићемо и канализацију на левој обали Дунава и одсањаћемо још један сан и решити у потпуности обилазаницу око Београда, сан који траје 30 година", истиче посланик напредњака у Скупштини Србије Ђорђе Тодоровић. Истиче да је за напредњаке најважније што се решавају суштински проблеми у Београду. "У наредном периоду ћемо остварити снове, о којима смо маштали пре равно 50 година. На наслвној страни Вечерњих новости из децембра 1970. пише „Београд добија метро" - дакле равно 50 година ми сањамо сан о метроу и ми сада, ми смо потписали уговор, обезбедили средства и ми ћемо изградити тај метро и тај сан ће постати наша реалност", наводи Тодоровић.

Избори у Београду - једина политичка неизвесност у Србији?

Претходни избори у Београду одржани су одвојено од осталих избора у републици. У међувремену у пролеће је редован термин за председничке изборе, а председник државе најавио је и могућност да би до 2022. могли да буду одржани и парламентарни избори. Опозиција тражи раздвајање градских избора. А Власт одговара да су такви захтеви још један изговор опозиције. Шта можемо очекивати 2022?

Добрица Веселиновић из иницијативе "Не давимо Београд", верује да су резултати бојкот кампање и излазност у Београду на јунским изборима показали да постоји већина грађана коа се не слаже са тренутном ситуацијом у граду. Понош верује, да „уз колико толико регуларне услове, опозиција има шансу да направи добар резултат и добије изборе, док је Ђорђе Тодоровић уверен да ће СНС освојити плебисцитарну подршку 2022. године.

"Видећемо са ким ће СНС ићи у коалицију, ко ће бити кандидат, ко ће бити кандидати са друге стране, биће битно ко ће персонификовати те кампање, јер народ увек жели да види кроз кога ко ће да буду ти представници актуелних политичких станка", каже председник Општине Нови Београд Александар Шапић, али додаје да је СНС у последњих неколико година добро водио Београд.

Београдски избори можда могу да врате оптимизам опозицији. Али, могу и да сахране њихову наду у скорије промене. За разлику од неких других избора, припреме за ове изборе већ су почеле. Да ли ће Београд 2022. године, после дужег времена, гледати неизвесну изборну ноћ?